Logo
Одштампајте ову страницу

Фестивал туристичког и еколошког филма у Великом Градишту

Оцените овај чланак
(4 гласова)

silafesttttttНа овогодишњем Фестивалу туристичког и еколошког филма СИЛАФЕСТ 2014, који у данас  почиње у Великом Градишту, публика ће видети 40 филмова међу 55 које је жири одабрао од 186 остварења пристигла из 13 земаља.

Љиљана Черовић, члан жирија Фестивала и представник Туристичкој организацији Србије (ТОС) је истакла на конференцији за штампу у Београду у среду да шести по реду СИЛАФЕСТ који ће трајати до 6. септембра, осим што је значајан за Велико Градиште и Србију, приказује најновија достигнућа у туристичкој и еколошкој филмској продукцији. Та манифестација, такође, продужава туристичку сезону на Сребрном језеру пошто да се увек одржава у првој недељи септембра.


Дајана Стојановић, директор ТО Велико Градиште је истакла туристичке потенцијале те општине, од реке Дунав, Рамске тврђаве и манастира Нимник, до специјалних туристичких, догађаја попут: Силафеста, Аласких вечери, Пасуљијаде и песничких вечери „Рамски сутони“. „Посетите Велико Градиште и Сребрно језеро, ‘место где Дунав сребром сјаји’”, поручила је овај туристички прегалац.


Миленко Ђурић, директор Центра за односе са јавношћу и међународњу сарадњу Високе туристичке школе из Београда (ВТШ) је истакао посебно задовољство што ће ВТШ и ове године бити партнер фестивала, као и због могућности да студенти ове високошколске установе, по традицији, буду део организације и реализације Фестивала. Ђурић, професор на ВТШ је указао да стручњаци из области комуникација у промоцији туризма истичу значај туристичког филма и фестивала попут СИЛАФЕСТА.


Режисер Бошко Савковић, извршни продуцент СИЛАФЕСТ-а је изнео како је размишљао да ове године фестивал не буде одржан, због силних проблема са којима су се организатори сусретали, превасходно великом беспарицом. “Но, на наговор и уз подршку др Милана Скакуна, директора Високе туристичке школе и Драгана Милића, председника општине Велико Градиште, ипак сам донео одлуку да Фестивал буде одржан”, казао је Савковић, добитник неколико награда на Канском фестивалу корпоративних медија и телевизије протеклих година.


Савковић је нагласио значај одлуке да манифестација у Великом Градишту буде одржана, пошто је довољно да само једне године не буде уприличена па да буде уклоњена са листе Међународног комитета фестивала туристичких филмова (ЦИФФТ), чији је СИЛАФЕСТ члан.
ЦИФФТ је под патронатом Светске туристичке организације (УНВТО), једне од специјализованих агенција Уједињених нација. ЦИУФФТ окупља најбоље фестивале ове врсте филмова у свету – Њујорк, Лос Анђелес, Варшава, Берлин, Кан...

СИЛАФЕСТ, јединствена културно-туристичка манифестација у Србији, окупља десетине режисера, продуцената и других твораца туристичких и еколошких филмова из читавог света. У складу са модерним приступом, Савет фестивала тумачи туризам у најширем смислу речи, па ће се на СИЛАФЕСТУ 2014 наћи и филмови културолошког туризма, филмови о вину, о великим и познатим светилиштима, спортски филмови... Гледаоци ће моћи да прате филмове о познатим музејима, манастирима и црквама, спортским догађајима који привлаче велики број туриста као што то чине и бање, скијалишта, медитераска острва, егзотичне дестинације...


Развој туризма је данас везан за природно чиста подручја, па се нужно поставља питање еколошки одрживог развоја туризма широм света. Одатле и веза ове две битне категорије на СИЛАФЕСТ 2014.


Овогодишњи жири је радио у саставу: Хасан Арнаутовић, режисер и новинар РТВ Босне и Херцеговине, Андреас Мешух, режисер из Аустрије, Рената Мешух, продуцент из Аустрије, мр Милина Косановић, предавач са ВТШ, Љиљана Черовић, ТОС и Владимир Кајловиц, режисер из Панчева.
Од домаћих остварења, у конкуренцији за награде су: „Код Брке“ Ивана Милосављевића, „Оне јоурнеy, милионс импресионс“ Бошка Савковића, „Аладин и чаробна канта“ Жикице Јовановића, „Дан после“ Горана Добросављевића, „Земљом, рукама, идејама“ Гордане Момчиловић, „Ми и о(п)стале птице“ Срђана Ђурановића и „„Yанкее Доодле ент то Сербиа“ Ане Зулевић.


У такмичарској конкуренцији су и 33 страна филма чији аутори долазе из Аустрије, Швајцарске, Словеније, Хрватске, Грчке, Норвешке, Азербејџана, Украјине, Чешке, Велике Британије, Белгије и Пољске.
Један од партнера овогодишњег СИЛАФЕСТ-а биће и Краљевина Тајланд, а огранак туристичке организације те за овај део Европе са седиштем у Букурешту приказаће посетиоцима СИЛАФЕСТ-а природне и културне атракције те земље, као и њену туристичку понуду.


Филмски програм ће се одвијати у амфитеатру градског парка у Великом Градишту, пред стручним жиријем, еколозима, туристичким радницима и новинарима из 20-ак земаља.
Најбољим остварењима ће бити додељени Гранд при фестивала и награда Златни и Сребрни талас за најбоље филмове по такмичарским категоријама. Биће додељене и специјалне награде Златни пинкум, за најбоља домаћа филмска остварења из области екологије и туризма, и награде Бели багрем за најуспешније ауторе у домену општег сензибилитета, режије, филмске монтаже и музике.


Карактеристика СИЛАФЕСТ-а је и што спада у ретке фестивале у свету у којима се не знају победници до последњег дана и у коме жири оцењује филмове током манифестације. Међутим, беспарица је ове године учинила да ова лепа традиција буде прекинута, па ће жири прогласити укупног победника, али и победнике по категоријама још пре почетка овогодишњег Фестивала.


Нада је да ће овакав рад жирија бити само само у септембру 2014. Уз то су организатори СИЛАФЕСТ2014 смислили занимљив програм за госте, од обиласка Ђердапске клисуре и посете тврђави Рам, до кувања рибље чорбе и надалеко чувеног пасуља Градиштанца.
На крају фестивала ће представници Тајланда приредити свечану вечеру за учеснике и госте на којој ће бити послужени и специјалитети кухиње ове земље са југоистока Азије.

Како је изгледао прошлогодишњи СИЛАФЕСТ погледајте овде.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 31 август 2014 11:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015