Снимљене су као документ, путопис и информација о традицији спремања рибљих јела и неговању обичаја о угоститељима, рибарима и гостима.

У свакој епизоди ће говорити о специјалитетима подунавске кухиње или догђајима на чардама. Дунав и лепоте које велика река ствара у овим крајевима откривају гледаоцима многе тајне. Обавезан садржај живота на чардама је И тамбурашка музика...

Сценарио за све еписоде написао је Мирослав Божин, а режију “потписује” Петар Латиновић.

Прва епизода: Пикец на тромеђи

Најсевернија чарда на Дунаву у нашој земљи пружа егзотични доживљај реке, свежине природе и - рибљег паприкаша. У чарди Пикец, у викенд насељу Барачка, код Бездана, памти се укусан паприкаш и незаборавни домаћи резанаци. Због овог специјалитета на чарду долазе гости из Сомбора, Суботице, Новог Сада, али и из Хрватске, Мађарске, Немачке, Канаде и Француске...

Друга епизода: Река једва памти

Једна од најстаријих чарди на Дунаву, Велика чарда код Бездана, дочекује сталне и случајне госте још од 1738. године. Високи плато на којем се налази не дотичу ни највиши водостаји Дунава, а последњих година позната је по дружењима и такмичењима у кувању рибљег паприкаша. Недалеко од ње је чарда код царине. У овој чарди аутори откривају тајну зашто се паприкаш поред Дунава најбоље кува на ватри од цепаница црвене врбе, али и јединствени догађај у средњем току Дунава - такмичење у кувању петлешијег паприкаша.

Трећа епизода: Срећко на каналима
На чарди Код Срећка на безданском Шебешфоку спрема се најбоља риба на тањирачи. Аутори казују и причу о три канала код Бездана, којима више од два века људи повезују воде Дунава и Тисе. У близини чарде је и Еколошка радионица Барачка са својим рибљим јеловником, а викенд насеља Шебешфок И Корлатош прави су рај за одмор, али и пецарошке страсти...

Четврта епизода: Златна круна
У једној од најмодернијих члана породице Вишекруна има стаж у кувању рибљег паприкаша дужи од стотину година. У ову чарду ради укусне рибе навраћају многи домаћи и страни гости. Заслугу за висок рејтинг Златне круне имају и рибари који разапињу мреже у дубинама Дунава И свакодневно доносе свежу рибу. О природним лепотама овог дела Дунава сведоче и стихови песника Стевана Раичковића...

Пета епизода: Штука у недођији
У петој епизоди ТВ серије чарде на Дунаву аутори на мртвим водама Дунава откривају три чарде – штуку и Брунај на некадашњем току велике реке измедју Купусине и Апатина и Ранч на Берави. Епизода обилује кадровима птица мочварица и нетакнутих природних лепота. О чардама, риби и риболову људи причају несвакидашње доживљаје, али о њиховом животу говори И музика. Газдарица чарде на Берави открива тајну справљана „пијаног шарана"...

Шеста епизода: Нешков прозор
Да није чарде Код Нешка, нико, осим оних који имају родбину и пријатеље у Бачком Новом Селу, не би долазио у ово забачено место поред Дунава, у забити Бачке, на слатинастом земљишту иза ловишта Плавна и Карађорђево. Чарда на Дунаву одшкринула је прозор у свет и неразвијеној општини Бач, а налази се у прекрасном крајолику реке, пашњака и дрвореда врба и топола. Позната је по специјалитетима од кечиге коју, као и другу рибу, овде, лови деветнаест професионалних рибара. Они, у непрекидној борби за хлеб од седам кора, маштају о лепшем животу и путовању белим лађама које плове Дунавом.

Седма епизода: Флорида наспрам Нештина
Откуд Флорида на Дунаву? Острвце, недалеко од Бачке Паланке, кумовало је имену чарде у којој се једе, пије и проводи, али и буде сећања. Пут преко Дунава чамцем с тамбурашима води до острва кампера - Зеленог спруда, а сплетом Дунаваца и до села Нештина и чувеног - белог вина. У чарди Флорида кувари с посебним задовољством спремају незаборавни паприкаш од сома без костију.

Осма епизода: Спектакли калоша
Чарда Калоша у Бачкој Паланци позната је по котлићу у којем је одједном скуван рибљи паприкаш за 12.000 особа. Ту се сваке године организују традиционална такмичења у кувању рибљих чорби и паприкаша, која окупљају више хиљада људи. Још једна чарда, двадесетак километара низводно, на сремској страни Дунава - нуди специфичан специјалитет који овога пута није од рибе, што је реткост на дунавским чардама. А, да ли би било овчјег паприкаша да није било Римљана, сазнаје се на чарди Јоле и истоименој скели код Баноштора.

Девета епизода: Код браће
Кад страствени рибар нема коме да прода улов - он отвори чарду! Тако је настала чарда Код Браће близу Бегеша. Чарда је симбол доброг провода уз рибље специјалитете у околини Новог Сада. У деветој епизоди „Чарди на Дунаву” гледаоци могу видети несвакидашње кадрове улова крупних примерака рибе, спектакуларни ватромет, али и сазнати да „сиротињска" риба може да остави царски утисак на трпези...

Десета епизода: Сплав на Дунавцу
Чарде могу понекад да доплове у сигурну луку и у њој нађу уточиште. Чарда-сплав Дунавац изненада се, пре неколико година, појавила код Футога и данас има сталне госте и врсне специјалитете, међу којима се истиче паприкаш од рибљих кнедли. Недалеко одатле, узводно, налази се рукавац Дунава - Бегечка јама на чијој чарди се кувају такође добри паприкаши и причају занимљиве кулинарске приче.

Једанаеста епизода: Бата Пежо
Култно име новосадског угоститељства Ђорђе Станисављев, познатији као Бата Пежо створио је чарду на Дунаву, у коју је донео све бирташко умеће и сећанања на многе књижевнике с југословенских простора који су у његовим кафанама проводили непроспаване ноћи уз мноштво испијених шприцера. У чарди Бата Пежо једу се рибље пихтије, пржени сом у пиву и супа од смуђа, али И приређују бројни тренуци за уживање.

Дванаеста епизода: Платна камењара
Уметници ходе за реком, а сликарска четкица њене крајолике преноси на платно. Чарда Камењар у истоименом новосадском викенд насељу позната је по ликовној колонији и гостима - писцима и глумцима. У околини чарде се налази занимљив пешчани спруд, а могу се видети и галебови у свакодневној игре радости и опстанка. У овој чарди, као и у многима на Дунаву, углавном се једе риба. Поред чорбе и печене рибе, особље чарде нуди занимљива рибља предјела...

Тринаеста епизода: На крај света
Ковиљски рит једна је од најлепших природних оаза на обали Дунава у нашој земљи. Изнад рукавца Аркањ уздиже се истоимена чарда, од које, осим мочвара и шевара, даље нема ништа. Чарда нема струју али атрактивног је изгледа И занимљиво место за провод. Окружују је дудови, а за њеним столовима се понекад једе шкембе од сома и увек пије ракија - дудара. Чарду посећују боеми, сликари, музичари, а и газда, осим што кува укусну чорбу - добро пева!

Четрнаеста епизода: Аца Рибица
Сремски Карловци, некадашњи центар српске културе, духовности И уметности, још су познати по риби и вину. Има у Карловцима великих хотела и ресторана, али мало је чарди с - душом. Нигде се не спремају такав сремски кавијар и пуњене штуке као код Аце Рибице у чарди Сремски кутак. Уз ове специјалитете неизбежни су уметници и - добро вино.

Петнаеста епизода: Сидро испод моста
На месту где је још пре три миленијума царовала људска цивилизација, данас влада култ добре чарде. Сви апетити гладних гостију усидре се и задовоље на трпези чарде Сидро на Дунаву, испод моста код Бешке. Ту се једу разни специјалитети, а најрадије укусни комади сму|а. Ритам живота чарди дају комшије, рибари, сликари И маратонци. А Дунав пролази испод саме чарде и носи бриге власника и гостију низводно, далеко према Београду и Црном мору.

Шеснаеста епизода: Финале у Новом Саду
Сваког октобра на Новосадском сајму се окупе финалисти такмичења с чарди широм Војводине и боре се за титулу најбољег мајстора у кувању рибље чорбе и паприкаша. И сам Нови Сад има чарде. Аутори у овој епиозоди издвајају Аква Дорију и специјалитет „шаран на рашљама” као и чарду код чесме на Рибарском острву, где се припрема рибљи паприкаш у циповки и смуђ запечен у соли. Весеље победника на Новосадском сајму подсећа на зов чарди и нове доживљаје на њима...

Извор: Кућа добрих вести