Logo
Одштампајте ову страницу

Богата култура Индонезије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ambasadorrrrrБЕОГРАД - Новоименовани амбасадор Индонезије у Србији Хари Ричард Џејмс Канду поручио је да у његовој домовини и у Србији треба припадницима млађих генерација представити културе двеју земаља да би сазнали више о Сурабаји у Индонезији или Нишу у Србији, као што знају о Холивуду или Паризу.


„Сматрам да би подстицање размене посета, нарочито млађих туриста, између наше две земље могло да помогне у ојачавању веза, па би чак могло да доведе до отварања нових могућности,“ поручио је на Сајму туризма у Београду, амбасадор Канду који би ускоро требало да преда акредитивна писма.


Амбасадор је подсетио да између две земље постоје одличне политичке везе још од 1950-тих. „Увек смо подржавали једни друге, и налазимо се међу оснивачима Покрета несврстаних,“ додао је Канду на скупу са новинарима који су пратили сајамска догађања. Истичући да би Индонезија волела да оствари још чвршће везе са Србијом, амбасадор Канду је проценио да су две државе „на путу да остваре пријатељство на које сви треба да будемо поносни.“


Амбасадор је апеловао на медије у Србији да помогну како би овдашњи грађани више сазнали о богатој култури Индонезије и њеном живахном друштву, о њеним пријатељски расположеним људима и њиховој енергији за напретком, али и многим природним лепотама земље у Југоисточној Азији које су, заједно са изузетном храном, традиционалном музиком и плесом, основа тамошњег туризма.

indo

 

Амбасадор Канду је указао да је у протекле три године забележен сталан прилив туриста из Србије у Индонезију. Такође, уочено је да на тржишту туризма у Индонезији све више туристичких дестинација из Србије привлачи пажњу.


Амбасадор је навео да је на Сајму разговарао са представницима туристичких агенција о развоја туристичких индустрија у региону, као и о Индонезији као средишту за туристички маркетинг Србије на тржиштима Јужне Азије која су у експанзији. „Означили смо Индонезију као туристичку, дом креативне уметности и предивне природе као дестинацију за туристе из Србије из осталих земаља Централне и Источне Европе,“ такође је казао амбасадор.


Амбасадор Индонезије је истакао да већ постоје везе међу тур оператерима из две државе, „али је њима потребна добра медијска подршка у циљу здравог раста.“


Амбасадор је изнео да је током 2014, Индонезију посетило 9,4 милиона иностраних туриста за 7,2 одсто више него годину дана раније. У 2014, индустрија туризма допринела је са 3,78 одсто националној економији, док је зарада у девизама донела 10,69 милијарди САД долара. Влада је поставила циљ зараде од 12 милијарди долара од 12 милиона туриста колико ће, процењује се, посетити земљу током ове године,“ додао је Канду.


Амбасадор Индонезије је казао да власти те земље не желе само достизање одређеног броја страних туриста, већ квалитета, „пошто ми желимо дуже боравке и већу потрошњу.“


„Такође смо сведоци да домаћи туристички сектор бележи двоструко већи раст од прилива страних туриста. Циљ домаћег туристичког сектора за 2015. је 254 милиона путовања, уз потрошњу од 201,5 билиона рупија (15,6 милијарди долара). Подједнако смо радосни због раста у домаћем туризму,“ казао је амбасадор Индонезије.


Амбасадор Канду је, такође, навео да је Министарство туризма у Џакарти формулисало концепт развоја тог сектора који подразумева одређивање 88 стратешких области у земљи. То обухвата унапређење меке и тврде инфраструктуре, као и развој теметских и специјалних туристичких области, заснованих на еко туризму, спорту, крстарењима, културном наслеђу...

indo1

Развој индустрије туризма у Индонезији такође обухвата изградњу већег броја лука за бродове за крстарења, поготово у источној Индонезији која је релативно незагађена и поседује предивне пределе. Прошле године, око 216.000 страних туриста је посетило Индонезију бродовима за крстарење у поређењу са 160.000 туриста у 2013. власти у Индонезији се надају да ће овај број до 2016. године бити повећан на 400.000.


Амбасадор је изнео и да план обухвата подстицање приватног сектора да изгради већи број хотела и осталих објеката за смештај туриста. Иако је још увек у раној фази примене, нацрт је изазвао повећан интерес и ентузијазам код инвеститора из Индонезије и из иностранства. „Веома желимо да се и Србија укључи у овај интересантан пројекат,“ закључио је амбасадор Хари Канду.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 23 фебруар 2015 23:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015