Logo
Одштампајте ову страницу

Индонезија доступнија српским туристима

Оцените овај чланак
(3 гласова)

tortaБЕОГРАД - Индонезија је укинула визе држављанима Србије, саопштено је из амбасаде те многољуде државе у Југоисточној Азији. Србија је наведена међу 169 земаља у свету којима је од 10. марта укинута виза пошто је председник Индонезије Ђоко Видодо потписао документ о новим прописима за улазак у ту земљу.


Држављани Србије могу да бораве у Индонезији без визе током 30 дана, а тај рок не може да буде продужен нити поменуто право важи за другу врсту боравка. Они као и путници из других земаља могу да уђу на територију Индонезије кроз 124 имиграционала пролаза на аеродромима, лукама и копненим границама.


Визе су укинуте за оне који у Индонезију долазе, поред осталог, ради туризма, посете члановима породице, у социјалне, уметничке и културне сврхе, ради обављања служвене дужности или су у транзиту. Визе, међутим, нису укинуте у случају доласка у Индонезију ради рада у тој земљи или новинарског задатка.


За случај да период од 30 дана није довољан, путник намерник у Индонезију може да затражи визу у амбасади те земље у иностранству.

 indo23

 

Прелепа Индонезија


Индонезија са преко 255 милиона људи има обиље природних богатстава. Највећа острвска земља на свету, Индонезија се састоји од преко 17.500 острва, међу којима је више од 6.000 настањено, а која се простиру на готово два милиона квадратних километара (км2) са обе стране екватора.
Индонезија је највећи и најразноврснији архипелаг у свету и дуж више од 5.000 км између Азије и Аустралије. У саставу Индонезије је половина другог по величини острва на свету, Нове Гвинеје и већи део трећег по величини, Борнеа, као и брдовита Суматра и најгушће у свету настањена Јава.


Карактеристике фауне у Индонезији су патуљасти слонови, кенгури пењачи и змајеви са острва Комодо. Са другим по дужини приобаљем међу државама света (после Канаде) укупно 54.716 км, Индонезија има мноштво плажа са белим, али и розе песком и разне подводне ресурсе као што су прастари корални гребени, рибе и други елементи морског света. Разнолик и прелеп пејзаж одликују и древна пиринчана поља, неукроћене џунгле, вулкани који бљују лаву…


Попут њене географије, културе Индонезије су разнолике, са мноштвом историјских и религијских локалитета. Становништво исповеда шест званичних религија, а много је и анимистичких ритуала. То је земља са највише муслимана у свету, а постоје и многи хиндуистички храмови.


Биле би потребне године да ова земља буде истражена. Па опет, Индонезија је све атрактивнија за туристе из целог света. Власти су, такође, решене да што више развијају туристичку индустрију у оквиру највеће привреде у Југоисточној Азији, па су поставиле циљ да 2019, у земљи угосте 20 милиона страних посетилаца.

lepota
Према новом систему рачунања који је увео Статистички биро Индонезије (BPS), број странаца који се сматрају туристима у овој земљи је током 2015. достигао 10.4 милиона. Званичници Удружења индонежанске туристичке индустрије (GIPI) очекују да ће са завршетком изградње неких инфраструктурних пројеката бити могуће да у 2016. буде привучено 12 милиона страних туриста.


Страни туристи, у просеку, у Индонезији потроше између 1.100 и 1.200 америчких долара. Сектор туризма је учествовао са око четири одсто у номиналном (када се не одбије инфлација) БДП Индонезије у 2015.
Уопште, привреда Индонезије је 16. у свету мерено номиналним БДП са близу 900 милијарди долара, док је према паритету куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) осма и вреди преко 2,8 билиона. Азијска банка за развој је недавно објавила како очекује да БДП Индонезије после раста од 4,8 одсто у 2015, ове године достигне 5,2 одсто и 5,5 у 2017.

torta111

 

Мере за подстицање туризма


Промена визног режима у Инонезији је уследила како би био привучен већи број иностраних туриста. Очекује се да ће Индонезију годишње посећивати додатних 450.000 туриста и остваривати још 500 милиона долара у станој валути. Домаћи туристи троше у просеку 711.000 рупија (близу 60 долара) по путовању.


Стручњаци оцењују да су индонежански званичници били довољно мудри да омогуће безвизно путовање, чак ни грађанима држава које нису узвратиле реципрочним мерама, у замену за моменталне економске добити. Друге земље у развоју које настоје да унапреде туризам добро би поступиле када би, такође, укинуле реципрочне визе и намете, поручују ти стручњаци.


Влада Индонезије, даље, у склопу напора за унапређење сектора, планира да дозволи веће страно власништво у пословању у туризму. Влада, такође, интензивно промовише туризам кроз лого “Дивна Индонезија” у различитим деловима света, од Европе до Аустралије, док код куће организује изложбе и фестивале.


Влада је такође представила нови закон о јахтама и бродовима за крстарење којим међународни крузери сада могу да примају и искрцавају путнике у пет индонежанских лука. Раније је само бродовима са заставом Индонезије било дозвољено према закону да примају и скрцавају путнике у домаћим водама.


Туризам Индонезије се тренутно налази на 47. месту у свету. Према извештају о конкурентности у међународном туризму који објављује Светски економски форуму (СЕФ) из Давоса, раст је подстакнут великим повећањем броја туриста који су посетили Индонезију између 2007. и 2015; проглашавањем туристичке индустрије за национални приоритет и инвестирањем у инфраструктуру - на пример, мрежа мобилне телефоније сада покрива већину области у земљи, док је ваздушна транспортна инфрастуктура проширена. У извештају СЕФ стоји да су предности Индонезије конкурентност цена, богати природни ресурси (биодивезивитет) и историјски локалитети.

tristadesta

 

Овог јануара је број страних туриста који су посетили Индонезију порастао је за 2,2 одсто у односу на исти период прошле године, и 3,31 одсто у фебруару. Те бројке би у великој мери требало да повећа управо проширена безвизна листа. Индонезија је забележила раст туриста од 19 одсто из земаља које су прошле године биле обухваћене безвизним режимом.


До 2019, влада жели да удвостучи учешће туризма на осам одсто БДП, што је амбициозан циљ. Како би остварила тај циљ, влада ће се усредсредити на унапређење инфраструкуре у Индонезији (укључујући информатичко комуникационе технологије, ИКТ), доступност, здравство и хигијену, као и побољшање промотивних кампања у иностранству путем интернета.
Важно је да туристичка индустрија Индонезије повећа свој допринос БДП земље јер ће покренути већу девизну зараду. Према проценама, око девет одсто укупне радне снаге у Индонезијије запослено у туристичком сектору.


Залагања за још већи прилив страних туриста


Има стручнјака који пак сматрају да је циљ који је поставила влада председника Ђоковија, сувише скроман. Они верују да би Индонезија требало да тежи да у 2019. прими 33 милиона иностраних туриста, уз девизну зараду од 40 милијарди долара. Тако би туризам заменио палмино уље које као највећи извозни производ доноси и најмасовнији прилив девиза.


Међутим, овај нови циљ би било могуће остварити само уколико влада буде озбиљна у развоју 10 туристичких дестинација које су одабране јер се сматра да поседују значајан потенцијал за раст.


Поменута одредишта укључују Боробудур, највећи и један од најчувенијих у свету будистичких храмова (провинција Централна Јава); специјалну економску зону Мандалика на острву Ломбок (Западна Нуса Тенгара); рибарски град Лабуан Бајо на западном крају острва Флорес (Нуса Тенгара, источна Индонезија); вулканско подручје у националном парку Бромо-Тенгер-Семеру (Источна Јава); ланац Хиљаду острва (близу главног града Џакарте), велико природно језеро Тоба (Северна Суматра) које испуњава калдеру супервулкана чија је ерупција пре 69.000 до 77.000 година била једна од најснажнијих на свету, поморски национални парк Вакатоби (југоисточни Сулавеси); полуострво Танјунг Лесунг (Бантен, најзападнија провинција на Јави), острво Моротаи (Молучка острва) и плажа Танјунг Келајанг на острву Белитунг (источна обала Суматре у Јаванском мору).
Међутим, да би било привучено 33 милиона иностраних туриста до 2019, поменути аналитичари поручују да би требало побољшати повезаност између 10 поменутих туристичких одредишта, као и унутар њих самих. Требало би, такође, увести директне међународне летове према, и од ових 10 туристичких центара, што подразумева постојање и имиграционе службе у њима.


Даље, потребно је унапредити локалне услуге и вештине како би било удовољено захтевима иностраних туриста. На пример, менаџмент хотела, обученост хотелског особља и водича (укључујући и познавање страних језика), те такси услуге.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 13 април 2016 21:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015