Logo
Одштампајте ову страницу

Мароко и туризам

Оцените овај чланак
(7 гласова)

MAROKO11МАРОКО - Мароко је земља на северозападу Африке која излази на две велике воде, Атлантски океан и Средоземно море над којима се уздиже горостасна планина Атлас.

 

Земља може понудити много тога туристима, сеоске планинске крајолике, огромне пределе највеће у свету вруће пустиње Сахаре и древну арапску културу.

Мароко се представља као дестинација са сунцем, песком и морем. Мароко поседује нетакнуту природу и разнолик пејзаж. Користећи традиционалну Гнава музику са богатим репертоаром древних афричких исламских духовних песама и ритмова, она наглашава културно благо земље.


У неколико протеклих деценија, туризам је после пољопривреде постао други по величини сектор у економији Марока и према подацима Светске Банке, та индустрија представља једну од најкориснијих фактора у економији Марока. Мароко тренутно приходује око седам милијарди долара од туризма сваке године. Међутим, укупна зарада од туризма достиже око 10 милијарди САД долара. Од 1995, капацитети у туризму су учетворостучени.

MAROKO22


Мароко је угостио више од 10 милиона туриста 2014, много више од било које друге земље на афричком континенту. Већина туриста који стижу у Краљевство долазе из некадашње колонијалне метополе Француске, Шпаније, Велике Британије и других европских земаља.


Према министру туризма Лахцену Хададу, та индустрија је постала приоритет за Краљевство пре готово 20 година због визије Марока и његове економије новог краља Мохамеда VI. Краљ који између осталог има и докторат правних наука са Универзитета у Ници, крунисан је 30. јула 1999. Суверен се нада да ће до 2020. од Марока направити једним од 20 главних светских туристичких одредишта и водећим место за одрживи развој.


Раст али и тешкоће


Туристички сектор Марока бележи раст од 2010, али се суочавала са неким потешкоћама у последњим годинама. Мароко – попут Турске, Туниса и Египта – доживљава пад бројки везаних за туризам после терористичких напада у свету. Први пут је прошле године забележен пад у броју долатака стзраних гостију, од два одсто.


Ове године су резервације француских туриста су већ опале у односу на оне прошлог лета, за 30 посто. После прошломесечног теористичког напада у Ници, букирање француских туриста у Маракешу И Агадиру, неким од главних одредишта у Мароку опало је за 38 одсто према француском синдикату туристичких предузећа (SNAV). На то су се надовезали напади Немачкој И покушај пуча у Турској, што је додатно повећало страх људи И учлинило их невољнијим да путују у иностранство.

MAROKO33


Министар Хадад то објашњава на следећи начин: “од јула 2014. – и појаве „Исламске Државе“, напада у Француској, Тунису и Алжиру – препознали смо пад на тржиштима која су за нас најбитнија, а Француска то јесте за нас“.


Портпарол националне туристичке канцеларије је изјавио: Нажалост, у глобалном сценарију у ком постоји тероризмам, нормално је да број туриста опада“.


Мароко је планирао да привиче 20 милиона туриста до 2020. Тренутно та бројка стоји на пола пута. Очекивало се да ће туризам обезбедити око милион радних места до краја деценије. До сада је омогућио запослење за око пола милиона људи.


Амбициозни планови су стављени на чекање: шест великих хотелских комплекса ма Медитерану и Атлантској обали је планирано уз улагања од готово девет милијарди евра. Страни инвеститори су у почетку били заинтересовани да би касније одустајали.


Чини се да нико не зна како да размрси овај Гордијев чвор видљивих несигурности и опрезних (уплашених, нервозних) инвеститора.


Све више средстава намењено туризму


Како Влада расподељује све више ресурса за индустрију туризма и уготитељства, значај тог сектора расте. Министар Хадад то објашњава на следећи начин: „Туризам је претеча богатства, извор запошљавања, начин да се Мароко отвори за спољни свет, и средство да Мароко привуче инвестиције“.

MAROKO44


Министар је приметио да фокус на туризам помаже Краљевству да диверсификује економију. „Пољопривреда је важна, индустрија је важна, и туризам је важан. Што сте разноликији, мање сто подложни шоковима на глобалним тржиштима. На пример, уколико се ослањате само на нафту, а цена нафте падне, у проблему сте. Стога, због диверсификације привреде важно је додати туризам.“


У временима финансијске несигурности, туризам је у Мароку један од најдинамичнијих сектора у погледу отварања радних места. Чак и током недавне глобалне финансијске кризе, туристичка индустрија је стварала радна места.


Министар Хадад истиче како је тероризам светски феномен који захтева уједињен одговор. „Не треба да трошимо снагу на маркетинг који би се фокусирао на небезбедност у другим земљама е да би истакли безбедност у Мароку. Морамо сви заједнички радити у циљу безбеднијег света. То је најбоља ствар која се може учинити како би се пружила нада будућој генерацији и туризам учинио индустријом која спаја људе“.
Како Мароко наставља да унапређује своју туристичку индустрију, Министар Хадад се нада да ће њихови напори донети мир поред економског добитка. „Туризам и уготитељство представљају наду за будућност светске економије, пошто стварају радна места и богатство, али такође и за јединство света“, рекао је он. „Како би се људи сретали и међусобно разумели, морамо промовисати туризам.“


Оптимизам у погледу развоја туризма


Министар Хадад је, међутим, одбацио идеју да би туризам у Мароку могао да доживи стагнацију услед забринутости због тероризма на Блиском истоку и позвао потенцијалне туристе да погледају безбедностну карту. „Мароко је већ дуго безбедна земља,“ подвукао је. „Уколико процењујете безбедност по томе колико се напада догађа у свакој земљи, схватићете да је Мароко безбедна земља...“

MAROKO55


Пет година је прошло од последњег напада у овој земљи. Последњим месеци мароканске власти спречиле напада и уништиле терористичке ћелије.


Пад у туристичком промету би могао да угрози циљеве Марока постављене у агенди Визија 2020. Овим планом било је предвиђено повећање броја летова за Мароко и обезбеђивање места за туристе у хотелима, и подстицање већег броја туриста да посете емљу.

MAROKO66


Због пада на француском туристичком тржишту, Министарство Туризма Марока настоји да диверсификује тржишта. У потенцијална тржишта спадају Бразил, Русија, Народна Република Кина, Северна Америка, Јужна Азија и Африка.


„Сваке године око 300 000 туриста из земаља Западне Африке посети Мароко. Из Бразила око 100.000 и 200.000 из Русије. Постоје важна тржишта у различитим земљама и ми желимо да привучемо све те људе,“ казао је министар Хадад.


Долазак бразилских туриста је порастао за 19 посто од 2010., док је број кинеских туриста порастао за 15 посто. Повећава се број радника који говоре енглески језик и број сајтова на том језику. Мароко такође настоји да повећа број летова између градова у циљаним земљама и Краљевства.

MAROKO77


Да ли ће они моћи да надоместе све мањи број француских туриста остаје да се види. „Ми смо лепа, разнолика, и гостољубива земља“, поручује министар Хадад.


У Србији прославњен национални празник Марока


Амбасада Краљевине Мароко у Србији обележила је Национални дан или Дан престола, 17. година од крунисања садашњег суверена Мухамеда VI, пријемом у хотелу Хајат у Београду. Пријему су присуствовали министри иностраних послова и одбране у техничкој влади Ивица Дачић и Зоран Ђорђевић, посланици у Скупштини Србије, представници верских заједница, јавног и културног живота у овој земљи.


Амбасадор Марока Абдалах Загур је оценио како је велики број окупљених на пријему у време годишњих одмора и усред викенда, нови знак симпатија које се у Србији гаје према Краљевини Марока и очигледан доказ снажних пријатељских веза између српског и мароканског народа.


Амбасадор Загур је казао и да пријем има посебан значај за њега, будући да ускоро напушта Београд после четири и по године током којих је имао част да представља Краљевину Марока у Репубици Србији. „Напуштан Београд веома задоваљан одличним посројећим односима између две земље које деле исте ставове у поглеђу главних регионалних и међународних питања. Обе земље се сучавају се са истим изазовима на многим пољима, нарочито оним везаним за економске, друштвене и опште животне потребе наших народа. То указује да морамо улагати додатне напоре за даље унапређење наших билатералних односа у тим доменима,“ оценио је Загур.

MAROKO88


Амбасадор је казао да „високо вреднује боравак у овој лепој земљи где сам упознао диван српски народ који гаји пријатељска осећања према арапском свету и афричком континенту којима припадам и чије нас гостопримство подсећа на заједничко медитеранско наслеђе“.


Загур је искористио пријем да се у говору најискреније захвали свим српским званичницима са којима сам сарађивао и који нису оклевали да му пруже сву потребну помоћ за успешну реализацију дипломатске мисије, као и многобројним српским пријатељима које је стекао током вишегодишњег боравка у земљи.

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено понедељак, 08 август 2016 18:26
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015