Logo
Одштампајте ову страницу

Балканско тржиште се спрема за јапанске туристе

Оцените овај чланак
(5 гласова)

japanccici„Јапански туристи воле да током године користе већи број кратких одмора и безбедност им је веома важна приликом одабира дестинације“ истакао је у Београду јапански стучњак за туризам Такахико Макино.


Макино је током предавања „JICA туризам у региону Балкана – Досећи до јапанског тржишта ” студентима Високе туристичке школе навео да највећи број становника Јапана за путовање бира Источну Азију, чак 26,2 одсто. Следеће популарно одредиште је Југоисточна Азија, за коју се опредељује 21,6 одсто Јапанаца. Уколико се додају и други региони овог континента, попут Блиског истока, које Јапанци знатно ређе посећују, приметно је да више од половине њих за путовања одабирају Азију.


Након Азије, Јапанци најчешће посећују Сједињене Америчке Државе (копнени део 7,9 и Хаваје 9,5 одсто), а затим, Европу и Русију (16,1). Према популарности, далеко испод наведених дестинација се налазе Гуам и Сајпан са 5,4, Океанија са 2,6, Канада са 1,3, Латинска Америка и Карипска острва са један и Јужнопацифичка острва са 0,6 одсто.


Број туриста из Јапана који су се одлучили на путовања ван своје земље, је током година варирао. После укидања уредбе о ограничавању одласка Јапанаца у иностранство 1964., уведене због недовољне количине девиза, број јапанских туриста који су тежили према иностранству је нагло порастао. Следећи ѕначајан налет се јавио са увођењем џамбо џета, крајем 1960-их. Значајан импулс емитивном туризму из Јапана представљало је и јачање националне валуте, јена, средином 1980-их.


Са друге стране, у неколико наврата су се јављали значајни демотивишући фактори. Први су се јавили у виду две велике нафтне кризе из 1973. и на прелазу између 1979. и 1980. године, настале знатним повећањем цена сирове нафте. Уследили су рат у Заливу 1991., терористички напад на САД у септембру 2001., инвазија на Ирак 2003., појава САРС (Тежак акутни респираторни синдром) на прелазу између 2002. и 2003., велика светска финансијска криза 2008., као и разорни земљотрес који је погодио Јапан 2013. године.


Навике јапанских туриста

 

Као примарни разлог својих путовања, чак 70,2 одсто Јапанаца наводи туризам. На другом месту су пословна путовања са 12,8 одсто, а на трећем посета родбини и пријатељима са 5,6 одсто. Одлазак на различите конференције, као мотив свог путовања, наводи 1,7 одсто Јапанаца, док је школовање у иностранству мотив код 1,4 одсто Јапанаца.


У Јапану су приметни светски трендови коришћења већег броја краћих одмора. Јапанци најчешће на путу остају од пет до седам дана (37,2 одсто). У прилог овој тврдњи иде и податак да чак 33 одсто Јапанаца на путу остаје свега један до четири дана. Продужено време останка на путу од осам до 14 дана практикује око четвртине становништва (24,6), а дуже од две недеље на путу проводи тек 4,8 одсто Јапанаца.


Јапанци најчешће путују сами (22,6 одсто), са родбином (20,7), пријатељима (20,3) и супружником (20). Њих 11,5 одсто на пут крећу са колегама са посла.


Када дођу на дестинацију, Јапанци време најчешће проводе у шопингу (преко 60 одсто), посећују природне атракције (преко 60), упознају се са локалним гурманским специјалитетима (око 55), посећују културно-историјске атракције (око 50), музеје и галерије (око 25). Четвртина туриста из Јапана проводи време у пасивном одмору.


Препоруке пријатеља и родбине су доминантан фактор (28,4 одсто) приликом одабира дестинације коју ће јапански туриста посетити. Следе промотивни материјали туристичких агенција и туроператора (25,1), интернет (17,5), цена (13,4), чланци у штампаним медијима (6,8), репортаже и филмови на телевизији (6,4). Оглашавање у медијима мотивише тек 0,8 одсто Јапанаца да посете одређену дестинацију.
Јапанци најчешће самостално организују путовање (51,9 одсто), док услуге пакет аранжмана користи њих 42,9 одсто.

                                    tezgica43

 

Празници у Јапану - време за путовања


Јапанци своја путовања повезују са државним празницима и терминима када традиционално користе годишње одморе.


Јануар је месец када Јапанци прослављају Нову годину, установљену као празник 1948. године. Јапанци за Нову годину употребљавају реч „гантан“, док се за саму прославу Нове године користи термин „шогацу“.


Нова година је један од највећих празника у Јапану. У овом периоду школе не раде, а ђаци се налазе на двонедељном зимском распусту. Компаније дају слободне дане запосленима, најчешће од 30. децембра до 3. јануара. Током празника породице се окупљају, посећују храмове у којима се моле за здравље и успешну годину (први одлазак у храм у Новој години је традиционални обичај који се назива „Хацумоде“), а децу даривају новцем.
Март је период у коме најчешће путују јапански студенти. У периоду после одбране дипломских радова, свршени студенти се, по правилу, одлучују на путовања, како по земљи, тако и у иностранство.


Крајем априла и почетком маја, Јапанци обележавају тзв. „Златну недељу“, која обухвата четири државна празника у року од недељу дана. Први у низу је „Дан Шове“ који се обележава 29. априла, на дан када је рођен цар Хирохито (постхумно Шова, 1901-1989). Дошавши на власт 1926. године, након смрти оца, цара Јошихита (постхумно Таишо, 1879-1926.), Хирохито је владао Јапаном 63 године, што га чини монархом са најдужим периодом владавине у историји ове земље.


Након овог празника, већ 3. маја, Јапан обележава „Дан уставности“, у спомен на нови послератни устав донет 1947. Дан касније, Јапанци прослављају „Дан зеленила“, још један празник посвећен цару Хирохиту, с обзиром да је он био велики љубитељ природе и веома активан у њеном очувању. Последњи у низу празника у „Златној недељи“ је „Дан деце“, који се прославља 5. маја.


Јул и август су месеци у којима Јапанци традиционално користе годишње одморе, па су и путовања, нарочито према иностранству, веома популарна и учестала. У овом периоду се обележава још један велики национални празник под називом „Обон“. То је будистички празник посвећен сећању на претке, који се у зависности од регија, прославља средином јула или августа.


Септембар је резервисан за „Сребрну недељу“, која се јавља периодично, када се три празника надовежу један на други. Веома је ретка. Но, у Јапану постоје настојања да се овај празник одржава сваке године, пошто се показало да „Златна недеља“, има позитивне импулсе на економију.


„Сребрна недеља“ почиње „Даном поштовања према старијима“, празником установљеним 1966., током кога се Јапанци захваљују старијим сународницима на њиховом доприносу друштву. Празнична седмица се завршава „Даном јесење равнодневице“, чији су корени се везују за религију Шинтоизам. Када „Дан поштовања према старијима“ пада 21. септембра, а „Дан јесење равнодневнице“ 23. септембра, Јапанци и 22. септембар проглашавају празничним даном чиме настаје „Сребрна недеља“.

                                    komonoe                                
Јапан, јена од најразвијенијих земаља света


Јапан, земља на крајњем истоку Азије, заузима површину од близу 380.000 квадратиних километара. Јапан броји 127 милиона становника, што га чини десетом земљом на свету према броју становника.


Номинални укупан домаћи производ (БДП) Јапана је за 2017. годину процењен на 5,1 билион долара, по чему је та земља трећа највећа економија света и чини 8,2 одсто светског БДП-а. Незапосленост је веома мала и износи 4,3 одсто. Без обзира на веома повољне економске параметре, званичници Јапана се надају да би они могли да буду још бољи.

 

У том смислу, Олимпијске игре које треба да се одрже 2020. године у Токију, представљају значајан подстрек развоју индустрије и привреде ове земље, навео је Макино.


JICA (Japan International Cooperation Agency)


JICA је покренула из Београда пројекат „Регионална промоција туризма“ која се односи на промовисања одрживог развоја туризма на тржиштима у настајању на Балкану, са посебним нагласком на Србију, Албанију и Црну Гору. На челу пројекта од 2016. је стручњак JICA Такахико Макино, регионални саветник националним туристичким организацијама ових земаља.


Седиште господина Макина је у Београду где тесно сарађује са Туристичком организацијом Србије. Претходно је радио осам година при Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) на пословима управљања одрживим развојем туризма и менаџмента светске културне баштине.


Пројекат подразумева низ активности, од посете српских туристичких посленика Јапану, помоћи у организацији наступа на Сајму туризма у Јапану, припремању доласка јапанских новинара у Србију, помоћи приликом формирања стратегије регионалног наступа према тржиштима Далеког истока, креирања туристичког водича Балкана, довођења представника туристичке привреде Јапана у регион, успостављања регионалног центра за сарадњу и сличних делатности.


JICA је основана 2003. године у Токију и данас има близу 2.000 стално запослених. Поред централе у главном граду Јапана, Организација има и канцеларије широм света


Ова организација пружа помоћ земљама у развоју кроз техничку подршку у областима здравља, едукације, одрживости природних ресурса, социјалне политике, економске политике, развоја приватног сектора, пољопривреде и сличном. Сваке године JICA приређује тренинге за 30.000 људи, подстиче програме волонтирања, обезбеђује кредите и стипендије.

 

Kоатор текста: Борислав Коркоделовић

 

Извор: Кућа добрих вести




Последњи пут измењено четвртак, 16 март 2017 20:37
Владимир Павковић

Рођен 1974. године у Београду. После основних академских студија из области

туризма на Факултету организационих наука Универзитета у Београду завршава

мастер и специјалистичке академске студије из области маркетинга и односа с

јавношћу. Тренутно је студент докторских студија на истом факултету. Запослен је

на Високој туристичкој школи где држи наставу из неколико предмета на основним

и специјалистичким студијама. У овој установи је и део тима Центра за односе с

јавношћу и међународну сарадњу. Аутор је више научних радова и новинарских

текстова. Посебна област интересовања су му односи с јавношћу, медијске

комуникације, медији, новинарство и туризам.

Најновије од Владимир Павковић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015