Србија и Алжир гаје пријатељске односе још из периода Алжирске револуције, навео је амбасадор Шебшуб. Амбасадор је рекао да Алжирци нису заборавили помоћ коју је њиховој домовини током ослободилачког рата између 1954. и 1962. године пружала некадашња Југославија, прва земља у Европи која је признала Привремену владу Ажира.

Тренутно се у оквиру стратегије развоја туризма у Алжиру, разматра и могућност укидања визног режима за држављане Србије, навео је амбасадор Шебшуб.

Алжирска индустрија туризма

Алжир, најпространија држава у Африци, на својих 2,4 милиона квадратних километара (км2) има разноврсне крајолике: море са 1.200 км медитеранске обале, снежне планинске врхове као и пространства Сахаре, највеће пустиње у свету.

Како наводе званичници ове земље, Алжир бележи у просеку седам милиона ноћења годишње. Током 2016. забележено је 2,03 милиона улазака, повећање од 19,27 одсто у односу на претходну годину. Према подацима Светске туристичке организације (UNWTO), Алжир је током 2014. био пета најпосећенија земља Африке. У истој години сектор туризма је приходовао више од две милијарде евра и утицао на запослење 261.000 становника. Од 2012. приметан је стабилан тренд учешћа туризма у укупном домаћем производу (БДП) од 1,5 одсто.

Према званичним подацима, Алжир располаже са 1.231 смештајним објектом, укупног капацитета 107.420 лежајева. Од тога, 65 су хотели у јавном власништву који се налазе у процесу реконструкције и модернизације. У приватном власништву се налази 1.098 хотела, док су 54 хотела у власништву локалних управа и 14 у сувласништву са иностраним партнерима.

Амбасадор Шебшуб наводи да је са циљем развоја овог сегмента туризма одобрен велики број пројеката за изградњу нових 216.000 лежајева, што је инвестиција вредна седам милијарди и 800 милиона евра. Тим подухватом ће бити отворено нових 90.000 радних места, већином изван зона великог туристичког раста.

На територији Алжира се налази 49 аеродрома за цивилни саобраћај, од чега је 17 међународних. У развоју је и бродски превоз, у оквиру кога постоје редовне линије са медитеранским лукама Аликанте, Валенсија, Марсеј и Ђенова.

Планови за будућност туризма Алжира

Влада је 2008. усвојила Мастер план развоја туризма (SNAT 2030.) који представља стратешки оквир за унапређење овог сектора у Алжиру. Један од кључних фактора развоја су инвестиције у туризам, у износу од 700 милиона евра из јавног сектора и 2,5 милијарди из приватног сектора.

Национална туристичка организација (ONT) учествује годишње на 12 међународних салона и сајмова туризма. Алжир, такође, има национални просторни план израђен на принципима одрживог развоја који је саставни део плана SNAT 2030.

У програму Владе, туризам и занатство су поред енергетике, означени као водећи сектори националне привреде. Основни циљ SNAT 2030. је развој појединих привредних грана које би биле алтернатива енергетици, што би утицало на макроекономску равнотежу.

Циљеви у сектору туризма се односе, пре свега, на одрживи развој туризма са посебним нагласком на заштиту животне средине, валоризацију природне, културне и историјске баштине и, напослетку, имиџа дестинације Алжир. Мастер план развоја туризма предвиђа да се до 2030. године отворе нова радна места, створи препознатљива туристичка дестинација Алжир, побољша ниво стручности и квалитет услуга, промовише домаћи туризам, повећају смештајни капацитети, БДП, као и учешће туризма у њему.

SNAT 2030. препоручује да се развој алжирског туризма структурише дефинисањем туристичких оса, модел који је прихваћен на међународном туристичком тржишту. Ове осе треба да послуже да се алжирска територија активно структурише чиме би био обликован туристички имиџ Алжира.

Туристичка оса је комбинација квалитетних туристичких пројеката (опремање смештајних капацитета и пратећих садржаја) и туристичких активности и тура, у синергији са појединачним пројектом територијалног развоја на датој географској локацији. Имајући у виду потенцијале и атрактивност Алжира, идентификовано је седам оса развоја, три на северу, по једна на југозападу и југоистоку, те две на крајњем југу (тзв. Велики југ).

Oвај план подразумева и низ стимуланса за развој туризма. У домаћим оквирима предвиђа појефтињење авио карата на локалним линијама, као и обезбеђивање олакшаног добијања банкарских кредита за финансирање одмора домицилног становништва. У односу на иностране госте предвиђене су визне олакшице, увођење Open sky система i Low cost авиокомпанија, поновно отварање и валоризацију сахарских туристичких тура, учешће на сајмовима туризма главних и потенцијалних тржишта, као и активно учешће дипломатских представништава Алжира у иностранству у промоцији имиџа земље.

Туристичке атракције Алжира

Алжир има богату историју, од првих трагова присуства људи из доба палеолита („Човек из Паликаоа“), преко култура коју су иза себе оставили Феничани, Нумиди, Римљани, Византијци, Арапи, до утицаја Отоманске империје, Шпаније и Француске. Стога не треба да чуди што у Алжиру постоји велики број историјских и природних локалитета и хиљадама година старих градова. Ово богатство препознала је Организација за образовање, науку и културу (UNESCO), која је седам локалитета уписала на листу светске баштине.

Казба је стари утврђени град око цитаделе подигнут на једном од најлепших места на обалама Средоземља. Заједно са модерним делом града Алжира чини туристички атрактиван контраст алжирског главног града. Ова древна четврт представља јединствени исламски град чија архитектура је имала велики утицај на многе друге градове Магреба.

Поред Казбе, на овој листи се налазе и Типаза, стара феничанска колонија, Тимгад, ex nihilo град који је цар Трајан подигао 100-те године нове ере и који представља добар пример градског урбанизма, Џемила са остацима римског насеља Куикул са својим форумима, храмовима, тријумфалним капијама и базиликама, Кала Бени Хамад са остацима престонице првих емира из династије Хамадита, долина Мзаб за коју се чини да је остала нетакнута од времена када су је у X веку саградили Ибадити, као и Тасили Н`Аџер са једном од највећих збирки пећинских цртежа и гравура.

Још шест локалитета је у процесу уписивања на листу заштићене баштине. То су Велики Западни Ерг, локалитети и путеви Светог Августина у централном Магребу, Недрома и Трара, Уед Суф, Нумидијски и Мауритански краљевски маузолеји и преисламски споменици мртвима, као и природни парк Ореса са оазама у кланцима Руфи и Ел Кантара.

Широм Алжира постоји 21 заштићена зона и паркови природе на простору од преко 53 милиона хектара. Најпознатији национални паркови су: Ђурђура, Тенијет Ел-Хад, Шреа, Гураја са ртом Карбон, Ел Кала, Таза и Белезма. Ова земља је богата и термалним изворима, на којима су изграђене бање, попут: Буграре, Риге, Гергура, Бухаџара, Бу Ханифије, Мелуана, Месхутина и Есалихина.

Коаутор текста: Борислав Коркоделовић

Извор: Кућа добрих вести