Logo
Одштампајте ову страницу

Зашто је кипарски туризам успео

Оцените овај чланак
(7 гласова)

oblalaklubaНаставак првог дела

 БЕОГРАД - Паникос Музуридис, директор путничке агенције Дионисос из Лимасола, је у излагању на одличном српском језику казао да је туризам велики ланац услуга и објеката где све карике треба да ураде своју улогу коректно.

 

 „Изгледа да ми Кипрани знамо то добро, па смо зато и успели да развијамо туризам”, казао је Музуридис који је пре више од четири деценије студирао у Дубровнику, живео у Новом Саду и Београду, бавио се туризмом у Аустрији…                 

 


По Музуридису, најважније карике ланца туризма су:


Прво, сунце и море. „То је наше природно богатство , али наравно није доста да га имамо. Плаже и море треба држати чистим и приступачним”, навео је он. По броју „плавих застава” Кипар је на првом месту међу 36 земаља у Европи, “уколико упоредимо површину наше државе”, казао је овај туристички посленик.


Друго, потребна је инфраструктура. Кипар поседује око 90 000 кревета у хотелима, од најједноставијих са две до пет звездица луксузне категорије, са базенима, спа центрима, сунцобранима и креветима на плажама, различитим ресторанима, кафетеријама и халама за семинаре и конференције. Од тога, око 35.000 кревета је у најпознатијим дестинацијама Аја Напа и Протарас, око 30.000 у Пафосу, 15.000 у Лимасолу, 6.000 у Ларнаки, 3.000 у Никозији и око 1.000 кревета на планинама и у агротуристичким јединицама.


У саобраћају, преко 60 авиокомпанија са редовним линијама и чартер летовима повезују Кипар директно са Европом и индиректно са целим светом. Из Београда Er Serbia и Wizz air лете сваки дан за Кипар. „Наравно, као острво повезани смо бродовима и током крстарења они посећују луку Лимасола на један или два дана. Аутопутеви постоје између градова и важних туристичких дестинација као што је Аја Напа. Модерни аутобуси, такси, изнајмљени аутомобили, олакшавају кретање туриста“, навео је Музуридис.

 

 

                              kipardva


Треће, образовање: Особље по хотелима, путничким агенцијама, водичи туристичких група су школовани. „Водичи група, као и особље у првој линији хотела, на рецепцијама или конобари, пре свега морају да знају стране језике“, инсистирао је Музуридис.
Четврто, цена аранжмана увек треба да буде привлачна. Конкуренција је веома велика, поготово међу медитеранским земаљама које имају исто сунце и море. „На Кипру покушавамо да обогатимо производ. Додајемо марине, голф и друге терене за спортски туризам, развијамо религиозни и медицински туризам“, побројао је Музуридис.

 

По Музуридису, „последњих година од априла до октобра, Кипар је пун. Сада треба да нађемо начин да проширимо сезону и да привлачимо туристе које не занима само сунце и море.“


„Најважније од свега, Кипарска туристичка организација контролише да све карике туристичког ланаца функсионишу како треба“, закључио је Музуридис.

 

                                              kparziodvo

 

Мере за унапређење кипарског туризма

 

Дорос Георгијадис, из Одељења за маркетинг при Туристичкој организацији Кипра (CTO) казао је у интервјуу за КДВ да је у последњих пет, десет година Кипар у сезони увек био „пун“. „Одавно смо увидели важност продужења трајања сезоне па смо одлучили да инвестирамо у развој других видова туризма, попут тзв. специјалних облика туризма. Сада су развијени голф, бање, религиозни туризам, генерално спортски туризам…. Мислили смо на све друге видове туризма за које би туристи могли да се заинтересују, како би могли да им омогућимо да уживају у одмору”, навео је он.


По Георгијадису, Кипар ће увек бити сунчана и морска дестинација. „Тако да, не желимо да будемо ‘број 1‘ у спортском туризму, али желимо свим туристима који долазе на Кипар да понудимо могућност да уживају у својим страстима током одмора. Ово је начин на који покушавамо да развијамо ‘додатне ствари’, јер је Кипар ‘дестинација сунца и мора плус’. И сада снажно радимо на овом ‘плус’”, изнео је представник CTO.


Поред тога, власти подстичу хотеле да инвестирају у новине и током зиме обављају битне ствари. На пример, граде базене са грејањем или проширују покривене површине. „Тако, на нашу срећу, последњих година ван сезоне хотелска индустрија на Кипру је као велико градилиште. Сви реновирају и напорно раде како би били спремни за нову еру у коју улазимо”, изнео је Георгијадис.


Планови до 2030.


Георгијадис износи да је план за догледну будућност - остварити веће бројке ван сезоне и повећати капацитете како би имали боље резултате чак и током лета. „Развој производа је увек у току и кад год осетимо да је спреман, тада је битно промовисати га на прави начин у инотранству, на тржишту. Мислим да успевамо у томе.”

 

                   kipar


CTO се бави пропагандним делатностима, на острву и у иностратству, у великом броју медија, организује различите презентације на Кипру и низу земаља, учествује на туристичким сајмовима у више од 60 држава широм света. Оглашавају се важни елементи као што су благе зиме, сигурност која постоји на Кипру, одлична храна, пријатељски настројено становништво.


„Наша улога у новом стратешком задатку јесте да до 2030. достигнемо пет милиона долазака. То неће бити лако остварити, ми знамо да није довољно развијати само вансезонске активности”, навео је Георгијадис. 


По званичнику CTO, мора да постоји равнотежа. „Оно што покушавамо да урадимо јесте првенствено да развијемо вансезонске активности и након тога почнемо да повећавамо број кревета.”

 

Георгијадес наводи да је веома лако имати више кревета, јер колико год да их је на располагању, биће пуни током сезоне. Онда ће бити и веће интересовање за сезону. „Но, проблем ван сезоне биће већи. Тако да морамо да осигурамо да пре него што повећамо број кревета, ствар функционише и током целе године”, закључио је он.

 

Сарадња Србије и Кипра у туризму

 

Амбасадор Елиадес је казао да Кипар представља популарно одредиште и за туристе из Србије. „Они се, сваки пут када посете острво, осећају као код куће, захваљујући блиским везама и зато што припадници оба народа лако могу да комуницирају на енглеском језику”, навео је он.

 

„С обзиром на одличне односе између Кипра и Србије и истинско пријатељство, био сам изненађен, када сам стигао у Београд пре 18 месеци, и видео да је проток туриста међу нашим земљама био прилично низак и потпуно у нескладу са нашим снажним и пријатељским везама”, приметио је амбасадор. Иако је број туриста из Србије који посећују Кипар упетостучен у последње четири године, са око 2.400 у 2013. на преко 12.000 прошле године, а број кипарских туриста са око 8.000 у 2014. на око 10.000 у 2016, Елиадес је оценио да су “ове бројке и даље испод очекиваних.”

 

Директор Музуридис наводи да његова компанија Дионисос заступа 14 од укупно 15 туроператера из Србије који имају програм за Кипар. „Доводимо већину туриста из Србије, али на жалост, ми смо већ пуни. Од априла до октобра сви хотели на Кипру су крцати. Уколико узмемо у обзир да су туристи из Србије „last minute“ онда је тешко „код нас ући“. Не можемо да нађемо кревете”, описао је садашњу ситуацију Музуридес.


Георгиадес из CTO истиче да у тој Организацији никада не праве разлику између малих и великих тржишта, малих и великих туроператера. „За нас је свако туристичко тржиште подједнако важно.“

 

 

                                             palvakuccia

„Када се ради о српском тржишту, сматрамо да постоји нешто додатно. То је можда једна од најпријатељскијих земаља које смо икада имали. Увек се осећамо другачије и срдачније када смо у Србији. Тако да је за нас веома битно да овде пронађемо пут и развијемо тржиште, не само из туристичких, већ такође и из других разлога”, са пуно емоција је говорио Георгијадес.

 

„Верујем да делимо исто осећање. Волимо Србе и осећамо да нам је та љубав узвраћена. И не можемо да разумемо зашто нисмо у стању да развијемо прави пут за размену туриста из две земље. Много тога треба наравно да буде урађено и сигуран сам да ћемо пронаћи начин да то учинимо”, истакао је представник CTO.

 

Срби да се одвикну „касног букинга”

 

По Георгијадису, бројка од 10.000 кипарских туриста у Србији је „добра”, када се узме у обзир број становника на острву. „Но када се ради о величини Србије то је ништа”, сматра званичник CTO поводом бројке о доласку срских туриста на Кипар и додаје: „Нисмо незадовољни, само треба да пронађемо разлог и начин да решимо проблем.”

 

„На основу личног искуства, после посете огромном броју тржишта, могу рећи да је у Србији најлакше промовисати Кипар. Много пута сам на састанцима са људима из Србије схватао да о Кипру знају више од мене. Због овога се питам шта смо радили погрешно”, упитао је званичник CTO.

 

Георгиjадис се слаже да је један од највећих проблема касни букинг туриста из Србије. „На пример, британски и немачки туроператори праве резервације годину дана унапред. Тако да сада контактирамо за лето 2018. Руски туроператори, да не би имали проблема, резервишу од марта до новембра како би били сигурни да неће остати без смештаја наредне сезоне. То је један од проблема... Срби би могли да настоје да делују брже и раније.”


 
Везе два народа погодују сарадњи у туризму

 

Амбасадор Елиадес који је као млади дипломата служио у амбсади његове земље у Београду почетком 1990-тих, казао је у надахнутом говору на ВТШ да Кипар и Србија имају много заједничког, као и њихови народи. „Волимо природу, као и културу.

 

Волимо да учимо о обичајима и традицији подручја и народа. Свиђа нам се да стичемо искуства из прве руке о животу људи, нарочито из сеоских крајева, ценимо аутентичност. Религиозни смо, упражњавамо веру и њену службу, посећујемо манастире, цркве и остала религијска места, нарочито она стара која су обележила историју одређених подручја”, навео је амбасадор.


„Волимо храну и вино, песму и игру. Ценимо пријатељство и сродна смо срца. Кипрани се осећају веома блиски Србима и то су потврдили током недавних политичких догађања, као и током историје, од времена двојице изузетних вођа, Тита и Макариоса”, навео је Елиадес.

Амбасадор је навео још један важан разлог. „Срби и Кипрани, Грци, уопште, јер Кипрани су део шире грчке нације, никада нису ратовали у њиховој дугој историји, једни против других! Напротив, увек смо се борили заједно, на истој страни, против заједничких непријатеља и поробљивача”, поручио је Елиадес.


„Све то тешње зближава наше народе, и упркос чињеници да говоримо различите језике, када се Кипрани и Срби сретну, говоре својим срцима!”, казао је амбасадор.

 

Насупрот тако снажним и пријатељским везама, туристички промет између две државе је доста низак, оценио је Елиадес. Зато у Амбасади настоје да подстакну интерес туриста из Србије за Кипар. У том циљу је, поред презентације кипарског туризма на ВТШ, у сарадњи са CTO, организовано и гала вече у београдском Метропол Паласу, комбинација кипарске кухиње и приредба музичке и фолклорне групе са острва.


„Кипар Вас очекује и тамо ћете уживати”, поручио је амбасадор Константинос Елиадес.


Коаутор: Владимир ПАВКОВИЋ

(Крај)

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 23 јун 2017 11:05
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015