У вечито ужурбаној, пренасељеној и понекад, чини се, хаотичној Индији, места повезана са “оцем” њене независности Мохандасом Карамћандом Гандијем (1869-1948), одишу миром и спокојем.
Ахмедабад, ужурбана метропола у експанзији, такође је дубоко укорењен у традицији. Посебна карактеристика Ахмедабада је стари, зидом опасани град са 12 капија и многобројним џамијама, храмовима и кулама, који је 1411. основао султан Ахмад Шах на источној обали Сабарматија. У њему је, по различитим мерила, 350 до 600 тзв. полова, самоодрживих суседстава у којима живи велики број људи. Нека од ових практично малих села, испресецаних уским улицама, обично се завршавају на скверовима са заједничким бунарима и “чабутрима”, архитектонски извајаним кулама за храњење птица, капијама, слепим улицама и тајним пролазима.
Ти мали квартови представљају и кичму и жилу куцавицу старог дела Ахмедабада или Калупура. Последњих година су неке породице почеле да се селе у модерније куће удаљене од центра града, али многи и даље осећају снажну везу са тесно срођеним заједницама које су обликовале њихове животе док су одрастали. Ту су и храмови у центру Калупура, један или више малих олтара за молитве, свих у граду практрикујућих религија.
Да би упознали сјај прошлости Ахмедабада, неопходно је прошетати старим квартовима и посматрати ахитектуру, уметност, религијске објекте, културу и традицију, хинду, џаинског, муслиманског и европског наслеђа града. Град опасан зидом је изграђен много пре моторних возила, намењен је пешацима и бициклистима, па се његове мале кривудаве улице најбоље могу истраживати ходањем.
За то је далеко најповољнија, много хваљена “Шетња наслеђем Ахмедабада,” коју организују градске власти уз помоћ веома ревносних и знањем припремљених водича волонтера. То је шетња дуга два и по сата дуж два километра, поред кућа, или уласком у неке од њих. Претходи получасовно приказивање слајдова о историји града, од локације познате под именом Ашавал у 10. веку, преко почетка подизања зидова Калупура, до данашњег Ахмедабада.
Упркос трошном стању, нарочито индијска исламска архитектура и куће украшене дрвеним резбаријама потврђују својевремени богати статус Калупура. Неки од објеката подсећају градњом и мирисом на стара балканска места, Призрен, Битољ, Солун…
Шетња почиње од живописног Сваминарајан Мандира. У питању је први храм хинду секте Сваминарајан Сампрадађ настао 1822. У централном храму саграђеном од масивне тиковине довучене из Бурме, зелене и жуте статуе хинду божанстава су обучена у богато ткану одећу.
Шетња води између многобројних комшилука, палата, декорисаних фасада, занатских радионица и низа хинду и џаинских храмова. Њихове прелепе гравуре у дрвету често прикрива једноставна спољашњост грађевина.
Многи полови су део индустрије памука, па могу да се виде људи који шију пред радионицом. Други нижу сребрне ланце у традиционалном стилу. Остали занати омогућавају људима да се издржавају без напуштања својих домова и тако стварају живахно друштво, у коме су и неизбежне краве и биволи.
Пажњу изазивају и чабутри које су некадашњи становници Ахмедабада постављали за птице, е да би заменили дрвеће посечено због изградње кућа. На некима од грађевина су пак, урађене рупе у зидовима које прице могу да користе као гнезда, дирљива брига за животињски свет.
Легенде и грађевине
О историји Ахмедабада говоре његове грађевине, али и легенде од којих је једна о свецу Баба Манакнату из 15. века. Прича се да је он спречавао султана Ахмед Шаха да сагради нову престоницу. Сваког дана док су зидови Ахмедабада грађени, Баба се увијао у прекривач, који је ноћу одвијао и чудом рушио подигнуто. Када је то откривено, Баба је позван на двор да султану прикаже своју моћ тако што ће се увући у мали ћуп. Када је Баба и то успео, султан је поклопио ћуп и закопао га у земљу.
На месту где је дубоко похрањен ћуп са свецем, касније је саграђен храм Манек Баба Мандир. Храм је на скверу који зову Манек Ћовк и најдуговечнији је у центру Калупура. О времешности Манек Ћовка говори и што је ту први пол. Тај Махурат Пол настао је око 1450-тих.
На Манек Ћовку је усред заглушујуће буке саобраћаја и мноштва паркираних возила, у току преподнева богара и разноврсна зелена пијаца. После подне се она претвара у другу највећу тржницу накита и злата у Индији, на којој око 1.500 трговаца и јувелира остварује дневни промет од 35 до 40 крора (крор, јединица индијског нумеричког система равна 10 милиона) рупија (60 рупија = један амерички долар). Манек Ћовк је, међутим, најпосећенији касније увече када се постављају трпезе за храну са различитим локалним предјелима и слаткишима.
Да би туристичком рутом “Шетња по наслеђу Азхмедабада” дошли до Манек Ћовка треба да прођете испод историјског Фернандез Моста, до тзв. Линије књига. Мноштво препродаваца старих и нових књига је најзапоосленије као и у код нас, са почетком нове школске године, средином јуна.
У близини Манек Ћовка су Бадшах но Хађиро и Рани но Хађиро, гробнице у којима су сахрањени мушки чланови Ахмад Шахове династије, као ио његових супруга. Даље се наилази на сада напуштену зграду Ахмедабадске берзе, основане 1894. Здање у британској архитектури је друга настарија берза у Индији, после оне у Мумбаију (Бомбају), привредној и финансијској престоници треће привредне силе света када се укупан домаћи производ (БДП) мери паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама, 8,7 билуиона долара процена за 2016.).
Крај шетњи по наслеђу Ахмедабада је код најсјајнијег архитектонског дела у граду, Џума Масџида. Џамију је Ахмед Шах, саградио 1423. од жутог пешчаника и са остацима хинду и џаинских храмова. Мешавина муслиманског и хинду стила, џамија у делу за клањање има три реда стубова, укупно 260 и 15 купола. Једна је од најчувенијих муслиманских богомоља у Индији, земљи која после Индонезије и Пакистана има највише становника исламске вероиспосвести у свету.
Вероватно је по настанку Џума Масџид била највећа исламска богомоља на подконтиненту. Једна од њених одлика била је Мулук-Кана, платформа на стубовима и ограђена до врха раскошним декором у камену. То је омогућавало султановој жени да учествује у клањању петком, а да не буде виђена.
У Џума Масџиду у камену изрезбарени чипкасти прозори делују савршени. Но, они бледе пред онима у много мањој џамији Сиди Саијед. Да би се до ове стигло преба проћи кроз капију Тин Дарваза, чија су три лука била тријумфални поздрав султану и другим државним високодостојницима на улазу у оближњу тврђаву Бадра.
Тин Дарваза је сада попречена насред широког пута са чије су обе стране многобројне продавнице свега и свачега, што би се некада звало “колонијалне робе”. Оближнја тврђава Бадра, саграђена 1411, се можда може сматрати најстаријим утврђењем краљевских споменика које је саградио султан Ахмед Шах. Четвороугаона тврђава се простире на 20-так хектара, има 14 бастиона, осам капија и 18 топова. Са њеног крова се пружа леп поглед на велику “бувљу пијацу” у непосредној близини, а даље на Калупур.
И коначно, џамија Сиди Саијед коју би требало да види сваки посетилац Ахмедабада. Названа је по градитељу, робу из Абисиније који је постао угледан на двору Ахмед Шаха. Џамија је чувена у свету по 12 прозора, камених џалија, врхунских примера савршеног вајања мотива “дрвета живота”. То је урађено на тако природан, готово романтичан начин, да су чипке од камена постале својеврстан, незванични симбол Ахмедабада.
(наставља се)
Извор: Кућа добрих вести
БЕОГРАД - До Ахмедабада, вишемилионске привредне престонице најзападније индијске савезне државе Гуџарат може да се стигне и авионом, после нешто више од сата пријатног, али спартанског лета, Индигоџетом, једном од најуспешнијих приватних нискобуџетских домаћих компанија.
Министарство трговине, туризма и телекомуникација обавестило је заинтересоване грађане да ће од 1. јануара до 15. октобра 2017. године моћи да се пријављују и трећу годину за редом искористе право на коришћење ваучера за одмор у Србији у трајању од минимум пет ноћења.
Период зимских месеци је време када многи од нас праве паузу од путовања и обилазака интересантних дестинација. Ипак има много и оних који најчешће новогодишње празнике и слободне дане око истих троше на краће одласке до неких од европских престоница. За Европу и многе нејне градове је овај период познат као време када се број туриста смањује (нерачунајући новогодишње празнике). Уколико сте ви баш међу онима који не воле да путују током зиме, ево неколико занимљивих предлога, али и разлога, зашто су ове европске дестинације погодне за путовање током зиме.
Најпре, зашто отићи у Европу преко зиме?
Избор је велики, само је питање шта заиста желимо да видимо, осетимо и обиђемо. Уколико имате времена и желите да своју свакодневицу мало разбијете и промените одласком у иностранство, мноштво је места која некад и забораимо, само зато што није сезона. Зашто не бисмо отишли на неко топлије место, или чак и хладније, уколико нам баш то одговара.
Док су главне гужве на скијалиштима и највећа навала туриста на тропска острва, путници у Европи ће имати велике музеје, археолошка налазишта, калдрмисане улице и много штошта још само за себе. Да, биће гужве на улицама, биће и других туриста и даље, али у много мањој мери.
Заобићићете дуге редове који су посебно популарни током шопинг сезоне, лакше се кретати и можда успети да себи приуштите лакши обилазак појединих места. Често заборављамо многе од ових предности. Дакле, уколико сте у потрази за јефтинијим смештајем, сунчаним небом или можда зимским пејзажима, сигурно ћете наћи нешто од траженог на следећим европским дестинацијама преко зиме.
За све оне туристе који се не боје хладноће, Амстердам може да буде одличан избор. Добра идеја је да почнете са шетњом централним улицама града или бродском туром неким од канала. Током децембра и јануара сви они који се одлуче за посету овом холанском граду биће у прилици да присуствују величанственим ефектима и призорима Фестивала светлости, који се сваке године у ово време организује.
Зимски одмор у Амстердаму - клизање Ајс Амстердам
Још једна од омиљених активности током зиме у Амстердаму је и клизање.
У граду има много клизалишта, па можете бирати да ли вам више одговара да проведете неки дневни, поподневни или вечерњи сат на леду. Ајс Амстердам је иделно место на коме ћете уживати у холанским зимским чарима и забави. Да ли ћете испробати клизаљке или само посматрати вратоломије оних који се забављају на леду, избор је на вама, али оно што је свакако загарантовано је добра атмосфера.
Љубитељи музеја увек могу да одвоје време за посете Холандском националном музеју, Музеју дијаманата, као и многим другим. А после тога се можете загрејати у неком од аутентичних, такозваних, “браон” кафића и пабова у граду, који су називе добили по ентеријеру, изграђеном од тамног дрвета. Топлина која сваком треба након освежавајуће шетње зимским улицама Амстердама.
Сицилија - блага клима за узбудљив одмор
Иако неће бити довољно топло за плажу, Сицилија ван главне туристичке сезоне током лета, може да понуди благу температуру (око 10-ак степени), идеалну за дуге шетње, истраживање града, острва, историје, културе или можда само забаву. Ово је одлично време да покушате да испланирате пут од античког града Таормина до Кастелмола, одакле се пружа предиван поглед на море, подножје Етне и дворац Сарацен.
Такође, ово време је идеално да проведете дан шетајући узаним, калдрмисаним уличицама старог града Сиракузе, које током летње сезоне умеју да буду преуске за масе туриста који покушавају да се пробију и виде део богате историје. Ово место је ипак доста пријатније и тише током јануара и фебруара, када није главни туристички шпиц, и када ћете на миру моћи да прошетате и видите оно што вас интересује.
Још једна могућност је одлазак до грчког театра Таормина, чије остатке и ископине зимски путници могу видети и обићи без великих гужви у које се може упасти током летње сезоне.
Уколико се одлучите за Сицилију или слична места, где је главна сезона током лета, будите свесни и спремни на то да можда неки од локала и ресторана неће радити, нарочито оних који се налазе на обали, да ће бити можда и кишовитих и хладнијих дан. У том случају, добра идеја би била да ускочите у Ferrovia Circumetnea, мали и јефтин воз, који својом пругом дужине 114км, кружи око подножја планине Етне, са бројним успутним стајалиштима у малим градовима, на чијем ћете путу бити у прилици да видите бројне прелепе погледе на околину.
Кипар - неуобичајени али прави избор
Ово острво/држава је познато по својих 340 сунчаних дана годишње и благим зимама, са тепературама између 10 и 15 степени. Одличан је избор за све оне који зимски минус желе да замене са неколико дана у плусу, а велики избор активности га чини добрим изборм за посету ван сезоне. Нека истраживања показују да је број туриста од маја до септембра 5-6 пута већи него осталих месеци. Постоје хотели који су у јануару и фебруару затворени, али зато има занимљивих погодности и понуда у онима који остају отворени и током зиме.
У сваком случају, период ван поменуте сезоне је погодан да се на тенане препустите истраживању острва и обиласку занимљивих локалитета као што су остаци грчко-римског града Коуриона-а, град Пафос, чија је целокупна површина под заштитом УНЕСКО-а и много штошта друго.
Барселона - велики град пун атракција
Путници који су у потрази за великим европским градом, са тоном атракција, како забавних тако и културним, али без тмурног и сивог неба као у Лондону, требало би да оду у Барселону. Ваздух је у ово доба године ипак хладнији, али ведро небо и сунчани дани чине Барселону једном најпривлачнијих европских градова током зимских месеци.
Барселона преко зиме путовање
Далеко од тога да ћете у Барселони наићи на празне улице, без гужве и галаме, али имајте на уму да је гужва свакако мања него током сезоне. Не пропустите да се загрејете традиционалном каталонском супом на путу између Гаудијевих ремек дела као што су Саграда фамилиа и Парк Гуељ, одакле ћете уживати у дивном погледу на град и море. Такође, у галеријама и музејим су много мање гужве, па су многа места доступнија за обиласке и посете.
Исланд - дестинација које се не бисте сетили
Пригрлите снег и хладноћу Исланда, јер зима је годишње доба које доноси јединствена искуства која нису доступна у било које друго доба године. Пре свега, зимски месеци су време када је највећа шанса да видите поларну светлост током ведрих и тамних ноћи.
Поред тога, вода која тече кроз глечерске пећине се смрзава и ствара, такозване, кристалне пећине. Те величанствене туре по леденим пећинама су неизоставне уколико Исланд посећујете током зиме. Цене летова и хотела (нарочито са источне обале) могу значајно пасти како туризам јењава, од децембра до фебруара. Уколико се деси да се током новогодишње ноћи нађете управо тамо, на Исланду, не пропустите ватромет у Рејкјавику, главном граду ове државе.
Овом списку се сигурно могу додати још неке дестинације, али рачунамо на то да смо вам, ако ништа друго, бар дали идеју где све можете потрошити ову зиму, а да то нису планине и скијалишта. Такође, по сличном принципу можете одабрати и ближе дестинације, па за све оне који више воле топле зиме, одлазак до неког од градова на Јадранском мору може бити добар избор, а за све оне који немају ништа против минуса, оближње престонице у региону такође могу да буду избор да унесемо мало динамике и разноврсности у своје свакодневице. Јавите нам ваша искуства са путовањима преко зиме, радо ћемо их прочитати и објавити.
Извор: Putujsigurno.rs/Кућа добрих вести
БЕОГРАД - За све оне који су пожелели да бораве и релаксирају се у бањама Србије, бање „Јунаковић“ и „Кањижа“ припремиле су повољне туристичке понуде.
“Земља коју сви људи желе да посете, И пошто је макар И за трен виде, не би обратили пажњу осталим призорима у свету узетим заједно,” написао је за Индију пре 150 година амерички писац Марк Твен (1835-1910).
БЕОГРАД – У Конгресном центру „Мастер“ Новосадског сајма одржан је трећи Дан амбасадора у организацији Конгресног бироа Туристичке организације Србије.
БЕОГРАД - У оквиру зимске промотивне кампање, Туристичка организација Србије организује наградни фото конкурс „Србија - #SveStoVolim“.
БЕОГРАД - Међународни сајам зимске спортске опреме, туризма и рекреације - "Ескпо-зим" биће отворен до недеље 4. децембра.