Logo
Одштампајте ову страницу

ИНЖЕЊЕРКA ГОДИНЕ: Лидија Томић

Оцените овај чланак
(1 Глас)

inzenjerkagodineУ оквиру иницијативе Привредне коморе Србије, компаније Сименс Србија и удружења „Инжењерка године“ која за циљ има да инспирише младе жене за студије и каријеру у инжењерској струци, данас је за инжењерку 2024. године у Србији проглашена др Лидија Томић, инжењерка ваздушног саобраћаја и асистент на Високој школи струковних студија Ваздухопловна академија.

 

 

Још од тинејџерских дана Лидијин живот је посвећен авијацији, а почетком ове године докторирала је са просечном оценом 10 на Саобраћајном факултету у Београду, као најмлађи докторанд при Катедри за ваздухопловна превозна средства. Она је одбранила први докторат у српској ваздухопловној индустрији и науци на тему дронова као претње по безбедно одвијање цивилног ваздушног саобраћаја. На свечаности организованој у Привредној комори Србије, Лидија Томић је изјавила да су свих 10 финалисткиња победнице овог избора.

 

 

 

Овом приликом званицама се обратио Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије, рекавши да живимо у ери науке, технологије и инжењерства. „Свет се мења невероватном брзином и то у технолошком смислу. Важно је да будемо у ритму глобалних дешавања, а то можемо само уколико имамо домаће инжењере који могу тај процес да испрате”, изјавио је Весовић и додао да је за Србију важно што има веће учешће жена у наукама и инжењерству у односу на светски и европски просек.

 

„У Словенији смо до сада имали шест избора за „Инжењерку године“, а у Србији и Хрватској по два. То значи да смо направили заједницу од 100 инжењерских талената за које не постоје границе. Замислите моћ овог тима од 100 врсних инжењерки и шта би оне заједно могле да направе, каква је то заједница на делу”, истакла је Медеја Лончар, генерална директорка компаније Сименс за Србију, Словенију и Хрватску. Према њеним речима, важно да смањимо „dream gap“ односно разлику између снова и амбиција девојчица и остваривања њиховог пуног потенцијала када одрасту, која настаје не због недостатка способности или квалитета већ због подршке заједнице. Како каже, стереотипи и недостатак узора су и даље највећи изазови са којим се сусрећу.

 

 

„Инжењерство није само изградња мостова или програмирање софтвера, већ и изградња будућности. Ми као инжењери имамо моћ да идеје претворимо у стварност, да креирамо решења која побољшавају животе и да покрећемо технолошки напредак који обликује наш свет. Инжењерству треба женска перспектива, наша креативност и начин гледања на проблеме”, поручила је младима Ана Петровић, генерална директорка компаније компаније „Global Substation Solutions“, која је прошле године проглашена за „Инжењерку године“.

 

Иницијативу за избор „Инжењерке године” покренули су Привредна комора Србије, компанија Сименс Србија и удружење „Инжењерка године“, а подржали су je и Comtrade, A1 и НЛБ Комерцијална банка, компаније које и саме запошљавају инжењерски кадар и препознају значај ове струке у даљем развоју привреде.

 

Реч је о другом по реду избору у оквиру шире иницијативе да се јавности у Србији представе инжењерке из различитих компанија и институција, оне које би својом личношћу и радом могле да буду пример и инспирација младим женама које се налазе пред избором будућег занимања. Након јавног конкурса и избора 10 финалисткиња, о томе ко ће међу њима понети титулу „Инжењерке године” за ову годину одлучивала су четири жирија: финалисткиње, представници медијa, ученици и професори средњих школа, као и представници организатора и партнера.

 

Финалисткиње овогодишњег избора за најинспиративнију жену инжењерске струке у Србији биле су:

 

Др Драгана Бајовић, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, ванредна професоркa

 

Катарина Боберић, Continental Automotive Serbia, водећа инжењерка

 

Зорана Вукичевић, Vega IT, софтвер инжењерка

 

Др Тијана Героски, Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, доценткиња

Жељана Грбовић, Институт БиоСенс, истраживач

 

Др Милана Гутеша Божо, Термоинжињеринг Зрењанин, директорка сектора за истраживање и развој

 

Милена Недељковић, Teva Pharmaceuticals, сениор инжењерка за амбалажу

 

Александра Петровић, Електропривреда Србије (Хидроелектрана Зворник), водећа машинска инжењерка

 

Јована Станојевић, Johnson Electric Ниш, сениор процесна инжењерка

 

Др Лидија Томић, Висока школа струковних студија Ваздухопловна академија, инжењерка ваздушног саобраћаја

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2024 12:31
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015