Другим речима, испуњени појединци који свесно креирају своју стварност не робујући или зависећи о других људи или неким спољним факторима који им заправо служе само као оправдање да остану читав живот тапкајући на истом месту оптужујући друге или чекајући нека боља времена да почну рад на себи, пише ekreator.eu.

Формула среће Алберта Ајнштајна у свакодневном животу

Док је у јесен давне 1922. боравио у Токију, припремајући се за примање Нобелове награде за физику, на врата собе у његовом хотелу Imperial Palace, дошао је портир да му пренесе неку поруку. Ајнштајну је недостајао ситниш за напојницу, па је портиру, уместо кованице или новчанице, оставио писану белешку која је након његове смрти продата на аукцији за 1,56 милиона долара! Шта је то било толико вредно на том папирићу који је Ајнштајн дао портиру?

Ево шта је написао у својој поруци:

„Миран и скроман живот доноси више среће него потрага за успехом с непрестаним немиром”

Када бисмо превели ову поруку тј. применили ову Ајнштајнову формулу или теорију среће у свом животу то би било отприлике овако:

Ради оно што волиш и што те испуњава

“… миран и скроман живот” – Ајнштајн је знао да је кључ успеха у животу радити оно што волиш. Он је јако волео физику и врло је добро био упућен у моћ наших мисли тј. да мисли обликују наш живот.

Користећи придев “мирно”, вероватно је мислио на то да се срећа налази нашим уливањем љубави у оно што волимо да радимо. Под скромним је желео да истакне да нико од нас нема способност да сам постигне велике ствари у животу зато што је Ајнштајн веровао да постоји пуно већа сила која делује кроз нас и даје нам пуноћу живота. Можете то назвати снагом духа, Бога, Универзума… Свако од нас може да да буде и срећан стварајући успех можда на пословном плану, јер једно не искључује друго.

Имате све, а немате ништа

Управо се други део његове белешке односи на то ”с непрестаним немиром”? То вам је оно – имате све, а немате ништа јер изнутра осећате дубоку празнину. Управо многи људи траже то ”нешто више”. Али то ”нешто више” нажалост неретко завршава с различитим зависностима…

Ајнштајн нас је научио да осећање ових емоција, унутрашњег немира, може значити да сте освестили да све одлуке које сте доносили у животу, довеле су вас у стање потпуне неповезаности са самим собом и својим истинским страстима – с оним што истински волите. То је зато што су ваше одлуке вероватно ишле у смеру тражења онога што вас чини “сигурним” уместо онога што вас усрећује и испуњава.

Шта је то што испуњава моју душу?

Добра је вест да никада није касно за тражење одговора на ваша питање – ”Што је то што истински желим, што испуњава моју душу”?

Пре свега освестите захвалност на свему ономе што већ имате и све драге вам особе које постоје у вашем животу и које волите и оне вас, што ће вас постепено изненадити и сами колико је тих ствари на којима можете бити захвални. С таквим увидом мења се и ваш живот тј. почеће да се појављују неке нове и повољније прилике можда на вашем професионалном аспекту, или здравственом, љубавном, итд.

Другим речима, контролишући своје мисли и осећања, уз доследну праксу, можете развијати јако пуно корисних и здравих навика које ће се дефинитивно позитивно одразити на ваш живот. Наравно, треба пуно рада на себи, стрпљења и вере јер је нормално да човек тежи срећи и да жели бити срећан. С друге стране, што више људи трче за срећом, она им све више измиче. Битно је освестити да срећа није трајно стање. Срећу не можемо усвојити и да она траје вечно тј. да једном постигнута, постане наше власништво. Све то наравно човека додатно фрустрира. Да резимирамо с неколико аксиома или постулата када је у питању срећа.

Постулати среће према теорији среће Алберта Ајнштајн

Свако је генијалац

Први аксиом каже да се у сваком од нас крије неки мали генијалац. То је аксиом који би родитељи требали да уграђују својој деци од малих ногу. Свако од нас скоро осам милијарди људи на планети је надарен и талентован за нешто. То нам је и Ајнштајн желео поручити својом белешком. Желио је да нам поручи да научимо да препознамо наше стварне таленте који се попут драгог камења крију дубоко у нама. Желео је да на поручи да спознамо своју јединственост, своју стварну сврху у животу, како на особном тако и на професионалном плану.

Знатижеља

Други аксиом односи се на нашу знатижељу. Познато је да су већина интелектуалаца знатижељни људи. Знатижеља доводи до открића. Да Ајнштајн није постављао питања и активно тражио одговоре, не би постојала ни теорија релативитета. Родитељи, подстичите знатижељу код своје деце уместо да их ућуткујете, или захтевате да се увек приклањају мишљењу већине.

Машта

Трећи аксиом је наша машта. Ајнштајн је рекао да је она важнија од знања. У потпуности је у праву, јер је машта кључ за решење било којег проблема, а једнако тако, битна је у освештавању ваших талената.

Мотивација

Четврти аксиом се односи на мотивацију. Знате и сами да оне најдрагоцјеније нам ствари у животу нису оне које можемо купити новцем. Наравно да је новац битан и да нам помаже у испуњавању дневних потреба. Ипак, новцем се не може купити наша срећа као стање унутрашњег мира, спокоја и осећаја испуњености. Ако нешто радите само за новчану добит, сигурно сте вођени погрешном мотивацијом, иначе би били срећни.

Извор: Кућа добрих вести/Крстарица