После дугог периода страхова и преувеличаних тврдњи о AI-ју као будућој претњи човечанству или зачетку нових „богова“, 2025. је показала помак: данашњи AI системи могу да буду веома корисни, али су и даље несавршени и склони грешкама.

Такав поглед, наравно, није универзалан. Огроман капитал и даље се улаже у идеју да ће AI имати драматичан развојни пут. Ипак, рокови за такве пробоје стално се померају, јер је све јасније да су потребни озбиљнији технички помаци. Тврдње о скоријој појави вештачке опште интелигенције (AGI) или суперинтелигенције (ASI) нису нестале, али се све чешће посматрају као део маркетиншке реторике ризичног капитала. У међувремену, компаније које развијају темељне AI моделе суочавају се с реалношћу: ако желе да зарађују сада, морају да нуде поуздане, практичне алате, а не обећања о будућем чуду.

Због тога је 2025. била година оштрих контраста. У јануару је директор OpenAI-ja Сем Алтман тврдио да компанија зна како да изгради AGI, док је до новембра јавно славио чињеницу да је GPT-5.1 коначно научио правилно да користи дугу црту – али не увек. Истовремено, Nvidia је пробила границу од пет билиона долара тржишне вредности, док су поједине банке упозоравале да би AI балон могао да подсети на крах дот-ком тржишта с почетка двехиљадитих.

Додатни потрес је почетком сада већ прошле године изазвао кинески стартап DeepSeek, који је објавио модел R1 под отвореном MIT лиценцом. Компанија је тврдила да модел достиже резултате OpenAI-јевог o1 у математици и програмирању, уз трошак тренирања од свега 5,6 милиона долара, користећи старије Nvidia чипове. Апликација је накратко престигла ChatGPT на врху App Store листе, док су акције Nvidie пале за 17 одсто. Ипак, током године DeepSeek није успео да озбиљније угрози америчко тржиште, а у Кини га је престигао ByteDance-ов Doubao.

Паралелно с тим, истраживања су додатно охладила очекивања о „резоновању“ AI модела. Студије из Цириха и Софије показале су да модели лоше пролазе на проблемима који захтевају оригиналне математичке доказе, док је Apple у јуну закључио да се AI у решавању загонетки ослања пре свега на препознавање образаца, а не на стварно логичко извођење.

Годину су обележиле и правне и друштвене контроверзе. Амерички суд је у јуну пресудио да је тренирање AI-ја на легално купљеним књигама трансформативна употреба, али је истовремено отворио врата највећој колективној тужби у историји ауторских права, након што је утврђено да је компанија Anthropic користила и пиратске изворе. У септембру је Anthropic пристао да исплати 1,5 милијарди долара одштете и уништи нелегалне копије, што је дало ветар у леђа ауторима широм света.

Посебну пажњу изазвале су и психолошке последице интеракције с AI четботовима. Истраживања су показала да модели често некритички потврђују ставове корисника, док су поједини случајеви указали на озбиљне ризике по ментално здравље, укључујући тужбе породица тинејџера који су, према наводима, развили опасне заблуде током интензивне комуникације с четботовима. Као одговор, компаније су почеле да уводе родитељске контроле, старосна ограничења и строже безбедносне механизме.

Упркос свим ограничењима и критикама, улагања у AI наставила су да расту. Огромни дата-центри, потрошња енергије упоредива с нуклеарним електранама и планови за IPO вредни стотине милијарди долара додатно су појачали страхове од финансијске и еколошке неодрживости. До краја године и сами лидери индустрије признали су да би пуцање балона могло да има озбиљне последице.

Ако су 2023. и 2024. биле године AI пророштава, 2025. је показала судар тих обећања са реалношћу инжењеринга, економије и људског понашања. Вештачка интелигенција није нестала нити је престала да напредује, али је престала да се представља као пророштво. Уместо тога, све чешће се посматра као алат – понекад моћан, понекад бескористан – чија ће будућност зависити мање од чуда, а више од тога како га људи буду користили, регулисали и контролисали.

Извор: PCPress