Димитрије Стефановић, био је српски музиколог и диригент, академик и генерални секретар САНУ. Један је од иницијатора сарадње САНУ и Удружења Адлигат, чији је био члан, а његовим ангажовањем спашено је преко 800.000 књига из разних извора. Дугогодишњи научни радник и врсни познавалац православне црквене музике, рођен је у Панчеву 25. новембра 1929. године.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичој академији у Београду на Одсеку за историју музике 1956. Магистрирао је и докторирао на Универзитету у Оксфорду. Током последипломских студија радио је са чувеним музиколозима-византолозима Егоном Велесом, Хенри Тилијардом и Оливером Странком. На Музичком факултету Универзитета у Оксфорду држао је предавања из византијске и старе словенске музике. Као предавач и учесник многобројних међународних научних скупова и конгреса гостовао је на многим универзитетима у Европи и Америци. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици, стотине популарних предавања за разнородну публику у земљи и свету: на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља (1971–1991), на седамнаест Летњих духовних академија у манастиру Студеница, као и на тридесет Летњих школа црквеног појања „Корнелију у част“.

У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања, од асистента до научног саветника (1958–2000). Директор Музиколошког института САНУ био је пуне две деценије (1979–2000).

Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 1985, дописни члан ЈАЗУ(1986), дописни члан САЗУ (1987), секретар Одељења за сценске уметности и музику Матице српске (1991–2004), потпредседник Матице српске од 2004, генерални секретар САНУ од 2007.

Свој научноистраживачки рад првенствено је усмерио на проучавање православне црквене музике – византијске и старе словенске. Посебну пажњу посветио је откривању, транскрибовању, критичком вредновању и објављивању средњовековних докумената. Кроз резултате ових истраживања датум писменог почетка старе српске музике померен је на почетак XV века.

Музиколошка истраживања је увек везивао за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије (око две стотине текстова) на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног Карловачког појања Бранка Цвејића, уредио је неколико зборника радова са међународних научних скупова, рецензирао је низ музиколошких монографија и зборника.

Поред рада на проучавању православне црквене музике, бавио се континуирано извођењем старе и новије црквене музике. Дириговао је Панчевачким српским црквеним певачким друштвом још од 1950, повремено хором Првог београдског певачког друштва и Богословије Свети Сава у Београду. Више година био је асистент диригента београдског Академског хора Бранко Крсмановић са којим је гостовао у Кини 1957. Водио је хор Београдски мадригалисти. Од оснивања (1969) до данас води Студијски хор Музиколошког института САНУ, са којим је гостовао у многобројним градовима бивше Југославије и у већини европских земаља.

Први пут је извео тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате византијске, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику 19. и 20. века.

Снимио је неколико грамофонских плоча, компакт дискова и телевизијских емисија. Са истим хором појао је на безброј богослужења у православним црквама и манастирима у земљи и иностранству.

Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу „Стара српска музика и фрушкогорски манастири“. Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад.

Носилац је ордена Светог Саве првог степена (1990), одликовања Руског и Румунског патријарха, више грамата и признања епархијских архијереја, Крста за заслуге са лентом СР Немачке (1991), златне значке Музичке омладине Југославије. Вечнаја памјат!

Извор: Манастир Студеница