Орден је уручен на синоћној свечаности у Француској амбасади у Београду.
Ово значајно обележје додељује се истакнутим личностима које су допринеле и настављају да доприносе ширењу знања и јачању веза које уједињују наше две земље.
Ово одликовање, установљено пре више од 200 година, додељује се Французима и странцима за њихово научно и професионално залагање и за њихов допринос јачању угледа Француске у свету.
Одликовање је установио Наполеон Бонапарта као признање еминентним члановима Париског универзитета. Од 1866. године, признање могу да добију и страни држављани. Од 1955. године, орден Академске палме има три ранга: витеза, официра и командора.
Орден је уручио амбасадор Француске Фредерик Мондолони који је том приликом истакао да је Павловићу орден додељен захваљујући заслугама на пољу историје и доприносу развоја односа Србије и Француске.
„Ваше образовање и Ваша култура су готово двонационални: започели сте студије у Београду, наставили их на Сорбони, где сте докторирали и радили сте на Универзитету у Лиможу, доприносећи на тај начин обостраном обогаћивању академских односа – а преко њих и обогаћивању односа наше две земље“, рекао је амбасадор приликом доделе Ордена Академске палме.
Амбасадор Француске: драгоцена историјска истраживања
Амбасадор је истакао да је пажљиво праћен Павловићев рад и да су, у овој години када се обележава 180 година од успостављања односа између Француске и Србије, његови радови о односима и јединственом братству по оружју, које је изнедрио Велики рат, веома драгоцени.
„Поред Ваших радова и Ваше залагање у оквиру Балканолошког института Српске академије наука и уметности, у корист француско-српске универзитетске сарадње, изузетно је динамично: кроз споразум између Универзитета Сорбона и Београдског универзитета, за који сте се залагали у области историјских наука и данас доприносите развоју заједничких археолошких истраживачких мисија или францско-српских истраживачких радова у области савремене историје“, оценио је амбасадор.
Академик Павловић се захвалио амбасадору што му је указана част да прими Орден и што је препознат значај његовог историјског рада и академског залагања.
„Отвореност духа, ширење научних видика, парламентарна и републиканска традиција – то су биле вредности које су средином XIX века почеле да приближавају српску елиту Француској, а та блискост досегла је свој врхунац у рововима Солунског форонта, током борби које су вратиле слободу Србији и читавом региону“, навео је Павловић.
Демократске тековине Француске биле су узор Србији
„Нововековну српску историју су исписале генерације сељака и њихових синова и ћерки који су чинили српску елиту створивши земљу слободних људи и стабилних институција, у мери у којој је то било могуће од 1804 до 1914 године. У потрази за узорима, један део српске елите се окренуо Француској сматрајући њено демократско устројство најприкладнијим моделом за Србију. Парламентарна демократија и темељне вредности либералне Европе чине константу српске историје коју сам желео да, без намере да себи дајем посебан значај, отргнем од заборава историје“, рекао је Павловић и додао да је својим истраживањем желео да помогне и својим савременицима.
Он је нагласио и да га за Француску везује и породична традиција јер су његови преци били носиоци многих француских одликовања.
БИОГРАФИЈА - Војислав Павловић
научни саветник, директор Балканолошког института САНУ
Докторат :
1997 историја, Филозофски факултет Београд
2000 историја, Сорбона ; Париз
Предавао је на Одељењу за историју, Филозофског факултета, Универзитета у Београду
Гостујући професор је био на
• Универзитету у Лиможу, Француска,
• Универзитету у Туру, Француска
• Америчком универзитету у Паризу,
• Универзитету Рим 3
Члан је истраживачког центра :
Sorbonne identités, relations internationales et civilisations de l'Europe (SIRICE), Paris
Руководио је међународним пројектима:
• CNRS – Балканолошки институт САНУ: Толеранција и коегзистенција, Етничке и верске мањине у Србији 1804-2006
• САНУ – Руска академија наука, Коминформ, Југославија, Балкан 1947-1956
Уредник је часописа Balcanica
Члан је редакције часописа:
• Revue des Études Sud-Est Européennes, Institut des Études Sud-Est Européennes de l’Académie roumaine, Bucarest
• Annales, Series Historia et Sociologia, Società storica del Litorale, Capodistria
Председник је српског комитета Међународне асоцијације за проучавање Југоисточне Европе (AIESEE)
Библиографија
Књиге
• De la France vers la Yougoslavie, Belgrade, Institut d’études balkaniques, 2015
• Od Monarhije do republike, Clio, Belgrade 1998.
• OSS in Yugoslavia 1941-1944, Center for Serbian Studies, Belgrade 1997.
• Francuska revolucija (La Révolution française), Vidici, Belgrade 1990.
Приредио је :
• Louis Franchet d’Espèray, Мемоари, Солунски фронт, Србије, Балкан, Нови Сад, Прометеј, 2018Novi Sad, Prometej, 2018.
• Italy’s Balkan Strategies (19th – 20th century), Belgrade, Institute for Balkan Studies, 2014
• The Balkans in the Cold War, Balkan Federations, Cominform, Yugoslav-Soviet conflict, Belgrade, Institute for Balkan Studies, 2011
Аутор је преко 70 чланка на објављених у часописима и зборницима радова у Србији, Француској, Италији и Енглеској.
Извор: Кућа добрих вести