Кућа Добрих Вести

Login

Јавни простор уступити младим предузетницима

Оцените овај чланак
(6 гласова)

Marko-StojanovicБЕОГРАД - Јавни простор са којим располажу локалне самоуправе и држава, а који не користе, требало би уступити младима да отворе предузећа и започну свој бизнис, изјавио је за „Кућу добрих вести“ Марко Стојановић из невладине организације Грађанске иницијативе.

Ова организација објавила је марта ове године истраживање "Млади и предузетништво", које је показало да већина младих у Србији не жели да започне сопствени бизнис, јер је то скупо и компликовано, а држава довољно не подстиче омладинско предузетништво.

На питање „Куће добрих вести“ о томе шта га је највише изненадило у поменутом истраживању, Стојановић каже да је то податак да чак три четвртине младих сматра да је у Србији скупо и компликовано започети сопствени бизнис, што, како тврди, није тачно.

"То није тачно и тај податак доводи се у питање, јер истраживање је испитивало перцепцију младих. Она је таква каква јесте, али питање је да ли би, ако би били боље информисани, имали друге податке", указује Стојановић.

Бесплатно вођење књига и правни савети

Наша препорука, заснована на овом истраживању, била би да локалне самоуправе треба да размисле о уступању простора, али и услуга кадрова из локалне управе, који би младим предузетницима, у почетку водили књиге и пружали правне услуге потпуно бесплатно.

"Та прича са уступањем јавног простора је веома важна. Имате доста локалих самоуправа које простор не користе на одговарајући начин. Поручујемо им: ставите те јавне просторе у сврху развоја омладинског предузетништва. Дајте младима могућност да користе те просторе за предузетничке сврхе, бесплатно, без надокнаде - до оног тренутка док тај бизнис не почне да ствара профит", објашњава Стојановић.
То ће се, наглашава он, на крају вратити локалној заједници када фирма поче да зарађује, јер ће закупити простор, а плаћаће и друге локалне таксе од којих 'живи' буџет града.

"Ако је приоритет локални развој и развој предузетништва, онда јавни простор треба ставити у функцију развоја", поручује Стојановић. Он је навео да се анкетирањем младих дошло до закључка да они кључним проблемом за започињање сопственог посла сматрају високе трошкове.

Према његовим рецима, млади човек, ако успе да сакупи неколико хиљада евра за сопствени бизнис, то се може сматрати великим успехом, али тај новац свакако не би требало да се расипа на израду завшних рачуна, плаћање закупнине за канцаларију и сличне трошкове.

Он указује да се одмах очекује да након првог месеца имају профит, да могу да плате и простор и режијске трошкове, као и порезе и доприносе запосленима, што је готово немогуће.

Смањити трошкове у првој години рада

Због тога је неопходно радити на локалу на развијању мера подршке које ће смањити трошкове младих у првој години рада, поручује Стојановић. Он је нагласио да је ефекат државне подршке запошљавању мали и да је потребно да се ревидирају програми, како би се на прави начин утврдиле приоритетне потребе будућих младих предузетника.

Рецимо, наводи он, Национална служба за запошљавање (НСЗ) нуди 160.000 динара подстицајних средстава за самозапошљавање (ако нечији бизнис план прође на конкурсу и док има средстава, прим. Куће добрих вести), што је довољно само за плаћање доприноса током године.

Ми сматрамо да је много теже наћи новац, него уштедети постојећи и стога је наша препорука да држава и локална самоправа размишљају у том правцу - на који начин помоћи предузетницима да штеде новац, а не да им се тражи новац са стране, нагласио је Стојановић.

Он истиче и да информације о програмима запошљавања не долазе до младих. Наиме, то што се јавни позиви налазе на сајту НСЗ није довољно. Те информације треба да се налазе тамо где млади проводе највише времена - у школама, културним центрима, Канцеларијама за младе...

Интернет новине „Кућа добрих вести“ ће, управо ради боље информисаности младих, свој информативни простор понудити управо за овакве садржаје који би могли помоћи младим људима да на једном месту добију праве информације о конкурсима (писањем о томе и линковањем на адресе институција које су одређене конкурсе расписале).

Резултати истраживања "Млади и предузетништво"

У оквиру пројекта "Државни службеник? - не хвала, ја сам предузетник", који је финансирало Министарство омладине и спорта, а реализовала организација Грађанске иницијативе, утврђено је анкетом да чак око 60 одсто младих испитаника не планира започињање сопственог посла.

 

У Србији је, наиме, око 50 одсто младих незапослено и највећи проблеми за покретање бизниса су, према њиховом мишљењу, високи трошкови, компликоване процедуре и недостатак подршке државе.
Истраживање је спроведено у току 2011. године у 16 градова и општина Србије са око 1.200 младих, измедју 15 и 30 година.

Око 57 одсто анкетираних младих људи сматра да је сигурност запослења код државе као послодавца неприкосновена, обим рада оптималан, а зарада задовољавајућа, за разлику од приватног сектора у којем предузетници много више раде и сносе већи ризик него што су плаћени.

Чак 69 испитаних мисли да држава недовољно подстиче младе да започну свопствени бизнис, а супротно каже 15 одсто њих.
Млади препознају да предузетништво носи могућност високе зараде, али већхина њих, чак 58 одсто, не планира започињање сопственог посла у наредних пет година, а свега седам процената испитаних већ има свој бизнис.

Око 40 одсто младих је изјавило да је више за сигуран, иако лошије плаћен посао, 33 одсто су за сопствени, а 27 процената за добро плаћен а мање сигуран посао.
Да је скупо започети свој посао сматра 74 одсто анкетираних, наспрам 16 процената њихових вршњака који су супротног мишљења.

Истраживање је показало да млади у Србији, углавном, нису мотивисани да се баве предузетништвом и сигурност у запослењу најчешже проналазе у јавном сектору.

Млади сматрају да су информисани о државним мерама подршке предузетништву, али указују да држава не чини довољно како би се подстакао приватан бизнис.
Млади кажу да би их на бављење сопственим послом подстакло, рецимо, да у првим годинама пословања имају стручну и материјалну подршку државе, као и да су боље информисани о могућностима олакшица и мерама подршке.

Потребан им је, затим, и бољи амбијент за пословање са мање монопола и више лојалне конкуренције, могућност да стекну праксу у вођењу посла, као и могућност добијања повољних кредита.

 


Последњи пут измењено петак, 03 август 2012 12:01
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија