Од почетка године, књижевни свет је у знаку Мана. Почаст му се одаје бројним манифестацијама – већином у Немачкој и Швајцарској, али и у земљама попут Чешке и Сједињених Држава.
У Лос Анђелесу, након страшних пожара на почетку године, 6. јуна се поново отвара његова кућа у којој је живео у егзилу.
Највећи догађај у Немачкој биће свечаност 6. јуна у Либеку, којој ће присуствовати и председник Франк-Валтер Штајнмајер (Walter Steinmeier). Истог дана отвара се изложба у музеју Буденброкхаус под називом „Моје време. Томас Ман и демократија“.
Тема политичког ангажовања аутора, због којег је за живота стекао многе непријатеље, такође је обрађена у неколико књига које су изашле у протеклим месецима.
Ман је рођен 1875. у породици трговаца из Либека. Његов старији брат Хајнрих такође није показивао склоности или таленат за трговину.
Након ране смрти оца, трговина је затворена, а породица се преселила у Минхен. Новац из очевог наслеђа био је довољан за безбрижан живот слободног писца.
У 25. години, Ман је почетком 1901. објавио роман који ће му 1929. донети Нобелову награду – Буденброкови, причу о пропадању једне породице, чија способност за живот опада из генерације у генерацију, како расте склоност ка естетском.
Ипак, важнији за међународну репутацију аутора постао је Чаробни брег.
С једне стране, роман приказује панораму друштва пре Првог светског рата и духовних струја које су довеле до рата и фашизма. Са друге, реч је о роману о индивидуалном доживљају тог времена.
Ман је на Чаробном брегу радио дуго, од 1913. до 1924.
У време почетка Првог светског рата 1914, придружио се ратоборним снагама, вероватно и да се супротстави старијем брату.
Писао је десничарске есеје попут „Мисли у рату“ и „Разматрања једног аполитичног“, у којима је расправљао о наводној супротности између површне западне „цивилизације“ и дубоке немачке „културе“.
Међутим, након оснивања Вајмарске републике 1919. од монархисте је постао уверен демократа, што је изразио најкасније у свом берлинском говору „О немачкој републици“ 1922.
У Чаробном брегу, хуманистички протагонист Лодовико Сетембрини супротставља се реакционарном Леу Нафти.
Када је Чаробни брег објављен 1924, Ман је већ имао велику породицу.
Иако је у својим дневницима отворено говорио о својим хомоеротским склоностима, склопио је грађански брак и 1905. оженио се младом Катијом Прингшајм (Pringsheim), наследницом богате породице банкара и професора из Минхена.
У октобру 1930. пред кућом Мана у Берлину окупила се нацистичка руља на подстрек Јозефа Гебелса (Joseph Goebbels).
Неколико недеља након именовања Адолфа Хитлера за канцелара крајем јануара 1933, Ман је отишао у егзил.
После кратког боравка у јужној Француској, породица Ман се настанила у Киснахту код Цириха. Године 1938. преселили су се у САД, најпре у Принстон на источној обали.
„Где ја идем, ту је Немачка“, рекао је Нобеловац на својој првој конференцији за новинаре. Добио је звање гостујућег професора и започео добро плаћене турнеје на којима је Американцима објашњавао политичке догађаје у старом свету.
На западну обалу се преселио 1941. У Лос Анђелесу се породица уселила у белу вилу између палми, која је данас трансатлантски центар. Немачка је купила имање и центар је отворен 2018.
Тамо је Ман не само завршио Јосифа и његову браћу и написао Доктора Фаустуса, већ је и писао своје радио говоре под називом „Немачки слушаоци!“
Говоре су снимали у студију у Лос Анђелесу, слали у Лондон, одакле их је за немачко подручје емитовао Би-Би-Си (BBC).
Тако је Ман постао истакнути противник Хитлера, ког је називао „фанатичним идиотом“, „непријатељем човечанства“ и „неспособним преварантом“.
Информисао је Немце – који су ризиковали живот слушајући емисије – о ономе што је у иностранству већ било познато о Холокаусту и истовремено указивао на „бесмислену кривицу“ у коју су се све дубље увлачили.
Иако је наглашавао да Немачка није исто што и национал-социјализам, стекао је многе непријатеље.
Познати немачки писци и медији противили су се повратку Мана после 1945. Када је 1949. отпутовао у Франкфурт поводом два века Гетеа, била му је потребна полицијска заштита.
У Америци су се онда ветрови променили и Ман је током Макартизма био дифамиран као комуниста.
У Европу се вратио 1952, али не у Немачку, већ у њему омиљену Швајцарску. Живео је у Килхбергу на Женевском језеру и умро 12. августа 1955. у кантоналној болници у Цириху.
Познати писаћи сто који је понео у егзил може се видети у сталној изложби Томас Ман архива у Цириху.
Калифорнијска вила остала је углавном читава током великих пожара почетком ове године.
Извор: ДПА/Кућа добрих вести
Животни пут водио га је од Либека до Лос Анђелеса, а време га је од монархисте начинило једним од великих поборника демократије. Романима као што су 