Од почетка године, књижевни свет је у знаку Мана. Почаст му се одаје бројним манифестацијама – већином у Немачкој и Швајцарској, али и у земљама попут Чешке и Сједињених Држава.

У Лос Анђелесу, након страшних пожара на почетку године, 6. јуна се поново отвара његова кућа у којој је живео у егзилу.

Највећи догађај у Немачкој биће свечаност 6. јуна у Либеку, којој ће присуствовати и председник Франк-Валтер Штајнмајер (Walter Steinmeier). Истог дана отвара се изложба у музеју Буденброкхаус под називом „Моје време. Томас Ман и демократија“.

Тема политичког ангажовања аутора, због којег је за живота стекао многе непријатеље, такође је обрађена у неколико књига које су изашле у протеклим месецима.

Ман је рођен 1875. у породици трговаца из Либека. Његов старији брат Хајнрих такође није показивао склоности или таленат за трговину.

Након ране смрти оца, трговина је затворена, а породица се преселила у Минхен. Новац из очевог наслеђа био је довољан за безбрижан живот слободног писца.

У 25. години, Ман је почетком 1901. објавио роман који ће му 1929. донети Нобелову награду – Буденброкови, причу о пропадању једне породице, чија способност за живот опада из генерације у генерацију, како расте склоност ка естетском.

Ипак, важнији за међународну репутацију аутора постао је Чаробни брег.

С једне стране, роман приказује панораму друштва пре Првог светског рата и духовних струја које су довеле до рата и фашизма. Са друге, реч је о роману о индивидуалном доживљају тог времена.

Ман је на Чаробном брегу радио дуго, од 1913. до 1924.

У време почетка Првог светског рата 1914, придружио се ратоборним снагама, вероватно и да се супротстави старијем брату.

Писао је десничарске есеје попут „Мисли у рату“ и „Разматрања једног аполитичног“, у којима је расправљао о наводној супротности између површне западне „цивилизације“ и дубоке немачке „културе“.

Међутим, након оснивања Вајмарске републике 1919. од монархисте је постао уверен демократа, што је изразио најкасније у свом берлинском говору „О немачкој републици“ 1922.

У Чаробном брегу, хуманистички протагонист Лодовико Сетембрини супротставља се реакционарном Леу Нафти.

Када је Чаробни брег објављен 1924, Ман је већ имао велику породицу.

Иако је у својим дневницима отворено говорио о својим хомоеротским склоностима, склопио је грађански брак и 1905. оженио се младом Катијом Прингшајм (Pringsheim), наследницом богате породице банкара и професора из Минхена.

У октобру 1930. пред кућом Мана у Берлину окупила се нацистичка руља на подстрек Јозефа Гебелса (Joseph Goebbels).

Неколико недеља након именовања Адолфа Хитлера за канцелара крајем јануара 1933, Ман је отишао у егзил.

После кратког боравка у јужној Француској, породица Ман се настанила у Киснахту код Цириха. Године 1938. преселили су се у САД, најпре у Принстон на источној обали.

„Где ја идем, ту је Немачка“, рекао је Нобеловац на својој првој конференцији за новинаре. Добио је звање гостујућег професора и започео добро плаћене турнеје на којима је Американцима објашњавао политичке догађаје у старом свету.

На западну обалу се преселио 1941. У Лос Анђелесу се породица уселила у белу вилу између палми, која је данас трансатлантски центар. Немачка је купила имање и центар је отворен 2018.

Тамо је Ман не само завршио Јосифа и његову браћу и написао Доктора Фаустуса, већ је и писао своје радио говоре под називом „Немачки слушаоци!“

Говоре су снимали у студију у Лос Анђелесу, слали у Лондон, одакле их је за немачко подручје емитовао Би-Би-Си (BBC).

Тако је Ман постао истакнути противник Хитлера, ког је називао „фанатичним идиотом“, „непријатељем човечанства“ и „неспособним преварантом“.

Информисао је Немце – који су ризиковали живот слушајући емисије – о ономе што је у иностранству већ било познато о Холокаусту и истовремено указивао на „бесмислену кривицу“ у коју су се све дубље увлачили.

Иако је наглашавао да Немачка није исто што и национал-социјализам, стекао је многе непријатеље.

Познати немачки писци и медији противили су се повратку Мана после 1945. Када је 1949. отпутовао у Франкфурт поводом два века Гетеа, била му је потребна полицијска заштита.

У Америци су се онда ветрови променили и Ман је током Макартизма био дифамиран као комуниста.

У Европу се вратио 1952, али не у Немачку, већ у њему омиљену Швајцарску. Живео је у Килхбергу на Женевском језеру и умро 12. августа 1955. у кантоналној болници у Цириху.

Познати писаћи сто који је понео у егзил може се видети у сталној изложби Томас Ман архива у Цириху.

Калифорнијска вила остала је углавном читава током великих пожара почетком ове године.

Извор: ДПА/Кућа добрих вести