Зима не долази нагло (мада заправо, у последњих пар година и дође преко ноћи), али када стигне, потпуно промени начин на који живимо дане. Не само због хладноће, већ генерално због темпа. Све се успори, планови постају краћи и идеја останка код куће почиње да звучи јако примамљиво.

И у том моменту, читање поново добија смисао. Током године можда не читамо онолико колико бисмо желели, јер смо врло често напољу. Већина углавном успе да прочита нешто тек када оде на летовање, али за летовање се чита посебна врста књига.

Зато се зими више чита. Не зато што одједном имамо више времена (углавном га и немамо), већ зато што је зима некако спорија, и цео децембар и јануар делују као да трају 4 месеца. Зими је мање спољашњих дистракција, мање обавеза које се подразумевају (и свакако мање спонтаних излазака у град у 9 увече), мање је оног осећаја да бисмо увек могли бити негде другде.

Зашто неке књиге читамо баш зими

Постоје књиге које, колико год да су добре, никада не читамо лети. То су врло често и обимне књиге које можда никад не бисмо узели током лета. Зато се зими често враћамо и причама које смо волели раније, нпр. Харију Потеру, или другим серијалима фантастике и романима у којима је свет мало другачији. Рецимо, серијал Летописи Нарније је један од најчитанијих романа у току зимских периода.

Али „зимска књига“ није жанр. То може бити руски класик у коме снег траје и по сто страна, али и роман смештен у град без снега; може бити француски класик од 700 страна, или неки други роман који носи то нешто „магично“.

Атмосфера и тон зимске књиге

Ако постоји једна ствар која прави разлику између књиге која се чита зими и оне која се стално одлаже, то је атмосфера. Добра зимска књига створи простор у који улазиш лако.

Зими смо склонији размишљању, чак и кад се правимо да нисмо. Крајем године правимо свакакве рекапитулације себе, па је потпуно логично да много више размишљамо о себи. Зато књиге које тада читамо често имају рефлекснији тон. Не нужно тежак или претерано филозофски, али довољно спор да дозволи паузу и да нас натера да се запитамо око још неких ствари (јер зашто само не бисмо константно размишљали о себи и проблемима које имамо!), да нас натера да се вратимо неколико редова уназад, да не јуримо ка крају као што то, рецимо, радимо са трилерима.

Ликови у оваквим романима често пролазе кроз неку промену. Некад је то велика животна прекретница, а некад само мала дилема која се разрешава тихо. Управо те мале промене најдуже и остају.

Како заправо више читати зими

Зими не морамо читати сваки дан, нити пратити темпо. Некад је сасвим у реду прочитати десетак страница и затворити књигу без икакве кривице. Ово је такође период када обимне књиге престану да делују застрашујуће. Ако током године стално одлажете роман од 600+ страна за „кад будете имали више времена“, велика је вероватноћа да је зима управо то време.

И скоро све зимске књиге имају једну заједничку особину: неку врсту топлине. Она може бити скривена, може бити мрачна, али мора постојати. Топлина у односима, у језику, у смислу. Чак и када прича није лака, мора да понуди емоционалну награду.

Уосталом, зимска књига ће нам се уклопити у зимске ритуале:

Читање пред спавање док напољу пада киша или дува лудачки ветар

Спора недељна јутра уз кафу

Вечери када су једина светла она са јелке

Тренутке када је напољу два степена, а лето делује као нешто што се десило у неком другом животу

8 књига – зимских препорука

Уколико ове зиме не знате шта да прочитате, пробајте један од ових романа:

Све те ситнице, Клер Киган

Идеално је време за читање ове новеле која је смештена у току Божића 1985. године у Ирској и говори о људској доброти и колико нечије мало неком значи много. Главни лик овог романа је Фурлонг, скромни човек који се бави продајом угља и тако издржава своју супругу и пет ћерки. Његово детињство је оставило велики утицај на њега, а кроз његова сећања сазнајемо о томе како је одрастао, како је остао без мајке, како оца никад није ни познавао, како га је одгојила добра госпођа Вилсон. Али тежак живот и одрастање уз добре људе је и Фурлонга учинило истински добрим човеком, о чему ће да посведоче и Фурлонгови поступци у овом роману. Књига је екранизована претпрошле године (па можете да гледате Килијана Марфија у улози Фурлонга) и прилично је кратка – има око 100 страна и може да се прочита за дан или два.

Медведград, Фредрик Бакман

Медведград Фредрика Бакмана је у последњих неколико година добио статус једне од најчитанијих зимских књига. Не само због начина на који Бакман пише (врло топло и пријемчиво), већ и због саме атмосфере у роману. Зима споља се јако добро пресликава на односе унутар хокејашког тима око ког се прича врти, али и самог града, а има таман довољно страна да можете да кажете да сте прочитали добру, велику књигу.

Браћа Карамазови, Фјодор Достојевски

Ако постоји књига која тражи дугачку и тмурну зимску ноћ, онда је то ова. Достојевски у свом најамбициознијем роману истражује веру, морал, слободу, кривицу, страст и породичну дисфункцију на нивоу који је и данас фасцинантан. Прича о три брата, њиховом оцу и злочину који разоткрива њихове најдубље мотиве идеална је за зимско читање јер захтева спорији ритам. Ово кажем јер је ово мој избор за зиму ове године.

Јадници, Виктор Иго

Грандиозна сага о сиромаштву, правди, револуцији и људској упорности идеална је за зиму. Ова књига захтева време, а зима га даје. Иго комбинује историјски еп, моралну расправу и дубоку емпатију према својим ликовима и с разлогом је ова књига једна од најдирљивијих у књижевности. Савршена је за зиму јер тражи удобност – а и када ћете је прочитати ако не сад?

Нека фантастика

Наравно да зима не може проћи без неке фантастике, посебно ако сте љубитељ овог жанра. Хари Потер је серијал који се много више чита у току зиме него у току године, и то с разлогом, јер не постоји ништа што више вришти „Божић је“ од Харија Потера који се буди на божићно јутро да би отворио још један поклон-џемпер који је добио од Ронове маме. Такође, додајем и серијал Господар прстенова као сјајан за ово време, као и Дину коју сам читао прошле године у овом периоду.

Мале жене, Луиз Мери Олкот

Можда и један од најтоплијих класика икад написаних, Мале жене је буквално дефиниција зимске литературе. Радња је смештена у зиму када се породица окупља око малих новогодишњих и божићних ритуала. Тематски покрива одрастање, сестринску повезаност, друштвене улоге и снове који се мењају. Мале жене такође важе за један од три најчитанија романа у току зиме.

Зимски дневник, Срђан Ваљаревић

Сам назив ове књиге говори да би требало да се прочита у току зиме, а са Ваљаревићем никада нећете погрешити. Његов минимализам генерално увек има зимску ноту, али овде је то и експлицитније наглашено. Током једне београдске зиме, приповедач води дневник о својој свакодневници, сусретима, навикама и унутрашњем разговору који сви ми имамо. Мирна, али дубока и дивна књига.

Емпузион, Олга Токарчук

Олга Токарчук је увек сјајан избор, а ове зиме то може да буде роман Емпузион, првенствено због атмосфере коју има. Ово није роман за свакога, посебно јер се Токарчук игра жанром и митологијом. Смештен почетком XX века, роман прати групу мушкараца у једном лечилишту од туберкулозе у планинама и полако претвара обичну свакодневницу у нешто мрачно, симболично и мистично. Бави се мушким друштвеним структурама (дакле, роман је прилично феминистички), телом, болешћу и идентитетом.

Извор: Buro247.rs