Огромна база података коју ће прикупити најмоћнија камера на свету могла би да донесе нова сазнања о свемиру, али и да помогне у откривању потенцијално опасних астероида.

У емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, Јован Алексић из Астрономске опсерваторије у Београду објаснио је да идеја овог пројекта мења традиционалну представу о посматрању свемира, где се телескоп упире у једно конкретно тело попут Марса.

„Он ће током 10 година да снима, да направи мапу целог неба, а онда ћемо из тог десетогодишњег снимка података да извлачимо информације. Дакле, нешто као Google Earth, само горе на небу“, истакао је Алексић.

Најјача камера на свету и 100 пута већа архива од стогодишњег радија

Пројекат доноси снимке изузетно високе резолуције захваљујући камери која је тренутно најјача на свету. Поређења ради, док просечан мобилни телефон има резолуцију од око 50 мегапиксела, камера Опсерваторије „Рубин“ поседује чак 3.200 мегапиксела.

Она ће снимати небо на сваких четрдесетак секунди, сваке ноћи током десет година, чиме ће се генерисати количина података која превазилази границе данашњег поимања.

„Радио Београд постоји 100 година. Под претпоставком да се 100 година Радио Београд емитовао 24 сата дневно и да дигитализујете целу ту архиву, ред величине би био отприлике 1 петабајт. Ова база ће да има 100 петабајта података, дакле 100 пута веће него стогодишња архива Радио Београда“, сликовито је објаснио Алексић.

Машинско учење и одбрана од астероида

Будући да систем сваке ноћи региструје милионе и милијарде промена и бљескова на небу, ниједан човек не може самостално да испрати толики прилив информација. Због тога се астрономија ослања на суперрачунаре и машинско учење, што је описано и у стручној литератури попут књиге Статистика: рударење или копање по подацима и машинско учење у астрономији.

Техника и рачунари ће вршити рачунарску класификацију и филтрирање космичког шума, док је након тога потребан жив човек, научник, који ће управљати процесом и разумети шта се десило.

Ова технологија игра кључну улогу и у раној детекцији астероида, којих је у раној фази пројекта откривено више од 11.000. Велики астероиди који представљају највећу опасност уједно су и најуочљивији, док се мали не виде док се не приближе, што некада може бити касно.

„Циљ овог пројекта је да он прати кретање астероида и кад он види да он иде, да је данас овде, сутра овде, сутра овде, сутра овде, онда из тога може да се израчуна да ће кроз неколико дана доћи до нас. Е, то раде научници, дакле прате кретање астероида, рачунају њихове путање и потенцијално опасне могу да се онда предупрете“, наводи Алексић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је.

Отварање према грађанима и улога телескопа „Милутин Миланковић“

Иако је енглески језик званични језик комуникације међу стручњацима из око 30 земаља укључених у пројекат, домаћи научници активно раде на приближавању ове теме нашим грађанима кроз научно-популарна предавања и медијска гостовања.

На питање када се могу очекивати одговори на велика теоретска питања попут тамне материје, Алексић напомиње да тачног одговора нема, али да ће количина података сигурно донети велика и непредвидива открића кроз анализу прикупљене базе података на мониторима рачунара.

Значајан допринос домаћој астрономији пружа и телескоп „Милутин Миланковић“, који представља испоставу Астрономске опсерваторије у Београду. Због великог светлосног и атмосферског загађења у главном граду, посматрања се већ годинама не врше на лицу места.

Телескоп је смештен на планини Видојевица код Прокупља, на локацији где је небо у Србији тамно и непоремећено. Научници овом модерном инструменту приступају даљински, управљајући њиме преко рачунара из Београда.

Свемирски телескоп Еуклид открио две најстарије џиновске црне рупе у свемиру – свака сија јаче од билион наших Сунаца

Свемирски телескоп „Еуклид“ Европске свемирске агенције открио је 31 до сада непознати квазар из најранијег периода свемира, укључујући и два најстарија икада откривена.

Открића, објављена у часопису Astronomy & Astrophysics, више него удвостручују број познатих квазара из тог праисконског доба и могла би да помогну астрономима да реше једну од највећих космолошких мистерија – како су супермасивне црне рупе успеле да нарасту до огромних димензија тако брзо након Великог праска.

„Ово је велики корак ка темељнијем разумевању ових фасцинантних објеката“, рекао је Антонио ла Марка, истраживач ЕСА и члан тима телескопа „Еуклид“.

Квазари спадају међу најсјајније објекте у свемиру. Настају када се гас и прашина спирално крећу ка супермасивној црној рупи у средишту галаксије. При томе се материјал загрева и ослобађа огромне количине енергије, због чега квазар може да засени светлост читаве галаксије. Према истраживачима, два најстарија квазара откривена у овој студији сијају снагом која одговара светлости чак билион наших Сунаца.

„Еуклид“ је квазаре уочио током истраживања далеког свемира. Њих 12 има црвени помак од седам или више, што значи да је њиховој светлости било потребно више од 13 милијарди година да стигне до Земље и да потиче из првих 770 милиона година постојања свемира.

Два објекта, са црвеним помаком 7,77 и 7,69, представљају најстарије квазаре икада откривене. Они су сијали свега 670 милиона година након Великог праска, када је свемир имао тек око пет одсто своје данашње старости.

„Ови древни квазари потичу из детињства свемира. Њиховим проналажењем и проучавањем можемо боље да разумемо како су ови огромни системи настали и тако брзо расли, што представља једну од највећих мистерија астрофизике“, навео је Даминг Јанг, астроном са Универзитета у Лајдену у Холандији и главни аутор студије.

Млечни пут какав до сада није виђен

Проналажење квазара из раног свемира дуго је представљало велики изазов јер су изузетно ретки и веома удаљени. До сада су астрономи успевали да открију само најсјајније примерке, због чега је било тешко стећи потпунију слику о популацији квазара из тог периода. Захваљујући широком видном пољу, Еуклид сада може да открије и знатно блеђе квазаре на огромним деловима неба.

Најновија открића представљају тек мали део онога што се очекује да ће телескоп пронаћи током своје шестогодишње мисије, у оквиру које ће бити мапирано више од једне трећине целокупног неба. Опремљен инструментима који посматрају свемир у видљивом и блиском инфрацрвеном делу спектра, „Еуклид“ тренутно прави највећу тродимензионалну мапу свемира до сада израђену.

Научници очекују да ће истраживање открити стотине сличних древних квазара, пружајући до сада невиђен увид у развој првих галаксија и супермасивних црних рупа у свемиру.

„Еуклид“ се у међувремену посветио и проучавању нашег космичког суседства. Крајем јуна објавио је спектакуларну фотографију центра Млечног пута на којој је откривено више од 60 милиона појединачних звезда.

Извор: РТС