Након великог затишја које је настало у филмском свијету 2020. године због пандемије коронавируса, која је затворила бројне сетове, ове године љубитељи седме уметности имали су доста материјала пред собом.

The Velvet Underground

Када је музички документарац више од обичног музичког документарца? Када се његова прича бави најутицајнијом авангардном умјетничком сценом 20. века.

У рукама невјероватног режисера Тода Хајнса, заоставштина рок групе из наслова је и више него сигурна. Овај филм нашао се на 28. месту.

The Tragedy of Macbeth

На 26. месту нашло се остварење “The Tragedy of Macbeth”, које је Џоел Коен одлучио да сними самостално. Једна од најпознатијих и најчешће извођених Шекспирових драма постоје пуно занимљивија са великим звијездама.

Дензел Вашингтон и Френсис Мекдорманд дали су нову чар овој познатој драми.

The Last Duel

Синопсис драме Ридлија Скота није пуно обећавао прије објављивања филма, али је крајњи резултат нешто потпуно другачије. Џоди Комер заблистала је у главној улози жене која проживљава трауматични напад од стране ривала њеног супруга, а којег игра Адам Драјвер.

Прича је испричана из три угла, али Скот публици успијева да стави до знања да је прича главне јунакиње истинита, а њена борба за правдом приближава нас снази жене. Уз то, Бен Афлек је бриљантно одиграо своју улогу, а све то је разлог да се филм нађе међу 30 најбољих у 2021. години.

Sound of Metal

”Као неко ко пати од оштећења слуха због дугогодишњег свирања бубњева у бендовима и присуствовања концертима без заштите у ушима, могу да гарантујем да је ова драма, првијенац режисера Дариуса Мардера безбиједан”, пише филмски критичар Адам Вудвард.

По његовом мишљењу “Sound of Metal” заслужио је 24. мјесто, дијелом због Риза Ахмеда у улози Рубена, младића који се бори са зависношћу и изненадним губитком слуха.

Pig

Глумца Николаса Кејџа никада не треба отписати. Иако је посљедњих година постао чувен по “Cage Rage” (Кејџ бијесу) фази, како приватно, тако и на филму, с времена на вријеме врати се глуми којом се прославио током ‘90-их година.

Филм “Pig” Мајкла Сарноског свједочење је таквог момента. Прича прати ловца на тартуфе којем отимају вољено прасе, а након гледања публика добија много више од тога.

It Must Be Heaven

Бјежећи од израелске окупације алтерего режисера Елиа Сулејмана напушта Палестину само како би се нашао у истој ситуацији од које је побјегао од куће. Сцене попут америчке мајке која у продавници купује АК-47, на хумористичан начин приказују парадокс свијета.

Осим што је забаван, филм “It Must Be Heaven”, који се нашао на 22. мјесту, може се сматрати и значајним политичким документом.

Лимбо

Многи филмови покушавају да ухвате и забиљеже искуство избјеглица, али ниједан није успјешан као дебитантски филм Бена Шерока - “Лимбо”. Радња се врти око младог сиријског музичара Омара, којег игра Амир ЕлМасри, који завршава на шкотском острву у потрази за азилом.

Док приказује судбину Омара, Шерок осликава и британску бироктратију и културалну ксенофобију која лежи у националном идентитету те земље.

The Green Knight

Дев Пател тумачи главну улогу, младог витеза који пред собом има најбитнији задатак, кратак је сажетак овог филма.

Режисер Дејвид Ловери више пута је показао да се сналази у разним жанровима, а “The Green Knight” доказује да би требало чешће да залази у драме које се одвијају у свијету фантазије. Овај филм нашао се на 18. месту.

Ear for Eye

Од првог до посљедњег кадра друго остварење Деби Такер Грин, показује да је режисерка након дугогодишњег рада у позоришту итекако способна за снимање филмова.

Она у потпуности користи могућности камере, док се бави темом расизма у свим његовим облицима.

Rose Plaus Julie

Веома значајан режисерски дуо за филмску сцену Ирске Кристин Молој и Џо Лавлор доноси оштри трилер доноси ричу о жени која је одрасла као сироче, а која трагајући за својим родитељима открива забрињавајуће ствари - њена мајка је жртва силовања.

Тематика овог филма је и освета, а крај ће сигурно закуцати публику за екране.

C’mon C’mon

Када је задатак емотивно портретисање породица које се налазе у периоду турбуленција, нико то не чини боље од Мајка Милса. Његово четврто остварење, снимано у црно-бијелој верзији, посвећено је његовом ђетету, а фокусира се на однос који се развија између Џонија (Hokain Finiks) и његовог младог нећака Џеса (Вуди Норман), а који се нагло развија након што их спаја породична криза.

Док Финикс доноси једну од бољих улога у посљедњих неколико година, једанаестогодишњи Норман ипак краде шоу. Овај филм на листи омиљених остварења из 2021. године уврстио је и бивши предсједник Сједињених Америчких Држава, Барак Обама.

The Power of the Dog

”Шокантно - Бенедикт Кумбербач доноси добру глуму у неком филму... Па добро, и покварени сат два пута дневно покаже тачно вријеме”, сматра критичарка портала Little Whiet Lies Marina Ašioti.

Према њеном мишљењу, разлог је вјероватно то што је у режисерску столицу сјела Џејн Кемпион, преносећи на велико платно вестерн адаптацију романа Томаса Севиџа истог назива из 1967. године. Овај филм нашао се на 15. позицији.

The Lost Daughter

Иако многи предвиђају да се Оливији Колман смијеши велики број награда због овог остварења, Џеси Бакли је тихо украла славу у причи коју доноси Меги Гиленхал, а која се први пут упустила у режију. Адаптација романа Елене Феранте из 2006. године, истог назива, доноси причу у којој се лик, који тумаче и Бакли и Колман, суочава са последицама донете одлуке.

Дијелом флешбек, делом садашњост, овај филм има савршену композицију, али и поруку да живот није увек лак, нарочито за младе мајке.

Petitet maman

За многе филмске ствараоце ово би била најизлизанија прича за филм - тинејџерка проналази начин за путовање кроз вријеме и комуницира са својом мајком која је у истим годинама као она у садашњости.

Ипак, Селин Скиама, направила је сјајан филм са овом идејом, а који траје 70 минута и који се бави носталгијом, ђетињством и страхом од старења.

Memoria

”Можда никада нећемо моћи да разумимо какво је било искуство гледати филм ‘2001: А Space Odyssey” те 1968. године, али Апичатпонг Вирасетакул у сарадњи Тилдом Свинтон, покушава да понови тај моменат у новом филму ‘Мемориа’, а који доноси чисту духовну трансцеденцију.

Попијте шољу кафе прије него што га погледате, али га обавезно гледајте у биоскопу”, поручује филмски критичар Дејвид Џенкинс за филм који је сместио на 11. позицију.

Dune

Денис Вилнев не би се задовољио ничим мањим за своју сљедећу авантуру од адаптације Френка Херберта у пољу научне фантастике. Изабраног Пола игра Тимоти Каламет и даје необориви доказ да је један од посљедњих правих филмских звезда.

Његов јунак мора донијети мир у зараћеној галаксији.

Annette

Враћајући се великом платну у свом препознатљивом стилу, Леос Каракс поклонио нам је музичку екстраваганцу у виду сарадње са музичким дуом Спаркс.

Адам Сендлер тумачи главну улогу лошег момка, комичара Хенрија који мора да одгаја своју талентовану ћерку Анет, док истовремено крије мрачну тајну. Ово остварење критичари портала Литтле Њхите Лиес смјестили су на девету позицију листе.

Сама снага која зрачи са екрана док гледате “Summer of Soul" довољна је да нађача музички фестивал у Харлему.

Ово очаравајуће филмско ђело сачињено је од снимака Harlme Cultural  фестивала из 1969. године, који су тада сви медији одбацили, а садржи звијезде попут Стивија Вондера, Тхе Стаплес Сингерса и Нине Симон.

Минари

Ова елегична деконструкција модерне породице увлачи публику у реалност живота и рада Кореанаца у Америци. Стивен Јеун је глава породице који само жели да оснује успјешну фирму у Канзасу и док су околности константно против њега, жеља за срећом ипак ће извући изнад површине и њега и породицу.

Овај филм нашао се на седмом месту.

The Souvenir Part II

Џоана Хог одлучила је да се врати свом аутобиографском филму из 2019. године, а док њен аватар на екрану покушава да донесе оно што је изостало у првом дијелу “Тхе Соувенир”. Овога пута далеко озбиљније фокусира се на осликавање зреле жене и уметнице.

Са сјајним завршним кадром може се рећи да је ово савршена франшиза милениума.

The Card Counter

Враћајући се форми са којом је и почео у “First Reformed” Пол Шредер удружио је снаге са Оскаром Исаком, а за потребе портретисања бившег војника који напушта затвор и окреће се коцкању само како би сазнао да се не може ријешити своје мрачне прошлости.

У питању је педантно приказивање веома лошег човјека, нешто за шта је Шредер специјализован, а уз помоћ сјајне глуме Исака.

Parallel Mothers

Педро Алмодовар још једном се враћа теми која је обиљежила његову каријеру, овога пута развијајући мајчинство до есенцијалних дубина. Пенелопе Круз доноси једну од бољих улога у њеној каријери, као мајка која одлучује да сама подиже дијете, да би касније у болници срела тинејџера са којим је остала трудна.

Њихова поетска и дубока повезаност преноси све страхове које доноси долазак новог бића на свет.

Drive My Car

Узбудљиво тросатно путовање у ум депресивног позоришног режисера чија супруга изненада умире, прије него што успијева да открије тајну о њеном животу. Базиран на истоименој краткој причи Харуки Муракамија, овај филм потврђује да је сценариста и режисер Рајасуке Хамагучи свјетски таленат, као што су многи предвиђели након што је снимио “Хаппy Хоур” 2015. године.

“Drive My Car” се нашао на трећем месту.

Titane

На врху листе нашао се други филм режисерке Жулије Дукорно, прича младе жене, социопате коју еротски привлачи аутомобил, али “Титан” је много више од тога. То је смела прича о љубави, губитку и жељи да је прихвати друго људско биће.

Дукорно од апсурда ствара њежну, неконвенционалну причу, која јој је донијела Златну палму у Кану.

Извор: Вијести