Ова дирљива трагикомедија, у режији дебитанта Пата Бунитипата, прати однос пропалог студента и његове болесне баке о којој, изненада, одлучује да се брине, не би ли се докопао њеног наследства. Међутим, ни бака није нимало наивна и оно што започиње као цинична трка за новце, убрзо прераста у снажну и емотивну причу о породици, блискости и пролазности.

Филм је оборио рекорд као најгледанији тајландски филм у светским биоскопима у историји, а био је национални кандидат за Оскара 2024. Америчка филмска академија уврстила га је те године у ужи избор од 15 најбољих наслова.

Ова мешавина срцепарајуће приче и друштвене сатире стекла је огромну популарност на ТикТоку, где су гледаоци широм света делили снимке сопствених емотивних реакција по изласку из биоскопских сала.

Највећи квалитет филма, истичу критичари, јесте његова универзалност – чак и када не говорите исти језик као јунаци или вам је њихова култура страна, емоције остају препознатљиве и блиске свима. И сам редитељ наглашава да је филм „заснован на истинитим причама које се могу пронаћи у свакој породици“.

Сценарио је инспирисан личним искуством косценаристе Тосапона Типтинакорна, који је бринуо о болесној баки, док је Бунитипат у процес писања унео сопствена искуства. Будући да је и сам дуго живео у бројној породици под истим кровом, тема му је била блиска срцу.

"У једном тренутку у кући је живело нас двадесетак. Временом су одлазили у своје нове домове и на крају их је остало само троје-четворо. Међу њима и моја бака. Често бих је затекао како седи на трему, као да некога чека. Хтео сам да направим филм о том осећању чекања и недостајања, о људима који су вас се ужелели", поручује Бунитипат.

За успех филма у великој мери заслужна је и изузетна хемија између двоје главних глумаца, натуршчика. Уса Симкум, која игра баку, остварила је своју прву филмску улогу у 79. години, а њеног унука тумачи велика тајландска поп звезда, Путипонг Асаратанакил, познатији под уметничким именом Билкин.

Извор: Кућа добрих вести