Више од новца већини људи је важније признање других као и количина уложеног труда – што је задатак тежи, то је свако поноснији.

У једном од својих чланака професор Ден Еријели набројао је неколико истраживања која ће разуверити свакога да је новац примарни покретач и уверити да постоје ’виши’ и јачи разлози због којих људи раде.

„Када већина размишља о томе како и зашто људи раде, многи интуитивно људе замишљају као пацове у лавиринту“ у једном од својих атрактивних предавања рекао је психолог и бихејвиорални економиста Ден Еријели и додао:

„Невероватно је како сви заиста имамо овакав једноставан поглед на то зашто људи раде и како изгледа тржиште рада.“

А, у ствари, ако пажљиво посматрате начин на који људи раде, ако се дубље позабавите овом темом, открићете да је много више фактора у игри од новца као главног покретача.

Мотивација јача од новца

Еријели се и као професор и као истраживач годинама бавио овом темом и понудио је научно потковане доказе да постоји нешто изнад новца, нешто што није новац, а што свакога покреће да ради и ствара.

На пример, дошао је до закључака да свакога покреће када је значајно и важно то што ради. Такође, више од новца већини људи је важније признање других као и количина уложеног труда – што је задатак тежи, то је свако поноснији.

„Када размишљамо о раду, обично мислимо да су мотивација и плаћање иста ствар, али стварност је нешто другачија. Када мислимо о раду и мотивацији, треба да размишљамо и о стварању, изазовима, власништву, идентитету, поносу чак и више него о новцу“,  тврди Ден Еријели.

У једном од својих чланака, набројао је неколико својих и истраживања колега која ће разуверити свакога да је новац примарни покретач и уверити да постоје ’виши’ и јачи разлози због којих људи раде, а који их у послу чине срећним.

Случај лего коцки

Кад човек види плодове свог рада, он је продуктивнији.

Студија: У студији У потрази човека за значењем: Случај Лего, Еријели је тражио од учесника да направе ликове из легове Бионицлес серије. Постојале су две групе и учесницима су плаћени све мањи износи за сваки следећи Бионицле – три долара за први, 2,70 долара за следећи, и тако даље. Али, док су креације једне групе биле склоњене испод стола, да би се раставиле на крају експеримента, Бионицлес друге групе су растављани одмах након што су изграђени, пред њима.

„То је био бесконачни циклус њиховог стварања и нашег уништавања пред њиховим очима“, објаснио је Еријели.

Резултати: Прва група је направила просечно 11 Bioniclesa, док је друга направила само седам пре него што су одустали.

Закључак: Иако је прва група знала да ће њихов рад бити уништен на крају експеримента, чињеница да су гледали у своје креације бар на кратко, било је довољно да битно побољшају перформансе.

Више новца ако се рад не цени

Што мање мислимо да цене наш рад, то више новца желимо да бисмо га обавили.

Студија: Еријели је дао студентима на МИТ-у папир пун случајних слова и замолио их да пронађу парове идентичних слова. Сваки пут би им понудио мање новца него у претходном кругу. Студенти у првој групи написали су своја имена на завршним листовима и предали их експериментатору, који их је прегледао пре него што их је ставио на хрпу. Студенти у другој групи нису писали своја имена, а експериментатор је њихове листове ставио на хрпу без гледања. Студентима у трећој групи уништен је рад одмах пошто су га завршили.

Резултати: Студенти чији је рад уништен тражили су двоструко више новца него они чији је рад био признат како би наставили да обављају задатак. Студенти друге групе, чији је рад био сачуван али игнорисан, тражили су једнако много новца као и они чији је рад био уништен.

Закључак: „Игнорисање ретултата рада једнако је лоше као и уништавање њиховог напора пред њиховим очима„, каже Еријели.

Што теже, то скупље

Што је пројекат тежи, поноснији смо на њега.

Студија: У другој студији, Еријели је дао папир и упутства оригами почетницима да направе неки прилично непривлачан, ружан облик. На крају су питали учеснике који су правили оригами колико би за њега платили. Исто су питали и посматраче који су стајали са стране. У другом тесту, Еријели је сакрио упутства за прављење оригамија од неких учесника, што је битно отежало процес прављења, а и направљени оригами су били значајно неугледни и непривлачни.

Резултати: У првом експерименту, креатори оригамија су платили пет пута више него они који су само оцењивали производ и посматрали процес. У другом експерименту, недостатак упутстава је појачао ову разлику – креатори су више ценили ружне али тешке за направити производе, док су посматрачи те производе вредновали још мање.

Закључак: „Наша процена сопственог рада директно је повезана са уложеним напором. Осим тога, грешком мислимо да ће и други људи доделити исту вредност коју смо ми доделили нашем раду“, открио је Еријели.

Кад рад помаже другима

Сазнање да наш рад помаже другима може да повећа мотивацију.

Студија: Како је описано у чланку New York Times-a,  психолог Адам Грант је спровео студију у цалл центру Универзитета у Мичигену. Студенти који су имали користи од програма прикупљања стипендија цалл центра разговарали су са оператерима 10 минута.

Резултати: Месец дана касније, оператери су проводили 142 одсто више времена на телефону него пре, а приходи су порасли за 171 одсто, наводи Times. Међутим, оператери су порекли да су студенти утицали на њих.

Закључак: „Било је то као да су добра осећања заобишла свесне когнитивне процесе оператера и отишла директно до несвесног извора мотивације,“ пише у чланку. „Били су више мотивисани за успех, чак и ако нису могли да одреде окидач за ту мотивацију.“

Помоћ другима мотивише

Обећање да помажемо другима чини нас склонијим да следимо правила.

Студија: Грант је спровео још једно истраживање у којем је поставио натписе на одељцима за прање руку у болници, на којима је писало: ’Хигијена руку вас спречава да се разболите’ или ’Хигијена руку чува пацијенте од болести’.

Резултати: Доктори и медицинске сестре користили су 45 одсто више сапуна или средстава за дезинфекцију руку на одељцима са натписима који су помињали пацијенте.

Закључак: Помагање другима кроз оно што се назива ’просоцијално понашање’ мотивише већину људи.

Вера да може

Кад верујемо да можемо, бољи су резултати.

Студија: Студенти на Харвард-у држали су говоре и обављали лажне интервјуе са експериментаторима који су или климали главом и осмехивали се или су одмахивали главама, мрштили се и прекрштавали руке.

Резултати: Учесници у првој групи касније су тачније одговарали на низ нумеричких питања од студената у другој групи.

Закључак: „Стресне ситуације могу бити подношљиве што све зависи од нашег осећаја. Нађемо се у стању изазова када мислимо да можемо да обавимо задатак (као што је то био случај са првом групом). С друге стране, када смо у ’стању претње’, тежина задатка је превелика и обесхрабримо се. Мотивисанији смо и боље радимо у стању изазова, када имамо поверења у своје способности.“

Фотографије штенаца и мачића

Слике које изазивају позитивне емоције могу да помогну да се усредсредимо.

Студија: Истраживачи са Универзитета Хирошима замолили су студенте да обаве задатак који захтева вештину пре и после гледања слика или младих или одраслих животиња.

Резултати: Перформансе су се побољшале у оба случаја, али више (за 10 одсто!) када су учесници гледали слике симпатичних штенаца и мачића.

Закључак: „Истраживачи сугеришу да позитивне емоције изазване неким симпатичним предметима помажу да усмеримо пажњу и тако побољшамо рад на задатку који захтева усредсређеност.“

Извор: Бонитет