Кућа Добрих Вести

Login

Номинација за награду Ауреа 2015: Уређај за уништавање амброзије

Оцените овај чланак
(4 гласова)

uredjajnaslovvvvБЕОГРАД - Српски проналазач Милош Станковић развио је у 2014. години последњу генерацију уређаја за уништавање амброзије који регулацијом френквенције и струје уништава амброзију у корену еколошким путем, без хемије и пестицида.


Овај уређај је и у номинацији за награду Ауреа 2015. за најбољи иновативни пројекат која ће победнику бити додељена 25. марта.

 

Тренутно у Србији, али ни у свету, не постоји ефикасно решење за уништавање овог корова. Користе се пестициди којима се загађује земљиште, храна, подземне пијаће воде, кошење или физичко чупање, што није ефикасно јер амброзија поново израста и пушта полен у животно окружење, објављено је на порталу aurea.rs.

Коришћењем уређаја за уништавање амброзије српског проналазача не загађује се животна средина, а амброзија не расте више током сезоне и не прави здравствене проблеме људима који пате од алергије на овај коров. Према наводима Завода за медицинску екологију више од 20% становништва у Србији пати од алергије на амброзију.


Применом овог уређаја постижу се и значајне уштеде. За уништавање један хектар земље покривеног амброзијом за хемијска средства потроши се 50 ЕУР, што значи да се за целокупну јавну површину Града Београда потроши минимум 87.150 ЕУР за пестициде.


Надлежни у Београду од ове сезоне планирају да користе уређај српског проналазача за масовно уништавање амброзије, а град је заинтересован и за покретање производње овог уређаја. Отварањем фабрике за производњу запослили би се људи и обновиле постојеће фабрике за производњу електро компоненти, као и људи који би уништавали амброзију почетком сезоне.

uredj111

 

Иновативност


Велики број људи широм планете пати од алергије полена од амброзије. Људи, свих узраста, имају великих здравствених проблема и морају да купују лекове против алергије. Тренутно не постоји ефикасно решење за уништавање амброзије. Пестициди који се сада користе за уништење амброзије загађују околину, штетни су по здравље људи и скупи, а амброзија, као и у случају кошења или чупања, поново током сезоне израсте и пушта полен у животно окружење. Европа је покушала да нађе решење за уништавање овог корова (назив пројекта: ФА 1203) за шта је 2012. године било опредељено 120 мил ЕУР, али адекватно еколошко решење није пронађено.


Уређај за уништење амброзије српски проналазач Милош Станковић развија у последњих 5 година. Током 2014. направљена је последња генерација уређаја. Тестиран је у Београду, Словенији, Немачкој и Шведској у сарадњи са Шведским факултетом за пољопривреду који је атестирао уређај, а проналазак је заштићен међународном пријавом у 135 земаља света.

 

Уређај се састоји од специјалне електронске кутије и електрода. Регулацијом фреквенције и струје уништава се амброзија у корену, еколошким путем, без хемије и пестицида, и амброзија не израста више током сезоне. Третирањем амброзије и њен полен остаје стерилан. Употребом уређаја уништава се само амброзија, док остале корисне биљке у близини, као и микроорганизми у земљи остају нетретирани.


Уређај се може поставити на трактор, воз, камион, на мотокултиватор, на ручна колица, а постоји и ручна варијанта. Уређај тако може уништавати амброзију у градским парковима, око кућа, на њивама, пашњацима, ливадама...
Практичан је за руковање, а направљен је и висок степен безбедности, изолован је и безбедан по људе. Остварује малу потрошњу електричне енергије и висок степен ефикасности. Потрошња уређаја је 20Wх, а време уништавања амброзије мери се мили секундама.


Цена уређаја за домаћинства износи око 30 евра, а за градско зеленило 100 евра.

 

Друштвена корисност


Најпознатији алергијски коров амброзија почиње да расте почетком маја. Људи, свих узраста пате од алергије полена од амброзије и имају великих здравствених проблема а морају да купују и лекове против алергије. Према наводима Завода за медицинску екологију више од 20% становништва у Србији има алергијске реакције на овај коров, па је друштвена корисност овог уређаја немерљива будући да ефикасно на почетку сезоне уништава амброзију која не расте више током сезоне и не прави здравствене проблеме људима.


Коришћењем уређаја за уништавање амброзије не загађује се животна средина. Реч је о еколошком производу, јер уређај за уништење амброзије користи одређену фреквенцију и струју, а не хемијска једињења као што је до сад био случај.


Пестицидима који се иначе користе за уништење амброзије загађује се земљиште, храна, подземне пијаће воде, а узрочници су и многих обољења: саркоми меких ткива, канцер плућа, срчане аритмије, канцер јетре, канцер уриналног тракта, леукемија, осип коже, асматични напади, стерилитет код мушкараца и жена или се деца рађају са дефектима, ометају се хормони, утицај на хиперактивности и неспособности одржавања пажње и др. Према наводима "World Health Organization" 25 милиона људи се отрује од пестицида а од тога 350.000 људи умре, на годишњем нивоу у целом свету.


Применом овог уређаја постижу се и значајне уштеде, будући да су третмани пестицидима скупи, а отварањем фабрике са производњу овог уређаја запослили би се људи који би уништавали амброзију почетком сезоне и обновиле постојеће фабрике за производњу електро компоненти.


Финансијски потенцијал


Подршку проналаску Милоша Станковића пружио је град Београд, Секретаријат за заштиту животне средине и Градско зеленило, који од ове сезоне планирају већу примену овог уређаја на површини града. У сарадњи са иностраним и домаћим инвеститорима планира се и покретање масовније производње овог уређаја.


Осим што би се применом иновационог уређаја уништила амброзија одмах на почетку сезоне на територији Београда, Град би у великој мери уштедео на сузбијању амброзије, у механизацији, радној снази, одржавању машина, посипању пестицида.
Према извештају Завода за биоциде и медицинску екологију у Београду 2012. године се сузбијала амброзија на површини од 580.955 м², од тога 546.915 м² хемијским мерама и 34.040 м² механичким мерама – кошењем. Хемијско уништавање амброзије врши се 2-3 пута годишње у току сезоне, док се кошење врши на сваких 10-15 дана у зависности од климатских услова. За уништавање 1ха земље покривеног амброзијом за хемијска средства по третману потроши се 50 ЕУР, што значи за целокупну јавну површину Града потроши се минимум 87.150 ЕУР за пестициде. Сваки пут када се уништава амброзија ангажује се одређен број радне снаге, опреме, механизације, одржавања машина, што додатно повећава трошкове.


Потенцијал проналаска је велики и с обзиром на то да велики број земаља у свету има проблем са амброзијом.

 

Друге информације о пројекту


За проналазак уређаја за уништавање амброзије српски проналазач Милош Станковић је добио следећа признања:
- Међународни сајам иновационих технологија и дизајна у Хонг Конгу - Златна Медаља и Златан Пехар за најбољу иновациону технологију
- Европска Академија природних наука у Хановеру - Диплому за редовног члана Академије и њихово највеће признања Европски Орден части
- У Републици Кини - Академска награда за животно дело за изванредна међународна достигнућа
- Светски конгрес генија у Токију - Награда за светског генија
- Међународни иновациони центар из Москве - Златан орден за креативност за висок допринос унутар развоја међународне науке и технологије
- Италијанска Међународна Академија за економију и културу - Награда за заслуге Првог степена и добробит друштва
- Европска Академија природних наука у Хановеру - Орден и Титула "Почасни проналазач Европе"
- У Москви - Златан Орден Ломоносов
- Европско научно друштво из Немачке - Диплома и Медаља "Алеxандер вон Хумболдт"

- Међународни сајам технике и техничких достигнућа у Београду - Златан "Инвент пехар"
Уколико је софтвер уређај за уништавање амброзије српског проналазача Ваш фаворит за инвестицију године, гласање можете обавити на званичном сајту награде "Ауреа".

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 18 март 2015 21:02
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија