Кућа Добрих Вести

Login

Финска искуства у уклањању азбеста

Оцените овај чланак
(8 гласова)

dekijuniorСрпска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА), једина са простора Југоисточне Европе чланица Европске асоцијације ЕДА (European Demolition Associaton) била је током викенда домаћин финске делегације Finnish Association of Asbestos and Dust Renovation, са више од 30 чланова, у хотелу Мажестик у Београду.

 

То је била изузетна прилика да стручњаци из обе земље из ове области размене искуства и знања, пренесу препоруке и будуће идеје у решавању овог битног питања будућности градитељства и правилног начина рушења и адаптације објеката у Србији и стварања одговарајућих депонија за правилно одлагање опасног грађевинског отпада у свим градовима у нашој земљи.

 

Српска асоцијација, чији је председник Дејан Бојовић и члан борда директора Европске асоцијације ЕДА и има пуну подршку Европске Комисије, овлашћена је од стране Европе да едукује и издаје лиценце представницима грађевинских компанија које се баве рушењем и благовременим планирањем одлагања грађевинског отпада, од азбеста, оловних цеви и других сличних опасних материјала уграђених у објекте. 

 

Изградња безбедних, eнергетски ефикасних зграда, без азбеста, али и рушење постојећих уз поштовање стандарда које је успоставила европска EDA, само су били једна од тема.

 

Разговарало се и о томе како да се избегне утицај политике и политичара на ову област, али уз неопходну сарадњу са државним институцијама, и упозорено је на разне случајеве када компаније приликом рушења избегавају законске процедуре и правила, и управо због тога о значају едукације и стварању нових кадрова и занимања из ових области која не постоје у шифрарнику занимања у Србији, а у чему ће значајну улогу имати Српска асоцијација СДА.

 

Истакнуто је и да се само уз сарадњу, може доћи до заједничких прихватљивих решења као и да је неопходна сарадња државних институција и стручних асоцијација и удружења.

 

Педесет година искуства уклањања азбеста из отпада у Финској

 

Према подацима које су изнели гости српске Асоцијације, у Финској постоји око 200 компанија које се баве азбестом и око 100 које се баве уклањањем азбеста. Реч је о разгранатој и добро организованој мрежи. Финска има нови посебан Закон о азбесту на коме се радило пет година. За уклањање азбеста морају да постоје квалификовани кадрови за то, јер постоје компаније које то не раде на исправан начин. Због тога је постојање прописа веома важно, јер санкције које су прописане у случају непоштовања прописа, их на то приморавају.

                                                                dekijuniro1

 

Финска асоцијација има више од 60 чланица и њихов годишњи приход премашује 30 милиона евра. Асоцијација је проактивна и састаје се три пута годишње. 

 

„Једини начин да се унапреди нешто јесте сарадња са властима и константна едукација кадрова, нагласио је члан Финске асоцијације за рушење (FDA) и специјалиста за азбест и опасне материјале Каи Салми и додао да једино сарадња са људима који раде на регулативи, доноси резултате.

 

Наравно, нагласио је и ту постоје препреке, јер се понекад политика умеша на погрешан начин. „Увек постоје неке фракције и партије које су против одређених решења“, рекао је он.

 

„Поента је да се направе универзална правила, ми желимо да сви у Европи и свету раде по истим правилима, јер тада се најбоље решавају ствари на терену“, подвукао је он и додао да правила морају да важе и за шире подручје од Европе, као и да се укључе и други велики светски загађивачи, попут Кине.

 

edalogooooooo

 

 

 Он је изразио задовољство што је у прилици да пренесе богата искуства Финске у овој области.

 

„Азбест се први пут у овој земљи помињао још давне 1966 године и тада је донет и први пропис који се односио на лимитирање употребе азбеста у градњи. Теко после 1966. године је забрањена употреба азбеста“, рекао је он и додао се и поред тога, процењује да је у Финској било употребљено 3000 тона азбеста. 

 

Према његовим речима 1987. година је била значајна јер је тада добијен законодавни оквир за азбест. Тренутно је, захваљујући добрим законима, али и ангажовању друштвене заједнице, стручњака из асоцијације у Финској проценат употребе азбеста у градњи око 0,01 одсто, а постоји захтев да се у целој Европи смањи још више.

 

Прилика за зараду

 

Уклањање азбеста је и прилика за зараду фирмама које се тиме баве и имају одговарајуће сертификате. Тако се процењује да је у Финској та зарада негде око 35 милиона евра на годишњем нивоу.

 

У Финској, додао је, још нису решили одлагање PCP и PHA и то је велики проблем у тој земљи. Што се тиче азбеста ту постоји тачно утврђена процедура: неопходно је дан раније најавити депонији, она припреми терен, ископа рупу и на тај начин га складишти и чува животну околину. У Финској има око 4 милиона становника и финска асоцијација стално ради на едукацији свих грађана о неопходности заштите животне средине и у овом смислу.

 

znakjjjjjj

  

 

Председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу Дејан Бојовић, који је и члан борда директора Европске асоцијације ЕДА, истакао је да је потребно успоставити потпуно нови модел понашања и рада како би компаније биле усклађене са европским правилима и прописима.

 

По њему то је дуготројан, едукативан рад, на коме планира да се посвети и српска Асоцијација, уз подршку владиних институција.

 

„Битно је направити у Србији законодавни оквир за то. Да се донесе одговарајући закон који би предвидео да се пре рушења Асоцијација обавести о томе и затражи да нешто предузме у вези опасних материјала које зграде садрже“, рекао је Бојовић.

 

Он је упозорио да се у Србији често меша комунални и грађевински отпад. Да је, рецимо, Ада Хуја затрпана разним материјалима а то је, притом, вредан еколошки и грађевински простор који се вреднује са по 100.000 евра по ару.

 

„У Србији имамо азбеста у великим количинама на крововима и у водоводима, а уклањање тога и замена здравим материјалима је потенцијани велики бизнис за компаније и земљу у целини“, рекао је Бојовић и нагласио да је неопходно наше природне ресурсе сачувати за будуће генерације.

 

 stub

 

Колеге из Финске су указале да Србија мора да има квалификоване компаније у разврставању отпада на сепарацији. Када се ради рушење, у том моменту, мора се вршити и сепарација, што је мало скупљи процес, али неопходан.

 

„Не морате да измишљате точак, јер су многе земље то већ урадиле и било би добро да ваша земља узме најбоља искуства од других држава и то уврсти у законску регулативу и примени у пракси. То неће бити нимало лако јер ви тек почињете нешто што се у Европи ради већ 50 година. То међутим, ваша Асоција, не може да уради без помоћи државе“, нагласио је Салми.

 

Домаћин Дејан Бојовић је напоменуо да је послове сепарације некада раније радио Институт „Кара Јовић“ и да асоцијација настоји да измени прописе како би се увела нова занимања у области грађевинарства која сада код нас не постоје. „Нас је европска асоцијација овластила да ми обављамо едукацију и издајемо сертификате и лиценце због чега смо уврштени и у одговарајуће пројекте у којој је и финска асоцијација“, рекао је он.

 

На скупу су присуствовали и представници Градске управе - из Секретаријата за заштиту животне средине Београда Јасмина Маџгаљ и Александар Ћирић, као и представници Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На скупу је учествовао и председник Скупштине општине Беране Новица Обрадовић, као и представници више научних Института и факултета, а испред наше научне заједнице гостима се обратио Радиша Кнежевић, као и представници компанија којима је ова тема била интересантна (Инфраструктура железнице), као и чланови Српске Асоцијације СДА.

 

Јасмина Маџгаљ се сложила са тиме да би сваки град требало да има бар по једну депонију за азбест, док је Радиша Кнежевић скренуо пажњу на госте из Финске да је требало да буде формиран Технички комитет за циркуларну економију при ЕУ, али да су Финци гласали против тог предлога.

 

На ову констатацију представник Финске делегације је објаснио да они само желе да то буду јединствени прописи у овој области у целој Европи и свету, а не да се то разликује од земље до земље, јер опасни материјали у грађевинарству, свугде су опасни по људско здравље и животну средину, закључио је Салми.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 09 септембар 2019 16:02
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија