Други српско-француски Форум за иновације у организацији Амбасаде Француске у Србији и Фондације Темпус окупио је 6. априла у хотелу Радисон више од 200 учесника, међу којима су били декани и продекани факултета у Србији, директори истраживачких института и јавних организација, предузетници и истраживачи.

Осмишљен да окупи истраживаче и пословне актере како би се подстакао развој иновативних решења и производа који могу да створе прилике за запошљавање младих талената из Србије, Форум се 2023. фокусирао на новим решењима која се нуде у сектору обновљиве енергије и биотехнологије. Међународно признати француски научници из Националног центра за научна истраживања ЦНРС из Француске изнели су своје визије иновација, док су њихове са Института Михајло Пупин и Института Винча представили водеће пројекте француско-српске сарадње у области истраживања. Догађај је модерирала Јелисавета Лазаревић, продеканица ФЕФА и чланица управног одбора АФА – All for all, удружења које ради на интеграцији жена у сфере дигиталних каријера.

Амбасадор Пјер Кошар је на отварању догађаја истакао значај јачања европске и билатералне научне сарадње и партнерских програма које Француска користи да подржи ову сарадњу, укључујући програм Партнертсва Ибер Киријен (Хуберт Цуриен) - Павле Савић и „IT makeS(ci)ENSE", програм који подстиче стручни боравак научника из Србије у Француској. Он је истакао и овогодишњу новину, пројекат „Мисија Француска“ који ће омогућити да четири српска стартапа боље упознају Француску и нове партнере за сарадњу, као и француске актере у областима којима се баве.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, професорка Јелена Беговић, изразила је своје задовољство приликом отварања Форума што је министарство партнер ове манифестације која ствара чврсте везе између српских и француских научника и универзитета. Она је подсетила на значај програма "ПХЦ – Павле Савић". Нагласила је значај охрабривања научника да развијају дух предузетништва уз помоћ различитих програма обуке. Иновација и предузетништво су појмови у срцу одрживог развоја и одрживог екосистема за свет сутрашњице.

Говорила је о пројекту Био4Kампус, где је идеја да се окупе екосистеми, јавни и приватни актери везани за науку око биотехнологије у циљу стварања српског иновационог центра.

Српску националну агенцију која се бави програмом Еразмус+, Фондацију Темпус, представљала је на форуму њена извршна директорка Марија Филиповић-Ожеговић, која је напоменула је да је потребно проћи кроз више покушаја пре него се постигне успех и да је циљ да „наставимо да растемо заједно и опремимо истраживаче алатима који им омогућавају да развијају, размењују и стварају везе како би имали резултате у наредним годинама.“

На Форуму су додељене награде за "Inovation Forum Hackathon", у коме су се такмичили студенти са различитих српских универзитета. Победили су студенти Универзитета у Крагујевцу с пројектом који предлаже решења којим се задовољавају енергетске потребе до 2030. године.

Борина Андриеу, генерални директор "Wilmotte et associes", светски познате архитектонске компаније, похвалила је квалитет српског и француског научног и предузетничког екосистема и представила пројекат и дизајн "Station F" у Паризу, која је постала највећи стартап инкубатор на свету.

Три панела, које је модерирала Јелисавета Лазаревић (АФА, ФЕФА), окупила су водеће српске и француске стручњаке који, у различитим доменима, доприносе научној сарадњи и преношењу иновација на тржиште.

У првом панелу „Innovation is a mindset", чији је циљ био да подстакне предузетништво међу истраживачима кроз валоризацију њихових истраживања, Лик Жулиа, научни директор Рено (Ренаулт) групе подржао је став да иновације морају да одговоре на потребе стварности и људи у свакодневном животу. Франк Думенил, потпредседник Универзитета у Лилу за валоризацију истраживања представио је стратегије валоризације и подсетио да научници морају да прихвате основе предузетништва како би научна сазнања претворили у стварност кроз авантуру стартапа који идеје претварају у реалност. Лоран Ларже, директор ФЕМТО инжењеринга на Универзитету Франш Конте, подсетио је да монетизацију посебно научни актери морају да узму у обзир како би идентификовали релевантне тржишне категорије. Говорници су такође одговарали на питања која је генерисао ChatGPT о вештачкој интелигенцији и њеној регулацији, о будућности глобалних технологија, о валоризацији знања око стартапа у здравству и о перспективама откупа научних стартапова.

У другом панелу „From the lab to the market" ” који је за циљ имао промовисање постојећих француско-српских истраживачких пројеката и примера партнерстава са приватним и јавним сектором, Јасмина Грбовић Новаковић, руководилац Центра изврсности за водоник и обновљиву енергију Института за нуклеарне науке Винча поделила је своје искуство сарадње са NEEL институтом у Греноблу на капацитетима за складиштење водоничних горивних ћелија за одрживу мобилност. Венсан Боне, ванредни професор роботике у лабораторији LAAS-CNRS сведочио је о користи од програма Ибер Киријен (ПХЦ) на примеру српских докторанада који су успели да оснују стартап. Марко Батић, директор за међународну сарадњу Института Михајло Пупин говорио је о томе како су партнерства успела да створе стварне комплементарности са својим бројним партнерствима, међу којима је више од 30 са Француском.

У завршном панелу "Next steps" представљени су финансијски и методолошки алати који могу да подстакну француско-српску сарадњу, укључујући револуционарне изгледе које нуде квантно рачунарство и европски фондови. Ковиљка Станковиц́, професорка на Електротехничком факултету у Београду, детаљно је описала потенцијал нуклеарне енергије и њене примене у производњи декарбонизоване енергије у Србији. Она је подсетила на различите циљеве које је Србија дефинисала и акте које је потписала након Париске конференције о клими 2015. године, а своје излагање је завршила наглашавањем значаја академског партнерства са Француском. Жан-Батист Боасу, консултант Института за отворену дипломатију и Cepton Strategies, објаснио је потенцијал технологије квантног рачунарства као следеће прекретнице у иновацијама. И на крају, Солен Шевалије из француског Министарства за истраживање и науку објаснила је вишеструке могућности и пројекте који се могу финансирати кроз програм „Widening" Horizon Europe за подршку научној сарадњи Србије и Француске.

Поподне је било посвец́ено покретању пројекта „Мисија Француска“ са тимовима из научно-технолошких паркова из Београда, Новог Сада, Ниша и Чачка. Учествовало је 11 стартап компанија, а њих четири су добиле прилику да следећег јуна упознају француске партнере: Atfield Technologies, Cooperation Manager, IdeaBuddy и Тапни.

Извор: Кућа добрих вести