Није сасвим јасно како ће администрација у другом мандату Доналда Трампа утицати на финансије просечних Американаца и да ли ће инфлација поново почети да расте и утиче на акције, обвезнице и наше новчанике.

Како бисмо вам помогли да се снађете у овим неизвесним временима, затражили смо мишљење стручњака за инвестиције о важним питањима с којима се инвеститори суочавају у години која би, и поред бројних ризика, уз одговарајуће стратегије могла донети и добитке.

Која је вероватноћа да ће индекс S&P 500 знатно пасти ове године и како да се припремим за то?

S&P 500 је остварио раст од више од 20 одсто током две узастопне године, што се од 1871. године десило само 10 пута, каже Мајкл Чембелест, који је у инвестиционој фирми за управљање имовином J.P. Morgan Asset Management одговоран за тржишне и инвестиционе стратегије. Иако очекује да ће тржиште акција завршити годину са вишим вредностима, Чембелест каже да би то тржиште могло да падне и за 15 одсто током године што, како примећује, није неуобичајено. Индекс је пао за 10 одсто и више током 60 од 100 протеклих година.

Ако се има у виду да се очекује колебање тржишта, боље је планирати улагања на основу тога када ће вам бити потребан ваш новац. После сваког пада следи раст тако да, ако причекате неколико година пре него што уновчите улагања, вероватно ће све бити у реду. Такође, добро размислите о диверзификацији улагања. Инвестирање искључиво у S&P 500 неће бити довољно пошто топ 10 акција, углавном технолошких компанија, чине две петине тржишне вредности индекса у односу на тек нешто више од четвртине, колики је био њихов удео у 2000. години.

Улагања можете распоредити тако што ћете уложити у фонд којим се тргује на берзи (ETF), а који прати верзију овог индекса у којој свака компанија има исти удео у укупној тржишној вредности индекса, односно око 0,2 одсто, каже Бен Инкер, један од руководилаца за алокацију имовине у компанији за управљање имовином GMO LLC. "На дужи рок, то је био добар начин да избегнете да вас понесе неки актуелни тренд", каже он.

Да ли традиционални портфељ 60-40 и даље има смисла?

Финансијски планери су дуго препоручивали да се 60 одсто новца уложи у акције, а 40 одсто у обвезнице, што је деценијама доносило пристојан поврат уз много мање ризика него да се улагало само у акције. Међутим, логика која стоји иза тога – да ће обвезнице расти док акције падају и обрнуто – изгубила је смисао 2022. године. Због наглог раста инфлације Федералне резерве САД су знатно повисиле каматне стопе па су и акције и обвезнице претрпеле велике губитке. У последње време америчке акције и обвезнице су се кретале приближно у истом смеру.

Све више инвестиционих менаџера заговара да се део микса 60-40 уложи у такозвану алтернативну имовину – приватне хартије од вредности које се не крећу исто као акције и обвезнице којима се тргује на берзи. Ако их уврстите у свој портфељ, то може донети нове ризике, али би такође могло да повећа поврат на дужи рок. Компаније сада дуже чекају да изађу на берзу, што значи да инвеститори на берзама пропуштају више већих поврата који су остварени у првим годинама компаније, каже Синед Колтон Грант, директорка за инвестиције у компанији BNY Wealth. "Ако немате приватни капитал и ризични капитал, пропустићете прилику", каже она. Да бисте остварили исте перформансе као портфељ 60-40 крајем деведесетих година, требало би да четвртину ваших улагања чини приватна имовина, сматра она.

Не верују сви у ту идеју. Укључивање улагања у приватну имовину у микс 60-40 "усложњава ствари, повлачи за собом накнаде, а начин на који се процењује вредност још је нејасан", каже Џејсон Кефарт, директор за рангирање различитих врста имовине у финансијској компанији Morningstar Inc. Добра страна приступа 60-40 јесте, како тврди, то што је једноставан, због чега је инвеститорима лакше да разумеју свој портфељ и држе га се на дуже стазе.

Да ли су америчке државне хартије од вредности добар избор ако желим да избегнем ризик? Да ли ћемо видети повратак такозваних инвеститора осветника на тржишту државних обвезница?

Такозвани „обвезнички осветници“ су велики инвеститори који захтевају више приносе на државне обвезнице јер сматрају да влада прекомерно троши (реч је о инвеститорима на тржишту државних обвезница који продају обвезнице када сматрају да влада превише троши или да дефицит измиче контроли. Цене обвезница после продаје падају, а приноси расту, што повећава трошкове задуживања за државу. Тако „обвезнички осветници“ присиљавају власти да буду фискално одговорније, прим. прев.). Иако планови нове администрације у вези са јавном потрошњом још нису познати, постоји бојазан да ће буџетски дефицит САД порасти у наредним годинама, што би могло да за последицу има више приносе.

Принос на десетогодишње обвезнице износи око 4,6 одсто, што је близу рекордног нивоа у последњих 18 година. Дакле, да ли би инвеститори требало да искористе ову прилику? Донедавно, Лесли Фалконио, шефица стратегије за опорезиве хартије од вредности са фиксним приходом у UBS Global Wealth Management (одељење швајцарске банке UBS за управљање имовином, прим. прев.), говорила је да та компанија даје предност куповини петогодишњих америчких државних обвезница како би осигурала стабилан принос у датом периоду. Међутим, пошто UBS очекује да ће економски раст и даље бити изнад дугорочне стопе раста, али да ће бити успорен и да ће инфлација бити нижа, куповина десетогодишњих америчких државних обвезница делује привлачно пошто се принос приближава стопи од 4,8 до пет одсто, каже она. Што се тиче тридесетогодишњих државних обвезница, „не сматрамо да је ризик у односу на потенцијални принос оправдан при тренутним нивоима, с обзиром на волатилност и неизвесности у погледу политике“, додаје она.

Разумљиво, стопа од 4,6 одсто можда не изгледа толико привлачно некоме ко има штедни рачун с високим каматним стопама или једногодишњи сертификат о депозиту (CD, депонент полаже новац у банку на утврђен период са фиксном каматом, прим. прев.), који може доносити сличне приносе. Међутим, камате на штедне рачуне се могу променити било када. А шта је са CD? После годину дана, када дође време реорочења, нема гаранција да ћете орочити средства под истим условима.

Како да заштитим свој новац од раста цена?

Председник Трамп је обећао да ће победити инфлацију, али истовремено инсистира на увођењу виших царина и смањењу пореза, што би могло подстаћи инфлацију. За инвеститоре који су у двадесетим и тридесетим годинама, раст цена можда неће бити толико важан за њихов портфељ пошто би требало да зараде пратећи раст цена, а вредност акција традиционално расте брже од инфлације, каже саветница за планирање портфеља у Morningstar-у Ејми Арнот. „Акције су једна од најбољих заштита од инфлације на дужи рок“, каже она.

Људи који желе да оду у пензију у наредној деценији могли би да размотре улагање у основне сировине како би се заштитили од инфлације, каже Арнот. Фондови са диверзификованим улагањима у сировине могу обухватити нафту, гас, бакар, злато, сребро, пшеницу и соју. Мало таквих фондова је остварило добре резултате, па ако се определите за неки од њих, Арнот саветује да те инвестиције процените на основу поврата у односу на преузети ризик, уместо да се усредсредите на апсолутне перформансе.

Пензионерима и онима који планирају да ускоро престану да раде (онима којима плата неће бити усклађена са инфлацијом), Арнот предлаже улагање у државне обвезнице заштићене од инфлације (TIPS), које су везане за индекс потрошачких цена. Арнот препоручује да се улаже у петогодишње и десетогодишње TIPS пре него у тридесетогодишње. Она каже да су тридесетогодишње обвезнице сувише ризичне за оне који не планирају да их држе до доспећа.

Извор: Bloomberg Adria