Током три дана трајања организоване су бројне дегустације, а дружење уз вино пратио је и музички програм.
Удружење „Интерфест“ организовало је и радионице за винаре, а једна од посећенијих била је посвећена вину грашац.
Ово вино, у типу италијанског ризлинга, последњих година прославило је Србију у свету. Скоро да нема такмичења на којем ово вино са нашег поднебља није добило награду или бар било изузетно запажено.
Откуд сада све то? Више се могло чути на радионици која је у Туристичкој организацији Новог Сада организована под именом „Грашац у три чина“. О вину су говорили они који га најбоље познају – сами произвођачи.
Искуства су представиле три винарије: „Шукач“, затим винарија „Винчић“ и „Киш“.
Грашац спада у вина будућности, а ова сорта симболизује модерно винарство. Последњих година сорта се посебно истакла захваљујући климатским променама. Грожђе за грашац стиже на бербу тек у октобру, када је за друге сорте она већ одавно завршена, па је ову сорту дуго било тешко „дочекати“. Међутим, климатске промене, а посебно глобално отопљавање, учинили су да октобар буде све сунчанији, па и ова сорта грожђа сада сазрева у оптималним условима.
О томе колико је добра осунчаност важна говорио је Александар Савић из винарије „Шукач“. Грашац се гаји на 3,5 хектара, а годишње се добије око 8.000 литара вина. Он је већ шеста генерација у породици која се бави винарством на падинама Фрушке горе, у близини Сремске Каменице. Каже да се исплати производити мање количине, али квалитетног вина, и да пласирање на тржиште није проблем.
Са тим се слажу и у винарији „Винчић“ из Шида. У овој винарији, која ради већ пола века, истичу да је тајна успеха у пажљивом праћењу нових технологија. Код сорте за ово вино најважније је одабрати добро парче земљишта са седам прецизно дефинисаних слојева. Ценом су задовољни, па се вино и извози. У хотелу „Дорчестер“ у Лондону чаша грашца кошта 32 фунте, а може се наручити и у Мајамију, Токију и Њујорку, по сличним ценама.
Зато је грашац најбоље пробати управо овде. Код нас боца од 0,75 литара кошта између 900 и 16.000 динара, зависно од бербе и године производње, док се у свету за боцу уобичајено издваја 30 евра и више.
У винарији „Киш“ у Сремским Карловцима баве се производњом вина, али све више пажње посвећују и винском туризму. Драгана Самарџија из ове винарије каже да туристи који обилазе подруме уживају у аутентичним укусима. Вино из њиховог подрума има воћне ноте на жуту јабуку и ванилу.
Туристи све чешће кући, поред магнета, у коферу понесу и по коју флашу вина аутохтоне сорте – нарочито су популарна вина из малих приватних подрума. Вина за специјалне прилике све се ређе купују у маркетима, а све чешће у мањим, ексклузивним винаријама.
И не ради се само о грашцу. То се видело и на „Интерфесту“, где је било преко сто излагача и више од 500 етикета вина. Новина је све више – тако је винарија „Соколов замак“ из Бешке понудила вина са лимуном и наном, са чоколадом и вишњом, као и она са ванилом и малином.
Времена се мењају – и добро је ићи у корак са њима.
Аутор: Душка Вујошевић
Извор: Кућа добрих вести

Међународни фестивал вина „Интерфест“ одржан је први пут у 
