Кућа Добрих Вести

Login

Да ли је новац положен на штедњу у банци сигуран?

Оцените овај чланак
(4 гласова)

sefffffБЕОГРАД - Иако нас пропаст банака ових дана опет потреса, неопходно је истаћи да је банкарски сектор Србије стабилан и да штедише немају разлога за бригу. Крхко поверење овдашњег становништва у банке пољуљано је одраније нестабилном домаћом валутом, а сада и пропадањем банака на терет грађана.

Штедња је временом, уз пуно напора и промотивних активности, успела да се у великој мери пребаци у банке.
Данас у српским банкама лежи око девет милијарди евра штедње, што је за државу која је и даље под великим теретом кризе, велики успех. И оно што је охрабрујуће је да, иако нас криза никако не напушта а каматне стопе и даље падају, Срби све више штеде.
Штедња је пре свега концепт финансијске сигурности у циљу очувања вредности новца. Наиме, штедњом најпре морамо очувати вредност тог новца, а тек онда и зарадити уколико је то могуће.
Очување вредности новца је најлакше проценити посматрајући камату у односу на инфлацију. Уколико је инфлација нижа од камате коју добијате на положени депозит – штедња је исплатива. Очували сте вредност новца и понешто зарадили.
Упоређивање са стопом инфлације је заиста неопходно, јер очување вредности новца заправо лаички значи, да на крају истека ороченог периода, са истом количином новца можемо купити исто оно што смо могли купити и пре почетка штедње. Наравно, у случају када је каматна стопа већа од стопе инфлације, онда имамо и добитак у виду зараде.

Камата на штедњу мора бити већа од стопе инфлације

Иако је штедња у динарима и даље непопуларна, ова математика упоређивања стопе инфлације са каматним стопама важи за штедњу у свим валутама. Тако ако штедите у еврима, каматна стопа коју добијате на штедњу мора бити већа од стопе инфлације у еврозони.
У земљама попут Србије, у којој домаћа валута и даље није стабилна, највише се штеди у страним валутама. Наслеђе из претходних деценија или робовање навикама које неће много допринети стабилности динара, ипак не треба бити толико орјентисан искључиво према једној валути.

KASICAAAAA
Валуту штедње треба ускладити са сврхом штедње. Уколико од штедње планирамо неку куповину или инвестицију коју ћемо плаћати динарима, онда је логично и исплативо да штедимо у динарима. Јер плаћање курсних разлика при конвертовању динара у страну валуту на почетку и крају штедње је ништа друго до губитак.
У прилог овоме говори и релативна стабилност у протеклом периоду, смањење рефернетне стопе НБС, и стопа инфлације која је испод две цифре.
И на крају, више не треба постављати питање да ли треба штедети и да ли је новац у банкама сигуран.
Да, треба штедети, наравно у складу са својим могућностима. Али не треба штедети код куће, по скривеним ћошковима или креветима, већ у банци. Јер држава гарантује за све улоге до 50.000 евра.
Колико год да у свим годинама иза нас нисмо навикли да држава испуни оно што је гарантовала, пропаст четири банке у претходне две године и поступци државе према штедишама у овим случејевима је демантовала наше навике.


Погледајте ОВДЕ колике вам камате на штедњу нуде банкари.
                                                                                                          Извор: Кућа добрих вести/Каматица


Последњи пут измењено уторак, 11 март 2014 19:17
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија