Кућа Добрих Вести

Login

Студенти, мале ИТ компаније и професори дигитализују шумадијски аграр

Оцените овај чланак
(1 Глас)

itagroooДок развијене европске земље предњаче у примени нових технологија које су трансформисале пољопривреду, Србија је тек на зачетку – тренутно испитујемо модерне начине да унапредимо наш аграр. Међутим, Агрономски факултет у Чачку осим едукације студената о примени технологије у пољопривреди, активно ради и на њиховој имплементацији.


Аграр и ИТ – два сектора која имају највише потенцијала у Србији. Но, како изгледа када спојите пољопривреду и технологију у пракси? Како бисмо добили одговор на ово питање, обратили смо се Агрономском факултету у Чачку који тренутно ради на развоју пољопривреде у Србији применом напредних софтверских и хардверских решења. Са професорком Снежаном Танасковић, разговарамо о дигитализацији која долази право из Шумадије.


„За сада је у Србији, без обзира на намере, још увек све у повоју – решења се тек испитују и тестирају, док су главни проблеми недостатак новца и лимитирани буџети„, истиче наша саговорница. Управо из тог разлога Агрономски факултет одлучио је да помогне пољопривреднике: прво кроз развој, потом тестирање, а на крају и кроз имплементацију различитих технолошких решења и то све захваљујући сарадњи са колегама са Факултета техничких наука у Чачку.


Она су, како сазнајемо, у већини случајева развијена кроз сарадњу факултета са појединим ИТ компанијама и студентима који су задужени за теренску имплементацију, те промоцију самих решења међу пољопривредницима. О чему је реч, прочитајте у наставку текста.


Која сте то решења развили на Агрономском факултету?


Снежана: Једно од решења које тренутно развијамо је софтвер за прорачун потребне количине минералних ђубрива на основу хемијске анализе земљишта, планираног приноса, плодореда и количне претходно примењених органских ђубрива. Ту је и наш сервис за прорачун количине семена за сетву на основу планиране густине, чистоће, масе хиљаду зрна. Ова решења су доступна и у виду мобилних апликација, што значи да корисници на терену (пољопривредници) не морају да поседују рачунар.


Од 2012. године активно радимо на развоју рачунарски подржаних метеоролошких станица које региструју основне климатске параметре попут температуре, падавина, влажности ваздухва, а све то у производном пољу. Ти подаци се прикупљају на нашем серверу, а корисници их могу даље преузети – на рачунару, таблету или паметном телефону.


Примена нових технологија у пољопривреди у Србији, како професорка наводи, у највећој мери зависи од обима инвестиција које ће бити издвојене за ову индустријску грану


Шта је од решења до сада примењено у пракси?


Снежана: Треба рећи да су поменута ИТ решења настала пре свега у истраживачке сврхе. Основни циљ је био праћење параметара у производном пољу како би се добиле информације од значаја за развој усева. Наш следећи корак је заокруживање једног модела ИТ решења који би био промовисан као стандард за примену у пољопривредним газдинствима.

 

Софтвер за прорачун потребне количине минералних ђубрива развија се у једној од приватних малих компанија која тренутно сарађује са нашим факултетом. Међутим, сличан софтвер већ се примењује и у ПССС Ваљево тј. на газдинствима у тој околини. На неколико газдинстава успешно смо имплементирали систем СМС пастир који се користи у праћењу домаћих животиња на испаши, а корисник све потребне информације добија на свом мобилном телефону.


Да ли пољопривредници лако усвајају дигиталне технологије?


Снежана: Високе технологије у нашој земљи могу бити применљиве само до одређених граница. Значајна примена дигиталних решења остварује се у делу примене ГПС система на самоходним и прикључним машинама. Међутим, дигитални сервиси мање су примењиви у брдско-планинским пределима где је кретање такве механизације отежано.


Оно што видимо на терену, јесу различити сервиси који помажу пољопривредницима приликом унапређења самих процеса – у вези прецизнијег одређивања количине ђубрива, семена за сетву, воде за наводњавање, времена за припрему одређених агротехничких мера. Таква решења корисна су свима.


У Централној Србији, пољопривредна производња се углавном заснива на већем броју међусобно удаљених мањих парцела па и технологија може да варира од поља до поља, у зависности од потреба. Ипак, највећа препрека даљем усвајању дигиталних решења долази у виду ниске и нестабилне цене већине пољопривредних производа из године у године. У таквом систему, произвођачи немају сигурност за дугорочно инвестирање у скупе технологије.


Шта променити како бисмо видели више технологије на српским пољима?


Снежана: Неопходно је најпре омогућити приступ новим знањима и технологијама кроз едукације – како на факултету тако и ван њега. То се може постићи континуираним теоријским и практичним стручним семинарима у којима би се корисници упознавали са применом дигиталних сервиса и производа у пољопривредној производњи.


Истовремено би требало радити на оснаживању центара локално, што би подразумевало развој и јачање задруга. На тај начин је далеко лакше остварити визију између пољопривредника са једне стране и истраживача из области аграра са друге стране. Неопходан је лакши и бржи проток информација, обуке и хандс-он приступ директно на терену.


Иако поменута решења још увек нису спремна за имплементацију, да би до ње уопште дошло мора се вршити дубља едукација заинтересованих актера како на факултету, тако и ван њега, истиче Снежана.


На факултету имате и Лабораторију за Информатику. Чему она служи?


Снежана: Она је, пре свега, намењена студентима за њихове основне активности које захтевају примену рачунара на путу ка завршном испиту и дипломи. На овај начин из система образовања излази агроном који располаже потребним знањима и обучен је да квалитетно припреми теренске податаке који су неопходни ИТ сектору у конструктивном решавњу задатог проблема.

 

Лабораторија, поред подршке у виду информатичких ресурса и различите хардверске опреме, пружа подршку у креирању модела софтверско/хардверских решења која се примењују у пољопривреди. Даљим развојем Информатичке лабораторије досадашња искуства и нова технолошка сазнања преносили би студентима и тако унапредили њихова базична знања.


Да ли ће ова решења ускоро имати ширу примену, како у Србији тако и у свету?


Снежана: У Србији примена нових технологија у пољопривреди зависи у највећој мери од обима инвестиција које ће бити издвојене за ову индустријску грану. Највећа примена ИТ решења у Србији биће и даље употреба управљачко контролних система на самоходним и прикључним машинама.


Следује нам примена соларне енергије за покретање пумпи и коришћење сезора за прецизно наводњавање. За очекивати је у наредном периоду употребу већег броја савремених пластеника у којима ће се аутоматски управљати, одржавати одређени услови попут температуре, релативне влажности ваздуха и осталих важних параметара.

 

Извор: Нетокрација/Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 25 јул 2018 14:34

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија