Кућа Добрих Вести

Login

Одржан ДИДС 2013 – Дан интернет домена Србије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

didsБЕОГРАД - Свечаном конференцијом у београдском хотелу Москва, а у организацији Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), одржан је четврти ДИДС – Дан интернет домена Србије. 

Оно што домен .рс чини успешним, истакнуто је, јесу присуство, доступност, идентитет, безбедност и припадност којима се показује позитиван став према средини у којој се живи и ради, као и припадност локалној Интернет заједници.
Најпре се говорило о регулацији, опасностима, превенцији и слободи коришћења Интернета.
Након уводне речи в.д. директора РНИДС-а, Александра Поповића и најсвежијих вести са последњег ICANN скупа одржаног у Пекингу, присутнима се обратио професор Михаел Ротерт (НевеРа, кога сматрају једним од “очева” Интернета у Немачкој. Ако је утицај владе снажан, сматра Ротерт, постоји реална опасност од “интелектуалне емиграције”, док сте са друге стране изгубљени ако не водите рачуна о заштити корисника.

Интернет припада свима нама

У Немачкој су, како је навео овај професор, блокирани инострани коцкарски и порно сајтови, али је забрањено евентуално укидање доступности информација. “Када влада говори о заштити увек сам сумњичав. Интернет не припада појединцу или колективу, већ свима нама и са тим морамо живети. Ако сте оптерећени регулативом немате времена за производ. Решење је у саморегулацији која ће се ослањати на сарадњу са државом”, закључио је Ротерт.
Балансирање приватности, безбедности и слободе може се упоредити са жонглирањем лоптица неједнаког облика у недефинисаној средини, истакла је помоћница генералног секретара Службе повереника за информације од јавног значаја и заштиту података и личности, Невена Ружић, и упозорила да “се са тек неколико пружених података може предвидети будуће понашање појединца. Једном дат податак почиње да живи свој засебан живот”.
“Информатика и Интернет и даље се, пре свега, сматрају забавом. Регулатива, макар и тврда, мора да постоји. Тамо где је у области информатике и математике образовни систем на високом нивоу, најпогоднији је простор за експанзију модерних вируса”, додао је технички директор Синги инжењеринга, Дејан Петков.

Глобално, а из Србије

Представљени су, такође, и интернет стручњаци чији су рад и квалитет на домаћем тржишту постали признати и цењени на глобалном нивоу. Покретање глобалног ИТ бизниса из Србије представља скок у непознато, дочарао је Раде Јоксимовић (EarnCoupon). “Бизнис нема бинарни исход – или ћете погинути или преживети. Ваља изабрати нишу у којој ћете се најбоље снаћи”.
Богатство није у ресурсима, него у фокусу, изврсности и побољшању живота купаца, истакао је др Виктор Поцајт (Key to Metals AG).
Интернет је налик Дивљем западу, додао је Владимир Преловац. “Сада је време да се, симболички речено, копају тек откривени рудници злата, а да физички нисте тамо”, дао је поређење оснивач Prelovac Media. Ова тројка успешних и креативних људи сматра да је за “успех преко ноћи” потребно 20 година рада.
Понуђен је и одговор на питање зашто су престижне иностране компаније, попут Рингиер Аксел Шпрингера (Ringier Axel Springer) и Тојоте, своје идеје и рад представили на националним интернет доменима .рс и .срб. Одговор је у основном приступу, а у оба случаја то је – локализација. “По броју домена у односу на још четири земље у којима је присутан Рингиер, Србија је водећа. Имамо 17 брендова са укупно 66 домена”, поносна је Ана Марковић, бренд менаџер дигиталних издања компаније Рингиер у Србији.

Ћирилица - културна баштина Србије

Истакнута је и потреба неговања ћириличног писма. У томе су сложни представници Српске православне цркве, али и Удружење новинара Србије са пројектом “Ћириловање” који као основни циљ има развој и употребу ћирилице, што представља прави изазов за дизајнере за стварање нових фонтова, уз могућност коришћења рукописа Николе Тесле у форми фонтова, као и ћириличног рукописа других познатих личности, попут Иве Андрића и рецимо, спортиста.
Оливер Суботић из Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ је говорио на тему Ћирилични домен .СРБ у концепцији Српске православне цркве и саопштио да је Синод СПЦ јануара ове године донео препоруку да се користи ћирилични интернет домен, упоредо са латиничним.
И, коначно, искуства су поделили и људи који користе Интернет да би опстали на тржишту, а употребом .рс и .срб домена остали доследни традицији, али у складу са савременим токовима пословања и виртуелног друштва. Неки од њих “изборили” су се за домаћи домен у свом називу, те се тако весела стенд ап комичарска дружина с поносом представља као standup.rs.

аутор текста: Милош Јеремић

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено петак, 19 април 2013 00:32
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија