Кућа Добрих Вести

Login

Ћирилични домен – пут ка заштити националног писма

Оцените овај чланак
(5 гласова)

internettttБЕОГРАД – Проблеми са употребом ћирилице на рачунарима, као што је непостојање ћириличних тастатура, али бројни други изазови употребе националног писма у свакодневној електронској комуникацији као што су кодни распореди, фонтови, транскрипција енглеских речи на српски били би превазиђени да је држава показала више интересовања за проблем националног писма.

Ово је једна од оцена округлог стола који је на другу годишњицу ћириличког .срб интернет домена, Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) организовао у просторијама Центра за промоцију науке, а под називом  "Ћирилица и Интернет - у Србији и свету".
У Србији се често губи из вида да тема ћирилице у дигиталним технологијама није само наш домаћи проблем, већ и проблем многих других народа који имају ћирилицу као национално писмо, а сличан проблем имају и народи и земље са осталим писмима која нису енглески алфабет.
Зато су у дискусији, чији је модератор била Тамара Вученовић, новинар и уредник емисије "Дигиталне иконе", учествовали представници научне и стручне јавности из земље и иностранства.

И у мејл адреси да се нађу слова која не припадају енглеском алфабету

Душан Стојичевић, председник Управног одбора РНИДС-а, као један од домаћина скупа, одговорио је на бројна питања новинара и публике. Објаснио је да је највећи проблем .срб домена, као и осталих IDN домена у свету, тренутна техничка немогућност да се и са леве стране знака @ у и-мејл адреси нађу слова која не припадају енглеском алфабету.
Проблем је решив локално, али се чека глобално решење за сва светска писма.
Миленко Васић, ИТ новинар и сарадник Одборa за стандардизацију српског језика САНУ, направио је пресек свог богатог искуства уређивања и припремања рачунарских часописа у Србији и свих проблема који из тога проистичу: кодни распореди, фонтови, транскрипција енглеских речи на српски... Његов закључак је да су многи од проблема могли много раније да буду превазиђени, да је држава показала више интересовања за проблем националног писма.
Гост из Швајцарске био је Werner Staub, члан Извршног одбора CORE Association, организације која је регистар ћириличких gTLD домена .САЙТ и .ОНЛАЙН, намењених руском, бугарском и сродним тржиштима, јер се сајтови на ћириличким доменима лакше проналазе при Гугл локалним претраживањима из земаља са ћириличким писмима.
Сашо Димитријоски, директор МАРнета македонског националног интернет регистра, истакао је да Македонија ускоро добија ћирилички IDN домен .мкд и да планира активности сличне онима које је РНИДС реализовао пре две године, али да и код њих постоје слични проблеми са употребом ћирилице на рачунарима, као што је непостојање ћириличких тастатура.
Биљана Дојчиновић, професорка Филолошког факултета у Београду, представила интернет пројекат "Књиженство" посвећен теорији и историји женске књижевности на српском језику до 1915.
Др Жарко Мијајловић, редовни професор Математичког факултета у Београду, говорио је о раду Националног центра за дигитализацију и његовим пројектима, као што су Виртуелна библиотека и Eлектронски каталог споменика културе у Србији.

                                                                                                    Извор: Кућа добрих вести/РНИДС


Последњи пут измењено среда, 29 јануар 2014 00:35
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија