Кућа Добрих Вести

Login

ДИДС2018 – о интернет идентитету личности, баштине и пословања

Оцените овај чланак
(2 гласова)

dids343434БЕОГРАД - Девета годишња конференција о Интернету у Србији – ДИДС 2018, под слоганом „Чувари интернет идентитета“, одржана је 6. и 7. марта у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

 

 

Око 450 посетилаца и преко 2000 гледалаца онлајн преноса пратило је предавања и панел дискусије са 16 страних и домаћих стручњака о актуелним темама из дигиталне сфере, као што су заштита података о личности у светлу GDPR-а, улога дигитализације у очувању наслеђа и значај онлајн присуства за пословање.

 

Обележен је и 10. рођендан .RS домена који је, према речима Татјане Матић, државне секретарке у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, брендирао Србију на светској мрежи: “И РНИДС и Република Србија су у право време схватили значај поседовања националног домена и ширења употребе Интернета. Пре 10 година, само 33 одсто грађана је имало приступ Интернету, а данас тај број обухвата 68 одсто домаћинстава и скоро 100 одсто предузећа”.

 

Међутим, развој технологија ставио је пред нас и нове изазове. Један од њих је и заштита личних података, напоменуо је у уводном говору Војислав Родић, председник Управног одбора РНИДС-а, и додао: “Некада смо говорили о дигиталним траговима које остављамо на Интернету, а данас су на њему изложени читави наши идентитети”.

 

Сајбер личност – правни аспекти заштите приватности

 

“Када су преносили предање о Аргусу Паноптесу, свевидећем диву са 1.000 очију, антички Грци нису ни слутили да његови творци нису богови, већ да ће то бити људска бића”, започео је први тематски блок „Сајбер личност“ о заштити личних података на Интернету модератор дискусије Владимир Радуновић. Наиме, дугачак је списак оних који прикупљају податке грађана, почев од компанија, преко институција, разноврсних сензора и камера постављених по градовима, па све до паметних уређаја. Ови подаци се обрађују, укрштају и пакују а потом се, у неким случајевима, продају или се њима на други начин манипулише. Европска унија је пре две године усвојила Општу уредбу о заштити података о личности (GDPR) која ступа на снагу крајем маја 2018. Њом се детаљно уређује област рада са подацима о личности грађана: начин и разлог њиховог прикупљања, као и чување и заштита истих од трећих лица.

 

“Иако се односи на предузећа из Уније, утицај GDPR-а се протеже и на оне који сарађују са њима, као и на привредне субјекте који нуде своје услуге или производе на тој територији, па тако и на српске програмере, фирме и аутсорсинг агенције. Прекршиоцима Уредбе прете високе новчане казне, до 20 милиона евра или пет одсто годишњег глобалног прихода компаније”, упозорио је у уводном предавању Томас Рикерт, председавајући Форума за називе и бројеве у Удружењу интернет индустрије „Eco“. Дакле, убудуће ће свако ко жели да послује са европском привредом морати својим клијентима да објасни за које сврхе прикупља њихове податке, и то искључиво оне који су потребни за одређени посао, и да се обавеже да ће их штитити.

 

Уредба је дизајнирана да заштити пре свега грађане, али, како се могло чути на конференцији, некима смета наметање оваквих правила сувереним државама које нису чланице ЕУ. Др Кормак Каланан, директор „Aconite Internet Solutions“ из Ирске, на то одговара: „Раније су америчке компаније попут Фејсбука и Гугла наметале своја правила, она о непоштовању приватности корисника, а сада је ситуација обрнута – Европа намеће своја правила, и то не у корист корпорација већ грађана“. Ово би, сматра Рикерт, могла постати глобална пракса: „ЕУ није могла да обавеже само своје компаније на поштовање ових правила јер би изгубиле конкурентност на тржишту. Зато ће све светске фирме које послују на европском тржишту морати да поштују GDPR. А пошто је цео свет повезан, утицај Уредбе ће ускоро бити глобалан“.

 

Невена Ружић, помоћница генералног секретара Службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, констатовала је да се очувањем приватности заправо штити и достојанство грађана, и изразила наду да ће Србија и суштински прихватити ова правила понашања, а не само као вид обавезе да усклади своје законе са регулативом ЕУ.

 

                                          didssajber454545

Дигитално наслеђе – очување националног идентитета на Интернету

 

Личне податке свакако треба штитити али би, са друге стране, они који имају велики друштвени значај попут културних и научних садржаја, требало да буду доступнији широј популацији, закључак је другог тематског блока „Дигитално наслеђе“ који је модерирала др Тамара Вученовић, уредница Образовне редакције Радио Београда 2.

 

Уводни предавач Матјаж Фило, руководилац Сектора за ИТ на Факултету за друштвене науке Универзитета у Љубљани, пренео је присутнима словеначка искуства у дигитализацији културне, научне и историјске грађе. „Словенија је инвестирала у изградњу Државног компјутерског облака који је омогућио да све институције и органи јавне управе буду умрежени односно да брзо и једноставно размењују податке“, рекао је Фило и додао да су Словенци, поред тога, радили и на дигитализацији садржаја који се не могу сви чувати у облаку. Према његовим речима, дигитализација не подразумева само скенирање папирних докумената, већ и очување аудио и видео садржаја у адекватном квалитету, као и метаподатака односно описа истих.

 

Др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, каже да се овај труд исплати јер се омогућавањем увида у дигиталну грађу људима даје знање, односно моћ да стварају и да се развијају. Ова библиотека је зато на свом сајту грађанима омогућила увид у 600.000 дигитализованих страница старих новина.

 

Интернет је и научницима омогућио боље повезивање и размену искустава. „За Србију је значајна чињеница да дигитализација малим земљама помаже у развоју науке без потребе за улагањем у скупу и гломазну опрему“, истакао је Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница, и додао да је ово најбољи пример како се технологија може искористити за демократизацију науке.

 

                                 cuvarididentret45545

 

Онлајн пословање – стање дигиталне виталности предузећа

 

Утицај присуства фирме на Интернету на њен успех у пословању може и да се измери, што су и учиниле истраживачка кућа GfK и аналитичка компанија „Mineco Computers“ за потребе РНИДС-а, у истраживању спроведеном децембра 2017.

 

Резултате истраживања „Индекс дигиталне виталности микро, малих и средњих предузећа у Србији 2017“, у трећем тематском блоку „Онлајн пословање“, представили су Милован Матијевић и Бранка Матијевић. У Србији је индекс присуства микро, малих и средњих предузећа на Интернету веома низак – 11 од укупно 100 поена. Најчешћи канали комуникације за ове компаније су вебсајтови, које поседује 45 одсто анкетираних предузећа, Фејсбук странице (28 одсто), док мање од пет одсто компанија има Твитер, ЛинктИн, аналитику онлајн пословања, могућност онлајн куповине, ЈуTјуб налог, мобилну апликацију и блог. Занимљиво је да више старијих фирми, основаних деведесетих година, има веб сајтове него оних млађих, што је неочекиван резултат ако се претпостави да њих воде припадници нових генерација. Од укупног броја испитаних компанија, 79 одсто има .RS домен, што не чуди јер у њега 72 одсто потрошача има велико поверење.

 

У панел дискусији, коју је водио Радомир Лале Марковић, ове резултате прокоментарисали су и власници .RS домена из света бизниса. Драгана Сандића, власника „Искон моде“, изненадио је податак да овако мали број компанија у пословању користи Интернет, а посебно кад су у питању власници младих компанија, за које се претпоставља да су „дигитални урођеници“. Тај тренд је објаснио Владимир Елесин, власник компаније „Тегла’с“, речима да су данашњи млади од раног узраста били усмерени на друштвене мреже те да им је природније коришћење истих. Међутим, према његовим речима, ово није добра пракса јер се вебсајтом може остварити боље позиционирање али и привући већи број заинтересованих клијената.

 

Тања Живанов из туристичке агенције „Вива травел“ истакла је да се у овој компанији више нико не нада да ће у пословницу ући неко ко је видео понуду аранжмана у новинама и додала: „Туристички сектор се преселио на Интернет, ми данас буквално зависимо од њега. Осим великог броја туриста, контактирају нас и потенцијални пословни партнери па смо проширили понуду омогућивши посетиоцима нашег сајта и неке додатне услуге као што су резервација авио карата, изнајмљливање аутомобила на одређеној дестинацији или букирање хотела“.

 

И за индустрију играчака је битно присуство на Интернету, потврдила је Биљана Бранковић из компаније „archi PLAY“ која производи архитектонске едукативне играчке. Да није било Интернета, она се ни не би упустила у овај посао, у којем је потребно клијентима детаљно представити призвод и његову намену. Слични су утисци и Драгана Р. Сајића из компаније „Гарден“ која се бави узгојем и негом биљака и уређењем вртова и башти. Сајић тврди да су сајмови прошлост, јер сада све клијенте привлаче преко Интернета, па чак и оне из иностранства.

 

 

 

Извор: ДИДС2018


Последњи пут измењено четвртак, 08 март 2018 15:38

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија