Јагош Марковић, један од најутицајнијих позоришних редитеља на Балкану и добитник бројних струковних и фестивалских награда, преминуо је 22. септембра у 57. години.

Марковић је био аутентичан и даровит стваралац, који није подилазио диктатима трендова и који је јединственим рукописом стварао позоришна чуда набијена енергијом, маштом, духовитошћу и вишим поетским истинама", објављено је на сајту Народног позоришта у Београду, чији је био редовни члан 15 година.

У овом позоришту је режирао неке од најзначајнијих представа, домаћих и светских великана: „Хасанагиницу", „Госпођу министарку", „Покондирену тикву", „Др", „Антигону", „Ожалошћену породицу", „Магбета", „Урнебесну трагедију", „Учене жене", као и опере „Пепељуга" и „Фигарова женидба".

Радио је у многим градовима некадашњег југословенског простора - у Подгорици, Тивту, Ријеци, Сплиту, Дубровнику, редовно запажене и хваљене представе.

После распада Југославије, био је први српски редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма у Хрватској, са представом „Ромео и Јулија", 2014.

Ко је био Јагош Марковић?

Јагош Марковић је рођен 1966. године у Подгорици.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду (1987), у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића. Диплому редитеља стекао је у 21. години живота, а почео је да режира са 12.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ од 2008 године, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике : "Учене жене", "Хасанагиница", "Госпођа министарка", "Покондирена тиква", "Др", "Антигона", "Пепељуга" (опера) и "Фигарова женидба" (опера).

По правилу, његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.

Добитник је око педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда , награда Мића Поповић, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…

У Бугарској је одржан фестивал "Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.

Режију је дипломирао у 21. години на Факултету драмских уметности у Београду.

Током каријере је режирао више од педесет представа.

Међу њима су „Скуп", „Богојављенска ноћ", „Говорница", „Сумњиво лице", „Уображени болесник", „Тако је ако вам се тако чини", „Врат од стакла", „Путујуће позориште Шопаловић" у Југословенском драмском позоришту, затим у Атељеу 212 „Породичне приче", „Господа Глембајеви", „Јесења соната" , али и широм региона.

У ријечком Хрватском народном казалишту Ивана пл. Зајца „Галеб", „Филумена Мартурано" и оперу „Кармен", као и представу „Лукреција о бимо рекли Пожерух" за Ријечке летње ноћи.

У Сплиту је режирао „Учене жене" , у Тивту „Хасанагиницу" и представе „Тартиф", „Хекуба" Црногорског народног позоришта.

Међу бројним признањима које је добио су Награда Бојан Ступица, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда Мића Поповић, више Златних Ћурана и Стеријиних награда.

Како је говорио Јагош Марковић?

O позоришту

Одрастао сам у позоришту и у њему оседео. Остајем захвалан за све што ми је дало и за уточиште које ми пружа. Као храм безбедан од недаћа света. У њему је увек исто, константно присутан ред и поредак. Када почне проба сви ми међу собом знамо и које генерал и ко је водник.

Лист Политика

О представи „Чудо у Шаргану"

Никад више приче о вери, и никад мање опроста, самилости. Медији „ударају" црне хронике док не отупи и задњи атом човечности у нама, и док емпатија потпуно не нестане. Таблоиди афирмишу поделе на „нас" и „њих", на два ратна „табора", нигде да неко делом покаже неки људски чин. Али, ко смо ми да иком судимо? Зато та Госпава са дна каже: „Кад видим како изгледају поштени, фала Богу што сам курва. Водите ме одавде нек ми суде, па у затвор, међу праве људе".

Лист Данас

О одговорности

Што се стварности тиче, надам се да ћемо престати да кукамо, да ће свако преузети одговорност за свој дан, да се пресабере где је погрешио, почевши од мене… јер ваљда је то слобода и одговорност и то иде једно са другим".

Интервју за Н1

О представи "Господа Глембајеви"

Грађански Београд, онај сада тихи, што га нема по пријемима и фотосима са банкета после модних ревија и не знам каквих већ скоројевићких корзоа за приказивање, онај Београд што чита књиге, који ужива у добрим преводима, ког је стид да буде део општег социјалног неукуса, онај разочарани Београд, честити, који зна шта је дата реч, који има меморију а ипак прашта, који је некада стајао у редовима испред Кинотеке због Висконтија и Бергмана и Тарковског, који је волео и памти Неду Спасојевић, на пример, који нема новаца сада, али је духом замашан, тај Београд зна колико боле Глембајеви на више разина.

О представи „Господа Глембајеви", за Време.

Бивша супруга о Јагошу: Биће и остаће моја највећа љубав

О приватном животу познатог редитеља се не зна много. У јавности је о браку с њим говорила позната глумица Вања Милачић.

- “ого сам научила од њега, не само о позоришту и драми, већ о животу и односу између двоје. Познајем га од деветнаесте године. Извршио је кључни утицај на формирање моје личности и вредносних судова. Због тога сам му вечно захвална”, испричала је Вања својевремено за "Глорију".

Глумица и редитељ су били у браку 11 година, али несугласице су довеле до развода.

 “Нисмо се слагали око неких ствари. Замолио ме је да напустим стан, што сам и учинила. Ово је болно, сувише тешко искуство за мене да бих јавно говорила о детаљима који су ионако важни само њему и мени. Ситуацију ми отежава чињеница да тог човека још увек волим. За мене ће он увек бити јединствен, непоновљив - казала је тада Вања.

 „Памтићу га као благог, шармантног, духовитог, романтичног, непредвидљивог, маестралног креативца. Открио ми је многе професионалне и животне тајне које би заувек остале скривене да нисам имала срећу да живим с њим. Јагош је моја највећа љубав, никад то нећу крити. Вероватно и најлепша ствар која ми се догодила у животу“, рекла је глумица.

Саучешће Министарке културе

Са великом тугом сам примила вест о прераној смрти Јагоша Марковића, једног од најистакнутијих позоришних редитеља у нашој земљи и региону. Свевременске и дуговечне представе које је режирао у Народном позоришту освајале су и освајају срца публике како у Србији, тако и на међународној сцени. Оставио је неизбрисив траг у нашем националном еатру али и у иностраним позориштима у којима је режирао десетине представа.

Памтићемо га по ретком таленту, врхунском професионализму и безусловној љубави према позоришту коју је усађивао у сваку представу коју је режирао. Лик и дело Јагоша Марковића.

остаће да живи у срцима позоришних радника, позоришне публике и свих нас који смо имали част да га познајемо. Породици, пријатељима, колегама и поштоваоцима Јагоша Марковића упућујем најисреније саучешће. Нека му је вечна слава, навела је у изјави саучешћа министарка културе Маја Гојковић.

Jедан од бољих интервјуа које је Јагош дао био је Ивану Ивановићу у његовој ауторској емисији "Вече са Иваном Ивановићем". Можете га погледати у наставку:

 Извор: Кућа добрих вести

Установа културе Гварнеријус у сарадњи са прослављеним виолинистом Јуријем Ревичем премијерно организује гостовање велике оперске диве Мариам Батистели, 25. септембра у 20 часова.