Кућа Добрих Вести

Login

Резиденција Амбасаде Француске - историја у рељефу

Оцените овај чланак
(3 гласова)

slboodajednkostiУ оквиру Дана европске баштине, врата своје резиденције за посетиоце је отворила и Амбасада Француске у Београду. Јединствена прилика да се завири у унутрашњост овог изузетног здања које гледа на Калемегдан, уверила нас је да се заиста ради о једној од најлепших зграда у Београду. Бисер арт деко стила, дело је чувеног француског архитекте Роже Анри Експера.

 

Колико је Француској било важно представништво у Београду потврђује и чињеница да је зграда наменски грађена на земљишту које је купљено од града, а ангажован архитекта француске владе, који се овом задатку посветио тако да ништа није остављено случају. Експер је водио рачуна о сваком детаљу, ношен идејом да кроз свој архитектонски подухват прикаже ретроспективу француске историје и приближи је српском народу, па тако рељефи и фасаде овог здања крију бројне приче и поруке.

 

Француска амбасада је грађена између 1928. и 1935. године, а на уређењу и украшавању радили су изузетни мајстори, попут вајара Карла Сарабезола, Експеровог пријатеља, затим Ђузепе Пино Граси, чаробњак за обраду камена, професор Петар Палавичини, Јосиф Најман, један од највећих југословенских архитеката тог времена. Ова зграда је јединствен спој и потврда француско-српског пријатељства и сарадње, што потврђује и ова група изузетних уметника који су од ње направили ремек-дело, користећи материјал који највећим делом потиче са нашег подручја, а у првом плану је венчачки мермер.

 

                                   ekopa

 

Из Париске улице улази се у дипломатско-конзуларне просторије, а у резиденцију амбасадора из Грачаничке улице, кроз масивна дрвена врата изнад којих је медаљон на коме је приказана Маријана, симбол Француске и утиснуте три најважније речи за француски народ: liberté, égalité, fraternité - слобода, једнакост, братство.

 

 

 

Умеће чувеног Експера долази до изражаја одмах при уласку у Велики салон, који је изузетно светао. Хармонију простора не нарушава ниједан сувишан детаљ. Високи стубови чине салон још импресивнијим, док огледала појачавају блиставу светлост која допире са великих прозора. Без обзира на величину, простор одише топлином и срдачношћу.

 

Живописни рељефи на белим зидовима не представљају само изузетно вајарско умеће, већ задржавају посматрача својом симболиком. Нарочиту пажњу привлаче четири бела медаљона која приказују реке - Лоару, Гарону, Сену и Рону и Рајну, представљене кроз мушке и женске ликове, јер су у француском језику реке које се уливају у море мушког рода, а оне које се уливају у друге реке женског. Рона и Рајна су представљене заједно, будући да пролазе кроз регионе који су накнадно прикључени Француској, па је то била порука Краљевини Југославији да се повеже са новим регијама.

 

Французи своју земљу од миља зову "хексагон", због шестоугаоног облика, па су ови симболи утиснути и на два стола који су ручно рађени и по својим класичним линијама прави су пример арт декоа.

 

                                     poglednacrkvu

                                                       

Мали салон или дамски, како се још назива, место је где су представљени комади намештаја и уметничка дела младих француских дизајнера, прави потез Француске да у свету промовише своје уметнике. Некада су зидове овог салона красиле масивне уметничке таписерије, али су са почетком немачке окупације враћене у Француску. С обзиром да је после Другог светског рата Француска увела правило по коме уметничка дела настала пре 1800. године не смеју да напуштају земљу, ове таписерије нису враћене у Београд, али зато здање амбасаде садржи друга изузетна уметничка дела, па на тренутке посетилац има утисак као да се налази у својеврсном музеју, што само потврђује да је Експер у потпуности остварио свој наум да зграда буде својеврсна рекапитулација француске прошлости.

 

Иако новијег датума, уметничка дела на зидовима резиденције привлаче посебну пажњу. У Малој трпезарији, наизглед скромној, налази се једна Пикасова литографија, а уз њу иде и прича, више урбана легенда, о Пикасовој посети Београду и Плавом коктелу који је приређен у његову част. Нису обичне чак ни завесе у овој просторији, јер су урађене по угледу на декор на броду "Нормандија", који је изграђен 1935. године. Прича тече даље и води нас до чувеног филма "Моје песме, моји снови", јер се овим бродом породица Фон Трап, чијом се судбином бави овај филм, превезла из Европе у Америку.

 

Изузетно светла и пространа Велика трпезарија крије још једну интересантну причу, новијег датума, везану за обнову резиденције која је почела 2002. године. Зидови трпезарије су од беспрекорног штуко мермера, чију лепоту данас можемо да видимо захваљујући француској дизајнерки Елен де Сен-Пјер, унуци генерала Франша д’Епереа. Решена да ентеријеру врати оригинални излед, дизајнерка је предузела опсежну потрагу за изворима, фотографијама, плановима и скицама, који би показали како је некада изгледала унутрашњост овог здања. Тако је открила да су у великој трпезарији зидови имали геометријску шару розе и беле боје, сасвим у складу са арт деко стилом. Почео је рад на стругању беле боје која је покривала овај импресиван уметнички декор, а коју су вероватно нанели Немци током окупације.

 

                                      izgradnjaaaaa

Излазак на терасу потврђује да је поглед из амбасаде на Калемегдан свеобухватан. Положај и закривљеност зидова зграде још је једно од генијалних Експерових решења, које је омогућило не само изузетан поглед, већ и да доње просторије добијају максимум дневног светла. Трагови оријенталног стила покренули су причу да је дошло до замене пројеката за амбасаде у Тунису и Београду, грешком службеника Министарства унутрашњих послова, али у питању је само легенда, јер је ова зграда управо оно што је Француска желела у Београду.

                                                       

Скулптор је на спољашњој фасади успео да направи рекапитулацију славне француске историје, па су тако у четири плитка рељефа представљене четири најзначајније личности француске историје. Први је Верцингеторикс, галски јунак, звани "Победник 1.000 битака", јер су Гали сматрали да откривање правих имена доноси злу коб. На следећем рељефу је приказана Јованка Орлеанка, потом Луј XIV и на крају Маријана - симбол слободе и Француске Републике.

 

                                         unutra

На крову здања доминирају три масивне бронзане фигуре високе 2,80 метара, чији су погледи упрти ка Калемегдану, Победнику и ушћу Саве у Дунав. Ове фигуре симболично представљају три кључна мотива Француске - слободу, право и једнакост.

 

Амбасада има предивну башту са цвећем, дрворедом и базеном који доприноси утиску лежерности тако својственом Французима. И поред свега, нема раскоши, све је сведено, урађено са мером и у складу са здањем чији је део. Башта је прикључена згради накнадно. Земљиште на коме је уређена било је у власништву Српске православне цркве и предвиђено за изградњу богословског семинара, али је 1936. откупљено, те је амбасада употпуњена и овим декором.

 

Из баште се прелази у задње двориште и мали врт, изузетно пријатан простор, чије је фонтане и изглед пројектовао сам Експер, а Петар Палавичини урадио плитке рељефе на том делу фасаде. У врту често заврши лопта из дворишта Основне школе "Краљ Петар", коју на подручје Србије неретко врати и сам амбасадор.

 

                                       radovinazidu

***

За све ове податке и приче морамо захвалити изузетном водичу Маји Радовић, иначе професорки француског језика и одличном познаваоцу француске историје и културе. Ово је била посета током које се упознало много више од једног здања, упознали смо људе који су га изградили, лепоту, симболику и отвореност које носи ова дивна земља и њен народ.

 

Ова година проглашена је Европском годином културног наслеђа, а мото под којим се одвија гласи ,,Уметност дељења", у шта се потпуно уклапа и мото ,,Куће добрих вести" - ,,Наше је само оно што другима дамо", који можете видети на насловној страни наших интернет новина . Амбасада Француске прави је пример ове уметности, јер је у таквом заједништву настала, а исти дух преноси и на посетиоце који се овде осећају више него добродошли.

 

                                         spoljaaaa

Дани европске баштине обележавају се сваке године крајем септембра и почетком октобра.

 

Аутор: Бранка Тарбук

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 01 октобар 2018 10:49

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија