Кућа Добрих Вести

Login

Kоларац: Осма Бетовенова и Керубинијев Реквијем

Оцените овај чланак
(2 гласова)

stanko30godinaradaХор и Симфонијски оркестар РТС одржаће концертно вече у Коларчевој Задужбини са почетком у 20 часова, са изведбом Осме Бетовенове симфоније и Керубинијевог Реквијема.

 

Концерт ће бити и јубиларни, јер ће диригент Станко Јовановић обележити својих 30 година рада.

 

Данас се не зна тачно на који је начин Луиђи Керубини очарао Марију Антоанету, која му је омогућила да веома брзо уђе у отмнене кругове париског друштва 18. века, али се зна да је музика овог аутора опчинила париску публику и омогућила композитору да буде међу најпопуларнијим ствараоцима у овом граду. Свакако да је то изазвало бурне реакције међу младим ствараоцима који су тек градили своју каријеру. Са Хектором Берлиозом који је тек започео свој композиторски пут веома брзо је дошао у конфликт, док је Адолфа Адама нервирало његово стално намрштено лице. Али, било је и оних младих који су му се дивили, као што су Ђоакино Росини и Фредерик Шопен.

 

Чудан је био повод премијерног извођења „Реквијема“, данас једне од најпознатијих Керубинијевих композиција. Изведен је 1817. године, на комеморацији Лују 16, коме је током Француске револуције одсечена глава. Без обзира на то, дело је доживело велики успех код публике, а музичари попут Бетовена, Шумана и Брамса веома високо су га оценили због мајсторства форме, оркестрације и равнотеже између текста и музике. Бетовен је чак изјавио: „Ако икада будем компоновао мису за мртве, мој модел биће управо ова Керубинијева композиција“. Шуман је говорио да “Реквијему“ у целом свету нема равног, док је Брамс сматрао да надилази границе времена у коме је настало. Али, црква је мислила другачије. Париски надбискуп Де Куелан критиковао је “Реквијем“ због употребе женских гласова у хору. То композицији ипак није сметало да има успех на концертној сцени, али је Керубини, у поодмаклим годинама, написао још један реквијем, овога пута само са мушким гласовима, желећи тако да пред крај живота задовољи и надбискупа.

 

Стваралачка машта и филозофске идеје

 

Симфонијско стваралаштво Лудвига ван Бетовена представља својеврсну слику професионалног, али и приватног живота овог ствараоца. Кроз њега је изразио своју стваралачку машту, представио своје филозофске идеје, али и схватање живота и света. Кроз симфоније су се преломиле и његове патње, трагика интимног живота, стремљење ка светлости, бол ка радости, од личних страдања до колективне среће.

 

„Осму симфонију“ је Бетовен много волео. Из милоште ово дело је звао „Моја мала Симфонија ин Ф“. Писана је током 1812. године, када га је напустила једна од његових највећих љубави – Антонија Брентано. Очајан, у безнађу, он ипак ствара дело које у свом звуку носи животну радост, па чак и елементе хумора. Поменуто, можда најбоље осликавају речи једног музиколога, који је, пишући о делу, између осталог, рекао: „Ова симфонија даје једну насмејану филозофију живота, попут гласа искусног мудраца, који је пребродио многе животне потешкоће“. Најкраћа од свих, она у свом звуку носи позитивни став, због кога је Бетовен „Осму симфонију“ и сам сматрао много бољом од „Седме“, која је написана у истом карактеру. А о томе колико је дело волела публика можда најбоље сведочи аплауз, о коме је један хроничар рекао: „Када је по завршетку дела кренуо аплауз, то није био аплауз који је био испровоциран општим ужитком које је дело пренело на публику. Напротив. То је био аплауз који је показао еуфорију коју је симфонија пренела на слушаоце!“ .

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 22 април 2019 11:48

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија