Кућа Добрих Вести

Login

„Краљеви фруле“ у Комбанк дворани

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kraljevifruleeeeДом омладине Београда, уз покровитељство Секретаријата за културу Града Београда, представља гала концерт народног стваралаштва у Комбанк дворани.

 

Педесет година рада Боре Дугића (Србија), магични кавал Теодоси Спасова (Бугарска) и нова сазвучја панове фруле Мадалина Луке (Румунија).

 

Концерт „Краљеви фруле“ ће се одржати 23. маја у 20 часова у Комбанк дворани.

 

 

“Краљеви фруле” је изузетан пројекат који у форми супер-групе окупља најбоље музичаре на овом инструменту са Балкана.

 

Ови мајстори ће нам се представити својим соло програмима, али и заједничким наступом, славећи богатство заједничке традиције и индивидуалну виртуозност.

 

Бора Дугић (Ђурђево, 1949.) прослављени је српски музичар и виртуоз на фрули, народном инструменту који се сматра једним од стандарда у сазвучју више балканских народа.

 

Дугић ове године слави редак јубилеј, кога свакако вреди обележити, између осталог и овим концертом: 50 година рада и 70 година живота.

 

У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта је фрула стоји његова фотографија, на шта је посебно поносан, као и на чињеницу да у уџбенику за пети основне пише како је фрула једноставан инструмент, али неки фрулаши могу да на њој свирају и теже композиције много дубљег садржаја. Тако се препоручује ђацима да слушају албум “Чаробна фрула” Боре Дугића.

 

Дугић је завршио гимназију и Вишу педагошку школу, у Крагујевцу, где је био и секретар КУД „Абрашевић“ , потом члан Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд. Као солиста фрулаш снимио је десетак плоча и касета, неколико ЦД-ова и видео-касета и одржао стотинак солистичких концерата широм света. Добитник је Златног беочуга за трајни допринос култури Београда и бројних домаћих и међународних признања, те Ордена Светог Саве другог степена, којим га је одликовала Српска православна црква фебруара 2013. године.

 

Теодоси Спасов (Тхеодосии Спассов, 1961) славни је бугарски џез музичар који свира кавал, дрвену “пастирску” фрулу са осам рупа, један од најстаријих инструмената у Европи, богат тоновима и техничким могуц́ностима. Теодоси Спасов развио је свој јединствени стил свирања инструмента синтетизујуц́и традиционални фолклор са џезом и класичном музиком. Већ деценијама гостује широм Европе, Азије, Блиског истока, Аустралије, Канаде и Сједињених Држава: у априлу 1995. године магазин “Нењсњеек” препознао је Спасова као једног од најталентованијих источноевропских музичара у свом чланку “Најбољи на Истоку”, истичуц́и да “… није само преживео посткомунистичку културну пустош – он је заправо измислио нови музички жанр. ” Учествоваао је у снимању преко двадесет ЦД-ова, четири самостална, која су широм света заслужила призања. Компоновао је и извео бројне филмске партитуре, укључујуц́и и ону за познати француско-бугарски играни филм “Гранитза” (1993.). Снимио је и теме за филмове италијанских композитора Царлоса Силиотта и Еннио Моррицонеа под називом “Италијанска прича”. Код куц́е у Бугарској, Спасов је национални лик и музички херој, а недавно му је додељена и награда “Музички уметник године”. Уметнички је директор светски познатог ансамбла музике, драме и плеса “Пхилип Коутев“. Тренутно је солиста Бугарског националног радија.

 

Мадалин Лука (Мадалин Луца) румунски је уметник нове генерације, који доноси свеж приступ традиционалном инструменту – пановој фрули. Током каријере храбро се бавио различитим жанровима – румунском традиционалном музиком, класичном музиком, џезом, њорлд музиком, а учествовао је на бројним фестивалима и концертима у Европи, наступајући како соло, тако и са различитим бендовима и оркестрима. Мадалин Лука се у јавности профилисао као трагач за новим начинима музичког изражавања, експериментишуц́и са неоткривеним могуц́ностима панове фруле, уводец́и је у нове музичке територије, које до сад није походио ниједан други музичар на овом инструменту. Он ствара сопствени свет звука, користец́и акустичну и електронски третирану панову фрулу, кроз средства изражавања електронске и експерименталне музике, разне звучне ефекте. Сам на сцени, Мадалин Лука корак по корак ствара читав оркестар, у реалном времену, са ритмичким и мелодијским линијама одсвираним у етно-џез стилу, што даје посебност сваком музичком тренутку на сцени.

 

Извор: Кућа добрих вести/Комбанк дворана


Последњи пут измењено понедељак, 06 мај 2019 22:44

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија