Овај међународни догађај организују Министарство културе и информисања Републике Србије и Завод за проучавање културног развитка са циљем да Београд (п)остане место окупљања уметника из различитих делова света, који својим радом доприносе разумевању савремених токова.

Уводничари и модератори били су Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије и Емир Кустурица. У „Сали Макавејев“, у Југословенској кинотеци, публици су своја мишљења о уметности у временима кризе и ратова изрекли: Хабиб Ахмадзаде, ирански писац, редитељ и сценариста; Мухарем Баздуљ, писац, преводилац и публициста; Слободан Деспот, писац, издавач и преводилац; Џанг Ђићијанг, кинески писац и председник Академије уметности и Герман Садулајев, руски писац и друштвени аналитичар.

Свако са својих личних, географских, националних… становишта која имају заједнички именитељ у књижевном посвећеништву, говорио је о значају уметности која одувек проналази начин да оживи у временима ратова. Ова тема тражи још времена, како би се наслутили правци егзактнијих закључака о негативном утицају историјских околности на уметнички процес, о инспиративном утицају ратних околности на уметнике, о разлици између уметника као ствараоца и уметника као грађанина у ситуацијама ратова и криза...

Учеснике „Округлог стола“ поздравио је министар Владан Вукосављевић, који је истакао да је „Београдски контрапункт“ прилика да се чују уметници који долазе из разих културних кругова, политичких околности и историјских садржаја, а њихов задатак је да се суоче с питањима која су битна за савремени тренутак.

- Трудимо се да управо такве теме изложимо на друштвену и медијску трпезу јер смо, као и већина света изложени баналним темама и садржајима који служе за забаву или баратају индустријом страха или стрепње. Оваква промишљања иду на добробит сваком грађанину који жели да чује нешто ново и подстакне себе на размишљање, што је смисао „Београдског контрапункта“, казао је Вукосављевић.

Кустурица је приметио да се уметници различито понашају у миру и у рату: - Однос уметника према рату је однос према нечему врло сложеном. У прошлости су се групе уметника бавиле убијањем као естетским чином. Уметност се производи паралелно с ратом, а невладине организације постоје да би испричале приче о пораженом, док њихови шефови и даље шире рат.

Говорећи о (не)моралности у ратним околностима, Ахмадзаде је рекао: - У нашој вери се каже: „Кад учиниш добро дело, последице жањеш након сто година“. То је као да имате унутрашњег контролора који вас ограничава. Зато нећете убити ратно сироче. Ако некоме поштедите живот, за сто година ће вам се вратити добрим, упутио је својеврсно упозорење Ахмадзаде које је, иначе, био учесник иранско-ирачког рата, што обележава и његову књигу „Партија шаха с машином судњег дана”, која је уврштена на два универзитета као део литературе Средњег истока.

- Историја и политика се више баве апстрактним концептима и неком врстом колективне слике, док уметност инсистира на индивидуалном и доноси катарзичне моменте који су појединцу најважнији, становиште је писца Мухарема Баздуља, а Слободан Деспот, писац који живи у Швајцарској, оценио је да живимо „у цивилизацији која жели да изглади, да сваку криву исправи“. - Уметност је управо ту да ствари закомпликује, - оцењује Деспот - да оно што је изгледало јасно претвори у маглу. Зашто? Зато што је човеково биће духовни мрачни бунар. Оно мало свести коју контролишемо усмеравамо на реакцију ка свету у ком се налазимо, веома често да бисмо заштитили своју територију. Савремена цивилизација се труди да тај мрак осветли.

Представивши се као троструки дезертер, писац Герман Садулајев, по оцу Чечен, а по мајци Рус, објашњава да је три пута избегао да се бори и на чеченској и на руској страни и открива да је на тај начин издао једино себе. У жртве рата треба побројати мртве који су сахрањени и мртве који остају да ходају, наизглед живи, а у ствари - убијени унутрашњим ломовима које рат оставља пустошећи душе појединаца и нација.

Након заједничког ручка, медијима су представљени закључци Конференције уз потписивање изјаве организатора и учесника 3. Београдског контрапункта.

Извор: Кућа добрих вести