Име Лордана Зафрановића нераскидиво је везано за историју Мартовског фестивала у Београду. По сопственом признању, на Мартовском фестивалу је приказао свој први филм 1966. године „и скренуо пажњу на нове тенденције у филму и веру у будућност кратке форме“, а на истом месту је 2019. године представио и свој стоти филм. Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму, представљајући Лордана Зафрановића као једног од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ и много шире, у европским и светским оквирима.

Лордан Зафрановић је награђиван на Мартовском фестивалу и пре и после распада Југославије. Ређале су се бројне награде, од оних за режију, до највиших фестивалских одличја као што је Гран при. Наслови попут: „Аве Марија“ (1971), „Први валцер“ (19781), „Антика“ (1972), „Рад зида град“ (1975), „Завичај – Владимир Назор“ (1978), „Крв и пепео Јасеновца“ (1983), „Лица теракота“ (2003), „Симфонија небеског града“ (2004) део су, не само историје, него и антологије нашег документаризма и кратког метра.

Пре две године Лордан Зафрановић је председавао жиријем 69. Мартовског фестивала, чинећи част и нама као организаторима, али још и више ауторима који су понели награде на завршној свечаности. Јер, он је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста, Арсен Диклић, својевремено рекао „да се не боји да по стварима копа до дна!“

Лордан Зафрановић је лауреат који свакој награди коју добије даје и део сопствене вредности и значаја! Тако је и са овогодишњом наградом за животно дело 71. Мартовског фестивала!

Лордан Зафрановић - Биографија

Рођен је 1944. у Маслиници на Шолти. У Сплиту је завршио Морнаричку школу, а потом и дипломирао књижевност и ликовну уметност на Вишој педагошкој академији. Филмску режију дипломирао је 1971. на Филмској академији у Прагу, у класи оскаровца Елмара Клоса. Магистрирао је режију. По повратку са студија живео је и радио у Загребу. Од 1991. до краја 1994. живео је и радио у Паризу, а 1992. годину је провео у Бечу. Од 1995. до данас живи и ради у Прагу. Филмом се бави од најраније младости. Почетком 60-их, као шеснаестогодишњак, почиње да снима аматерске експерименталне филмове. Од 1965, у својој професионалној продукцији, режирао је кратке, средње и дугометражне игране, документарне и документарно-експерименталне филмове, као и ТВ серије. Цео свој живот посветио је истраживању у свету филмске уметности. До сада је снимио око 80 филмова, као редитељ и сценариста у већини својих остварења. Током живота у Прагу, бавио се педагошким радом на ФАМУ, као професор режије.

Извор: Кућа добрих вести