Наступи Јохана Каупмана пуне дворане и одушевљавају публику широм света. Његов невероватан глас и извођење остављају без даха, а публика у најпрестижнијим светским салама од Метрополитен опере до Ковент Гардена, где је остварио преко 70 улога, одушевљено реагује сваки пут.

Медији описују његово певање које оставља дубок утисак на публику као „спој мушкости и нежности”, са „кристално јасним високим нотама”.

Његови наступи и снимци донели су му велики број признања и награда, укључујући Ехо/Опус класик, а награду „Певач године” доделило му је више часописа класичне музике. Одликован је Орденом уметности и књижевности у рангу витеза, именован је за члана баварског Орденa Максимилијана. У Аустрији је добио највише певачко звање „камерзенгера” 2022. године, док му је 2024. уручен француски Орден Легије части. У прошлој сезони Каупман је, у мноштву наступа широм Европе које је остварио, имао свој дуго очекивани дебит у улози Танхојзера на Ускршњем фестивалу у Салцбургу. Поводом стогодишњице фестивала, Каупман је одржао концерт у Арени ди Верона, заједно са Сонјом Јонџевом и Лудовиком Тезијем.

Каупман је стекао славу као извођач француског, немачког и италијанског оперског репертоара и као концертни певач. Међу његовим најпознатијим улогама су Дон Хозе, Вертер, Дон Карлос, Отело, Андре Шеније, Маурицио, Лоенгрин, Парсифал и Флорестан, које је изводио у оперским кућама као што су Скала, Ковент Гарден, Баварска државна опера, Метрополитен опера, Циришка опера, Париска опера и Бечка државна опера.

На отварању 56. БЕМУС-а публика ће доживети магију његовог гласа и уживати у најлепшим тенорским аријама и незаборавној филмској музици, објављеној на његовом прошлогодишњем албуму "The Sound of Movies".

Уз Каупмана ће на концерту 1. октобра наступити Војвођански симфонијски оркестар, респектабилан ансамбл високог уметничког нивоа, који је у протеклом периоду успешно извео преко седамдесет премијерних програма, с учешћем светски признатих домаћих и страних диригената и великог броја атрактивних солиста међу којима су Миша Мајски, Немања Радуловић, Иво Погорелић, Стефан Миленковић, ансамбл „Јаношка“ и многи други.

Дириговаће Јохен Ридер (Jochen Rieder), који је редован гост водећих светских оперских кућа и концертних дворана, као што су Миланска Скала, Карнеги хол, Алте опера у Франкфурту, и сарађује са најпознатијим солистима и оркестрима данашњице. Нарочито је познат као интерпретатор немачког и италијанског оперског репертоара, а његове интерпретације и снимци редовно добијају похвале стручне критике широм света. Током година, Ридер је успоставио интензивну музичку сарадњу и професионално пријатељство са тенором Јонасом Каупманом.

Улазнице за отварање 56. БЕМУС-а се набављају путем продајне мреже www.tickets.rs.

БЕМУС – игре музичких великана

Београдске музичке свечаности – БЕМУС, најзначајнији и најстарији музички фестивал у Србији, настао из тежње да се врхунски светски и домаћи музички уметници доведу пред публику Београда, темељи се, као фестивал, на исконској потреби човека за игром.

Више од пола века, београдска публика има срећу и част да присуствује наступима врхунских музичких извођача који игру претварају у умеће духа, трансцендирајући границе обичног, свакодневног и познатог и који нас уводе у магични свет oplemenjenog, посвећеног и надохнутог Света уметности. Стога су овогодишње идејно решење и слоган 56. БЕМУС-а инспирисани Олимпијским играма, као вековним симболом људског духа и постигнућа.

Олимпијске игре, у својој дугој традицији, окупљају најбоље од најбољих у свим спортским дисциплинама. Порекло игара води у древне почетке цивилизације, до богова Старе Грчке који се у митолошким предањима сматрају творачима овог спортског такмичења. Историјски извори указују на старогрчки Гимназијум као место у којем су понikle Олимпијске игре. Неговање духа подразумевало је неговање тела, а у Гимназијуму се млади нараштај, поред свакодневног тренинга на вежбалиштима, усавршавао у расправама о моралном понашању, филозофији, књижевности и музици. У корену свега је, заправо, била човекова исконска потреба за игром, као основним духовним покретачем свега стваралачког, на шта указује и Платон, упућујући да човек треба да проводи свој живот у игри и да је сама филозофија једна озбиљна игра која треба да буде одиграна. Ове јесени, публика ће присуствовати игри великана светске музичке сцене који ће посетити престоницу Србије и, као и сваке године, уписати још један траг у богат и раскошан извођачки традицију Београда.

Олимпијска бакља је упаљена. Нека ове јесени и Игре музичких великана још једном запале вечни пламен Света музике у Београду.

Извор: Кућа добрих вести