Тим поводом одржана је и конференција за новинаре на којој су говорили редитељ Лордан Зафрановић, глумци Предраг Мики Манојловић, Катарина Радивојевић, Јадранка Ненић Јовановић, Милица Станковић и Вук Трнавац, као и Александра Мартиновић, директорка Дирекције за мултимедију Телекома Србије, једног од продуцената филма. Модератор конференције била је Аида Ђедовић.

За Лордана Зафрановића, овај филм представља вишедеценијски рад, али и својеврсну уметничку обавезу. Говорећи пред новинарима, редитељ је посебно истакао људе који су са њим учествовали у реализацији филма, од глумаца до чланова екипе.

“Ту сам са пријатељима који су ми помогли да се овај врло тежак филм реализује. Дугогодишња припрема и врло тешка реализација, али људи који су овде поред мене заиста су веровали да раде нешто изнад своје професије. Сви, од последњег реквизитера до врхунских глумаца, били су као опседнути идејом да се ради филм који ће остати иза нас, филм за генерацију која долази”, рекао је Зафрановић.

Редитељ је нагласио да је целом пројекту приступио као делу које носи посебну одговорност.

Ја сам га схватио као један свети филм. Сву своју енергију, знање и искуство које сам имао посветио сам раду на овом филму до последњег часа - истакао је он.

Зафрановић се током разговора осврнуо и на једну од тема која обележава његов ауторски опус – питање зла. Како је рекао, управо је филм за њега одувек био начин да се суочи са питањима на која није могуће једноставно одговорити.

Храброст није у томе да се исказује на бојном пољу, у политичком обрачуну или било чему сличном. Храброст је у уметности доћи до неких сазнања која само могу да се објасне преко овог медија којим се бавимо, преко филма - рекао је редитељ.

Подсетио је да се питањем зла бави деценијама, још од својих ранијих филмова, и да је оно једна од његових најважнијих уметничких тема.

“Зло је за мене било једна од најважнијих тема, нешто што је усађено у свима нама и што излази попут ужаса у временима када за то дође погодно време. Зато је сваки од ових филмова једна врста нашег упозорења да се чувамо и да се ово што сте данас гледали никада, никада не понови”, поручио је Зафрановић.

Уз редитеља је на конференцији за новинаре био и Предраг Мики Манојловић, који није крио колико му значи поновни сусрет са Зафрановићем. Говорећи о филму, Манојловић је најпре говорио о човеку који га је режирао и његовом месту у европској кинематографији.

“Поред мене овде седи човек који се зове Лордан Зафрановић, који је снимио филмове који су ушли у светску баштину и који су издржали пробу времена. Он је један од најважнијих редитеља Европе”, рекао је Манојловић.

Он је подсетио и на Зафрановићеву везу са прашком филмском школом, као и на своје дугогодишње искуство рада са редитељима тог круга.

Чезнуо сам да радим са њим и имао сам ту част да ме позове да дођем и будем део овог филма. Када смо се нас двојица видели и разговарали, мој закључак је био да је он човек који прави велику транспозицију живота у нешто што постаје необјашњива слика, нешто што постаје уметност - казао је глумац.

Манојловић је истакао да је на конференцију дошао и како би јавно пружио подршку Зафрановићу и његовом филму.

“Није он до овог филма дошао лако. Овај филм има свој пут и своје тешкоће и то би сви морали да схвате и узму у обзир. Када у овом времену један такав човек дође и уради оно што је урадио, он заслужује подршку”, рекао је Манојловић.

Говорећи о томе шта филм може да значи данас, глумац је нагласио да свако уметничко дело гледалац доживљава на свој начин.

“Филм је филм и свако га доживљава на свој начин. То је интимна ствар. Зато је филм нешто неухватљиво и лично. Велика литература човеку даје могућност да сам ствара своје слике, док филм те слике већ прави. Али велики филмови су снажни и значајни и могу да допру далеко”, рекао је уметник.

Катарина Радивојевић истакла је да је желела да разговор о филму започне ширим контекстом и подсети да постоје теме које надилазе свакодневне поделе.

“Није све у животу политика, постоји нешто што је веће од нас самих. А то је овај филм, „Златни рез ’42 – Ђеца Козаре“. То је филм о страдању хиљада и хиљада деце и жена, невиних људи. То је наша историја и нешто што нам је остављено да чувамо”, рекла је Радивојевићева.

Глумица је посебно нагласила да ће присуствовати премијери, пре свега због теме филма и поштовања према жртвама, али и према Зафрановићу.

“Данас сам овде пре свега због теме филма, због невиних жртава, а највише због поштовања и дубоке захвалности према Лордану Зафрановићу, који је уложио године свог искуства, рада и труда да нам остави овакав филм”, рекла је она.

Јадранка Ненић Јовановић говорила је о атмосфери током снимања и људима који су учествовали у реализацији. Посебно је истакла статисте, чији је допринос, како каже, оставио снажан утисак на њу.

“Ово је била једна велика епопеја, као што је и овај филм, епопеја једног народа. Данас, нажалост, сваког тренутка страдају деца широм света. Надамо се да ће овај филм бити наш крик да дођемо себи и да не дозволимо да мржња буде важнија од човека и љубави која треба да нам буде најважнија”, рекла је Јовановићка.

Испричала је и колико су тешки били услови током појединих сцена.

“Радили смо једну сцену на 42 степена Целзијуса, био је црвени метео-аларм, а људи су стајали у униформама и чекали кадар по два, три сата. Када смо им донели воду, за пола сата попили су 35 литара, али су остали да стоје у кадру”, присетила се глумица.

Управо кроз разговор са статистима, како је рекла, схватила је да је готово свако ко је радио на филму имао лични разлог да буде део пројекта.

“То су деца која су дошла као избеглице, потомци оних који су страдали у Јасеновцу. Свако од нас у историји има некога ко је страдао. Волела бих да се помиримо и да будемо сви браћа и да се волимо”, рекла је Јовановићка.

За младу Милицу Станковић рад на филму био је и прилика да дубље упозна тему о којој је раније знала углавном оно што је учила у школи.

“Као и сва деца мојих година, учила сам у основној школи оно најосновније о Јасеновцу. Међутим, када сам добила сценарио и ушла у филм, научила сам много више. Та тема ми се приближила и физички и емотивно”, истакла је Милица.

Она је нагласила да је важно да филм буде гледан и у будућности, како би се сачувало сећање на страдање.

“Сви треба да будемо свесни шта се дешавало. У филму је приказан само мали део онога што се догодило и важно је да људи схвате да је то заиста било тако и да не заборавимо. То су радили људи и није било тако давно”, рекла је млада глумица.

Вук Трнавац такође је говорио о припремама за филм, које су, због саме теме, биле посебно захтевне.

“Било је врло тешко спремати се за овај филм због саме тематике. Изучавање Јасеновца трајало је два до три месеца, уз помоћ Лордана и моје наставнице глуме Миње Филиповић. Било је језиво, сви ти призори...”, присетио се Вук.

На крају конференције говорила је и Александра Мартиновић, директорка Дирекције за мултимедије Телекома Србије, која је истакла значај учешћа те компаније у пројекту.

“Имам пре свега утисак да је ово један велики филм. И још једном желим јавно, пред камерама и новинарима, да захвалим господину Лордану што нам је омогућио да будемо један од копродуцената“, рекла је Мартиновићка.

Она је нагласила да је филм на њу оставио снажан емотивни утисак и да га види као опомену за садашњост.

„Господин Лордан је у једном интервјуу рекао да је историја заправо само позорница за све ове савремене ствари, страхове и зла која нам се дешавају и која потенцијално могу да нам се десе. Зато је овај филм заиста велика опомена у ком смеру не треба да идемо“, нагласила је она.

„Златни рез ’42 – Ђеца Козаре“ тако ће отворити 53. ФЕСТ, а прича о филму и његовом настанку већ је на конференцији показала да за његове ауторе и учеснике ово није само још једно остварење, већ пројекат који у себи носи снажну поруку о сећању, страдању и одговорности да се историја не заборави.

Извор: Кућа добрих вести