Кућа Добрих Вести

Login

Следећа седмица у знаку Сајма књиге

Оцените овај чланак
(4 гласова)

knjigeeeeeЈубиларни 60. Међународни београдски сајам књига почеће у недељу, 25. октобра, и трајаће до 1. новембра, најавили су организатори.


Ове године почасни гост је Русија, која ће изложити 1.500 књига и представити шесторо писаца, добитника националних награда. На овогодишњем сајму учествоваће више од 450 излагача из Србије, суседних земаља, Француске, Ирана, Румуније, Азербејџана, Анголе, Индије, Бразила, Италије, Немачке, Шпаније, Велике Британије, Русије и Јапана.

 

Поред сопственог јубилеја, београдски Сајам књига ове године обележава и 80. годишњицу рођења Данила Киша, 100. годишњицу рођења Бранка Ћопића, као и годишњице Милана Кашанина, Бранислава Петронијевића и словенског просветитеља Методија Солунског. У част ових великана српског језика и књижевности организован је посебан програм, трибине, округли столови и изложбе.


Како је најавио званичан портал Сајма sajamknjiga.rs, oрганизатори Сајма доделиће традиционалне награде најбољем издавачу, издавачком подухвату, дечијој књизи, најлепшем издању, признање "Доситеј Обрадовић", а први пут ће бити проглашен и најбољи издавач у дијаспори на српском језику.


Поводом отварања сајма данас је приказан и кратак филм о томе како је изгледао Сајам књига раније и како се мењао из године у годину.

 

Председник Одбора Међународног београдског сајма књига Зоран Аврамовић указао је на чињеницу да су првих година Сајам увек отварали политичари, а да сада то раде личности из области културе, што, како је оценио, "представља још један пример како се Сајам временом мењао".


Акција „Негујмо српски језик“


Најављујући највећу и најзначајнију културну манифестацију у Београду, Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, изразио је задовољство што је град Београд сваког октобра, захваљујући манифестацији Сајам књига, једна од светских културних престоница, а овогодишње учешће земље почасног госта Русије, са којом, како је Вукосављевић нагласио, Србија већ годинама уназад гаји пријатељске односе, доприноси продубљењу сарадње на свим пољима. Он је истакао да ће на овогодишњем сајму књига посебно бити промовисана акција „Негујмо српски језик“, која је већ кренула са промоцијом широм Србије.

 

Вукосављевић је истакао да се ствари одвијају добро и да су припреме у пуном јеку.


Председник Одбора Сајма књига Зоран Аврамовић нагласио је да је изазов за Одбор „подвући црту“ након 60. година Сајма књига и осврнути се на оно што је до сада урађено. У част јубилеја биће објављена монографија која је „дипломатски, економски и политички пресек времена“ која су се из деценије у деценију мењала. Он је најавио и премијеру два филма у част јубилеја, које ће посетиоци имати прилику да погледају на самом сајму.

 

Ове године Одбор ће поред постојећих представити и два нова програма. Први програм је Фестивал младих на коме ће ствараоци млађи од 30 година представити своја уметничка дела која имају књигу као предложак. Други програм ће укључити представнике других делатности у свет књиге, па ће у програму „Разговора о књизи“, учествовати истакнути представници привреде, цркве, војске, спорта и политике.

 

sajamknjigaaaaa

 

Година књижевности у Србији


Најављујући студиозан и свеоубухватан програм овогодишњег госта, Руске Федерације, говорила је Ирина Гњедкова, саветник за питања културе амбасаде Руске Федерације у Србији. Она је нагласила да је 2015. година проглашена за годину књижевности у Русији, као и да ће се на штанду Руске Федерације наћи око 1.500 књига у које спадају неки од издавача класика али и издавачи руских уџбеника. Њихов штанд ће красити и изложба фотографија „Блага руске књижевности“ из колекције музеја „Каломенско“, која је посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе. Ради сусрета са читаоцима из Србије допутоваће познати руски писци, добитници многобројних националних награда – Павел Басински, Сергеј Бељаков, Борис Јевсејев, Едуард Веркин. Нешто касније придружиће им се и писац, стручњак за књижевност, ТВ и радио водитељ Виктор Јерофејев и познати писац фантастике Сергеј Лукјањенко.
Централно место у руском програму заузеће тема православља. Под називом „Православна Русија“ биће представљена изложба књига и низ манифестација међу којима је и представљање „Православне енциклопедије“, у издању црквеног научног центра Руске Православне Цркве; представљање збирке чланака српских и руских аутора поводом 1.000-годишњице од смрти Светог Благоверног кнеза Владимира (протојереј Виталије Тарасјев – старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду); пројекција филма „Друго крштење Русије“ на српском језику; представљање нових издања Сретењског манастира; отворено предавање „Издавачка делатност Руске Православне Цркве“ и други.


Надежда Кушченкова, директор Руског центра за културу и науку „Руски дом“ је изјавила да је књига у Руском дому увек заузимала специфично место, и да Руски дом у свој поседу има више од 80.000 књига које се сада могу наћи и у електронском издању. Она је истакла да је част дати допринос оваквој манифестацији. Кушченкова је нагласила да ће се већ поменута галерија фотографија након сајма књига стационирати у Руском дому и да ће бити отворена за посетиоце месец дана.

ciklusssss
Шест годишњица од значаја за српску културу


О програму Сајма књига говорио је Драган Хамовић, уредник програма. Он је нагласио да ће фокус овогодишњег програма Сајма књига као и пратећих програма у оквиру Форума сајма књига бити усмерен на шест годишњица од значаја за српску културу и историју, а то су: 100 година од рођења Бранка Ћопића где ће се говорити о његовим делима која већ годинама повезују Републику Српску и Србију, већ поменути јубилеј 60 година сајма књига, 80 година од рођења Данила Киша, 120 година од рођења Милана Кашанина, 140 година Бранислава Петронијевића и 1200 година година Методија Солунског, словенског просветитеља. Трибине ће бити посвећене Бранку Ћопићу, „јеретику голубијег срца“, руско-српским књижевним везама, актуелној језичкој политици и новом циклусу акције „Негујмо српски језик“, Андрићевим романима из рата, проблему књижевности и субверзивности, маргинализованом издаваштву поезије, годишњицама Дон Кихота и Чаплинове епохалне појаве, историји и савремености српског стрипа. Најављена је и серија сајамских разговора са истакнутим српским ауторима из Србије и окружења (Драго Кекановић, Горан Петровић, Радивој Радић, Милена Марковић, Никола Маловић, Јасмина Ахметагић…).


Наступ културних центара ЕУ


Поводом 70-годишњице свршетка Другог светског рата, на тему „Српска логорска историја“ говориће логораш, философ Жарко Видовић. Хамовић је истакао да ће и у 2015. години обједињен наступ на Београдском сајму имати културни центри земаља Европске Уније – ЕУНИК (EUNIC: European Union National Institutes for Culture). Циљ стварања мреже културних центара Европске Уније је ширење сарадње, подстицање културне разноликости и разумевања међу европским друштвима као и учвршћивање међународног дијалога и сарадње са ваневропским земљама. На заједничком штанду ЕУНИК-а наступаће културни центри: Немачке, Италије, Француске, Велике Британије и Шпаније. Он је најавио и велику изложбу која ће се осврнути на Први светски рат под називом „Албум сећања на наше претке“.


И ове године Сајам књига организује посебне програме посвећене деци и младима. Серија дечјих програма, које је конципирала књижевница Гордана Малетић „Испод Бранкових крила“ такође је у знаку Бранка Ћопића, али и наших водећих писаца за децу и младе.
У оквиру сајма књига биће представљене и изложбе: „Ведрине и сете Бранка Ћопића“, већ поменута „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, „Леди Пеџет и њени Срби“, „Култура ћирилице“ и „Дани ћирилице Баваниште“.


Као и до сада, овогодишњи Међународни београдски сајам књига представиће бројна издања и издаваче, уз богатство и разноликост пратећих програма и изложби, што ће традиционално обележити последњу недељу октобра у Београду као празник књиге и културе.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 21 октобар 2015 22:45
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија