Делегација мађарских привредника у организацији Привредне коморе Мађарске, Комитета за Западни Балкан која се налази у радној посети Србији посетиће Београд, Крагујевац и Сенту. Тим поводом Привредна комора Србије у уторак 18. јуна са почетком у 14 часова организује Пословни форум Србија – Мађарска.

Европска унија покренула је пројекат за финансирање мобилности уметника и запослених у културу И-Портунус, по узору на програм Еразмус. Пројекат је део Креативне Европе, води га конзорцијом институција културе које предводи Гете Институт и учесници из Србије имају право да се пријаве на конкурс.

Штрабаг је европски грађевински концерн, водећи на пољима иновација и снаге капитала. Наша понуда обухвата послове из свих области грађевинске индустрије. Специјализована предузећа у оквиру концерна интегришу најразличитије услуге и за то преузимају одговорност: правовремено окупљамо људе, грађевинске материјале и машине на правом месту и тако изводимо и комплексне грађевинске пројекте – у складу са договореним терминима и квалитетом и за најбољу цену.

Са више од 20 милиона албума продатих широм света, Лара Фабиан се враћа са новом "50 World Tour" турнејом у оквиру које ће посетити Београд.

Српски стартап "Boostowski" победник је такмичења иновативних фирми из Европе у оквиру угледне Spark.me конференције која је под слоганом "Business Meets Digital Innovation" ове године одржана седми пут, протеклог викенда, у тиватској марини "Porto Montenegro".

Кајак на Увцу

Еко туризам релативно је модеран концепт путовања. Наиме, он се први пут помиње 1960. године са нагласком на односу између туристе, окружења и културе. Постао је популаран осамдесетих година, када су у туристичке понуде уврштене и ове туре. Од експедиција у Африку, које су се организовале још почетком 20. века, до посете Националном парку Yеllowstone, овај вид туризма прешао је дуг пут, и када је реч о дестинацијама, али и цени. Једно је остало исто - жеља за спознавањем нечег новог.

“Концепт еко туризма базиран је на учењу. Главни мотив еко туризма и овог типа туриста јесте ново сазнање о окружењу и екосистему. Главне карактеристике еко туризма су минималан негативни утицај на животну средину, максимално задовољство за туристу и максимална добит за локалну заједницу”, каже за еКапију Иван Вуковић из Туристичке организације Србије (ТОС).

Додаје да је посебно важно имати интеракцију са локалном заједницом и унајмљивати локалне водиче, јер само тако ће сви имати користи од такве сарадње: “Туристи ће имати прилике да се упознају са окружењем, које ће им представити неко ко је ту одрастао. Сама заједница ће поред продаја сувенира и презентација имати и осећај поноса и потврду вредности свог културно историјског наслеђа“.

Са њим се слаже и водич Павле Павловић, који каже да је еко туризам део одрживог туризма. Сматра да наша земља има потенцијал за овакав вид понуде:

“ Као земља која нема море, Србија мора да се бави еко туризмом, који ће бити у врху приоритета за развој. Држава се не бави овим на прави начин, него се ова тема примењује на локалу. У потенцијале Србије убраја се велики број заштићених природних еко система: пет националних паркова, 18 споменика природе, 20 предела изузетних одлика, 69 резервата природе. Ту је и богато културно наслеђе, како материјално тако и нематеријално, које се огледа у бројним обичајима, причама и легендама. Аутентична јела, припремљена на традиционалан начин, чине добру основу за понуду ове врсте туризма“, наводи Вуковић.

Засавица

Шта у Србији можете да видите и да радите, када је реч о еко туризму? Крстарење на Царској и Обедској бари, обилазак Засавице, сплаварење Увцем и посматрање белих супова, посматрање медведа на Тари, кајак на Дрини, веслање у биосфери Бачко подунавље, пешачење на Дивчибарама.

“Неоспорно је да Србија има очувану животну средину и да се на целој територији могу пронаћи задивљујући примери трагова које је природа остављала да их ми откривамо”, каже Вуковић.

Концепт еко туризма постаје све популарнији и препознат као потреба да се човек одвоји, бар на неко време, од свакодневног стреса и да се врати мануелном раду и учењу у природном окружењу. Према истраживању понашања домаћих и страних туриста које је Туристичка организација Србије спровела током 2015. и 2016. године, 52% домаћих туриста као мотив за путовање по Србији навело је природу, а 8% спортке активности. Код иностраних гостију културно историјско наслеђе као мотив за посету Србији чини 62% , док природа чини 43%.

Да се еко и сеоски туризам развијају потврђује Бошко Козарски (36) из Београда. Како каже, Србија је његов избор због веома занимљиве историје, комбиноване са невероватним природним богатствима.

“Мој избор је сваки кутак Србије, а из личних разлога најмање два пута годишње у својству туристе обиђем Златибор. Заобилазим центар, одлазим у Доброселице и Љубиш. Друга дестинација којој се радо враћам је Чегар, односно Доњи Матејевац и каменички Вис. Идеална комбинација етно, еко и историјског туризма”, препоручује Козарски.

Када је реч о страним туристима, Дарко Гавриловић из агенције Талас травел каже да је је њихов ниво свести о екологији, као и одговорност према приоди, још увек далеко испред нашег.

“Несхватљиво им је када виде кесе или пластичне флаше поред пута, или још горе у реци или потоку. Тај несхватљив порив одређеног броја наших суграђана појефтињује Србију као дестинацију и шаље веома негативну слику о нама. Наравно, у чистим местима и оазама одужевљене је неизоставно, посебно оних гостију који долазе из медитеранских земаља или из места која не обилују зеленилом, планинама, рекама. Недавно смо имали госте из УАЕ, који су изашли на највећи пљусак без кишобрана и уживали, јер су по први пут доживели да природна киша пада на њих”, открива саговорник.

Извор: Е-капија

Кинеска делегација од 22 члана који представљају “Нишан кућу”, јединствену институцију за промоцију кинеске културе, књижевности и традиције у оквиру Shandong Friendship Publishing House, у петак, 31. маја 2019. године, први пут посећује Србију и свој 38. Центар у свету, отворен Београду у сарадњи са Високом туристичком школом.

Добро је познато да узгајање ораха доноси одличне приходе воћарима у Србији, међутим домаће тржиште још увек пати од недостатка плодова ораха и самих засада, тј. властита производња није на нивоу задовољавајуће.

“Седам година од увођења, у Србији је издато 3125 енергетских пасоша за нове и старе зграде у реконструкцији или санацији. Ова чињеница потврђује процену да је Србија у протеклих неколико година у процесу унапређења енергетске ефикасности у сектору зградарства, значајно напредовала и да је чак постала лидер у тој области Западног Балкана,“ оценила је Свјетлана Ђокић, виши пројектни менаџер Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, на дан затварања 45. Међународног сајма грађевинарства.

Поводом обележавања 30 година од успостављања дипломатских односа Србије и Кореје, први пут пред српском публиком наступиће најбољи корејски плесачи, чланови Националног плесног ансамбла Кореје (NDCK).