Епидемија коронавируса се већ у овом тренутку одразила на стање на тржишту некретнина у Србији, па су тако цене станова пале за око 20 одсто, рекла јe власница агенције „Каћа Лазаревић некретнине“, Каћа Лазаревић.

Главни тим од 14 домаћих стручњака већ петнаестак дана прави први српски респиратор који ће се користити за лечење оболелих од вируса корона.

Програм "Тачка повратка", у сарадњи са Министарством спољних послова и дипломатско-конзуларним представништвима Србије и уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), позвао је све слободне медицинске раднике у иностранству да пријаве своју расположивост уколико су спремни да се, ако затреба, привремено врате и помогну у борби са епидемијом коронавируса у Србији.

Да ли ће радници у Србији и како добити плату зависи да ли раде, колико, и код кога у време ванредног стања.

Премијерно на 42 Сајму туризма, представљен је туристички водич угледног "Мишелина" чији су инспектори током јесени боравили у Србији.

Амбасада Египта у Београду организовала је округли сто под називом „Могућност сарадње у области екотуризма између Египта и Србије“, у оквиру учешћа Египта као земља партнер 42. Међународног сајма туризма у Београду.

Били смо прваци Европе и света у омладинском узрасту, дотакли небо у конкуренцији фудбалски далеко развијенијих земаља, а после недавне најаве спортског директора Владимира Матијашевића, сада и разговора са Гораном Гркинићем, координатором млађих селекција Србије, чини се да немогуће једног дана поново може бити могуће.

Свечаним пријемом и изложбом "180 година дипломатских односа Србије и Француске", у Француској резиденцији у Београду, завршена је прославаовог важног датума у историји односа две пријатељске земље обележена низом манифестација током претходне 2019 године.

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

НИШ - Регионална развојна агенција Југ промовисаће програме подршке предузетништву у 2020., преко којег ће средства у износу од 850 милиона динара, биће стављена на располагање предузетницима, микро, малим, средњим и великим привредним субјектимаи задругама, чиме ће се постићи већа конкурентност српске привреде.