Кућа Добрих Вести

Login

Самообразовање, јака жеља и мотивација – важни фактори успеха

Оцените овај чланак
(10 гласова)

pavlovicccccБЕОГРАД – Образовање и успех више него икада зависе од мотивације појединаца, њихове жеље за усавршавањем и сазнањем а не од образовних институција и њихових програма који су одавно passe и треба да се прилагоде потребама тржишта рада 21 века.

Овако би укратко гласила порука одржане конфренције ТEDxZemunED коју je послалa већина говорника. Конференција, која је одржана у Мадленијануму у Земуну овог викенда, побрала је све похвале на друштвеним мрежама, а имала је и око 2000 пратилаца посредством live streama. Свако ко је пропустио неки од ових инспиративних говора моћи ће да их ускоро одгледа на каналу Yu-tube или на званичном сајту конференције.

 

Самообразовање у ери интернета нешто је што свакако не треба игнорисати као тренд, али и као могућност да чак млади у руралним срединама, уколико имају приступ интернету могу да се образују и зараде за живот. 

 

Исток Павловић, стручњак за интернет маркетинг у свом говору осврнуо се на то која је разлика између такозваног self-taught obrazovanja (самообразовањa) и формалног образовања на факултетима, одакле самообразујући студенти црпе своје самопоуздање.


Наставак приче о кризи формалног одбразовања у Србији обезбедила је професорка Србијанка Турајлић. Упоређујући Универзитет са „успаваном лепотицом“ она је указала и да је преко садржаја и методе наставе „одавно зарасла трава“.

 

                           turajlic

 

Према њеним речима погрешно је очекивање да професор храни знањем студента на кашичицу. Професори су, указала је она сметнули са ума да „седе на аутономији и заборављају да имају одређену одговорност“. „Сви ми професори смо као неуспешни Ајнштајни“, додаје. Она скреће пажњу на то да су промене у образовању већ почеле - захваљујући информационим технологијама.

 

„На нету имате гомилу коцкица од којих слажете свој puzzle. Нисте осуђени на моје храњење кашичицом“, указује Турајлићева и на крају поручује: Најбољи начин да се предвиди будућност је учешће у њеном креирању“.

 

Сви смо рођени да будемо срећни

 

Родитељи треба да поштују интересовања детета од малих ногу и његов избор занимања. На примеру свог детета Мирјана Гомилановић, (сертификовани бизнис коуч) је објаснила да своју ћерку неће спречити да буде артриста у циркусу, а оно на чему ће само радити је - мотивисаће је да буде члан неке светске циркуске трупе.

 

„Чим се дете роди, родитељи почињу да бирају вртић, затим школу, учитељицу, факултет...Ретко ко се запита шта је то у чему је дете добро, шта је то што ће га испуњавати, шта ће га чинити срећним. Како би то изгледало када бисмо уместо питања „који ћеш факултет да упишеш?“ поставили питање „ шта ћеш да будеш када порастеш“. Често се, наводи она, задржавамо на питањима „где“ и „кад“ а мање на питањима – ко ћу да будем, каква ћу особа бити, шта је то што стварно хоћу, зашто је то мени важно, шта ме чини срећним у свему томе...

 

Гомилановић наглашава и да пирамида у сагледавању потреба креће од визије, способности, вредности, идентитета, а на крају се стиже до понашања и окружења. Поентирала је на крају реченицом „Замислите шта би било са Радуљицом и Богдановићем да су му родитељи рекли - прво заврши школу и факултет па онда играј ту своју кошарку? (Радуљица и Богдановић су чланови кошаркашког тима Србије који се вечерас бори за златну медаљу на светском првенству у кошарци).

 

Треба веровати у ИТ сектор

 

Милан Новаковић ради у Mircrosoft Development Center Serbia на развоју кључних cloud технологија. „Ако у нашој земљи доста ствари не функционише, зашто се не фокусирамо на ствари које већ раде, добро функционишу и дају резултате“, запитао се он и сматра да Србија може реално да буде Сингапур, Јужна Кореја или Израел, уколико искористи своје потенцијале у ИТ-ију. Њему, због тога није јасно због чега се инсистира толико на извозу малина а не на извозу ИТ-а.

 

Према његовим речима, потенцијали у нашем ИТ-ију су толики да редови и товари камиона са малинама на граници не могу да их достигну. Као успешан пример он је навео Израел који захваљујући ИТ фирмама и стартаповима који се свакодневно отварају од извоза софтвера „више зараде него што је наш цео државни буџет“. Новаковић је навео да не жели да буде од оних који само причају, указујући да је био иницијатор неких акција раније које су успеле. Управо зато, да не би био само неко који прича он је претходну ноћ, пре него што је дошао на конференцију отворио интернет страницу www.ITzaNAS.com.


Сврха ове интернет странице треба да буде међусобна сарадња да се искористи потенцијал ИТ да обогати свакодневне животе. Лита идеја како то може да се постигне је иницијална и свако је добродошао да мења сајт и предлаже идеје.

 

Од домаћице до софтвер девелопера

Да ли је могуће да средовечна домаћица, мајка троје деце, запосли у Googlu или Фејсбуку као softver developer. Искуство Владимира Лелићанина показује да јесте, да било ко може да постане врхунски веб девелопер и да претходно образовање и тренутна професија не одређује критеријум успеха. Лелићанин је успешан web developer и дизајнер. Своју каријеру започео је као радио тонац, водитељ и аудтио продуцент.

lelicaninnnnn

Лелићанин каже да у овој области владају стереотип да је ИТ стручњак – штребер, да мора да зна математику, да је тај посао резервисан само за мушкарце. Према његовим речима, његов тим је доказ да то није тако јер га чине људи различитих вокација, а такође и обуке које је држао показале су да ту долазе људи најразличитијих занимања. Образовање које су донели није предуслов за успех као и професија.

 

Особина која се показала као заједничка и опредељујућа за овај посао је multitasking, односно способност да радите више послова у исто време. А ко боље од домаћица поседује ову особину, пита се Лелићанин. Он указује и на то да су програмирање и веб дизајн у нерскидивој вези, односно две стране једне исте медаље, да се изгубила граница између та два занимање те да су за посао у ИТ потребни и логично мишљење и артистички, естетски осећај.

 

Један од говорника на конференцији био је и Саша Љубоја који ради као Managing Partner u Business Excellence Group. Стручни је консултатн и тренер предавач у бројним организацијама у Европи. Поседује вишегодишње искуство из области менаџмента и продаје. Аутор је два бестелера „Од сраха до успеха“ и „Мале тајне мрежног маркетинга“.

 

Стручни је консултант и тренер предавач у бројним организацијама на простору Европе. Поседује вишегодишње искуство из области менаџмента и рпдаоје. Аутор је два бестселера "Од страха до успеха" и "Мале тајне мрежног маркетинга".

 

Он је набројао и објаснио који су то кључни фактори успеха. На нултом нивоу су жеља и мотивација, на првом месту је циљ. „Морамо имати циљ пред собом, каже Љубоја, јер нам циљ даје фокус, могућност да се фокусирамо на оно што желимо“. На другом месту је потребна да се превазиђе страх и крене у акцију а на трећем увек дати 100 одсто својих могућности.

 

Следи отпорност на окружење. Он је објаснио да ће нас околина можда спутавати и говорити да одустанемо од зацртаних циљева, да то није ѕа нас, али да се ми томе морамо одупрети. Следе затим: истрајност, спремност за промене и на крају као најважније – искористити шансу која се пружа.

 Дигитално насиље: Покрени се и угаси пожар

На конференцији TEDxZemunED било је још инспиративних и занимљивих предавања као што су и прича о дигиталном насиљу и како му се одупрети о чему је говорила Ана Мирковић. Она је изнела поражавајући податак да 95 одсто дигиталног насиља чини вршњачко насиље на интернету. Основна разлика између класичног насиља које се демонстрира у школском дворишту или напољу испред куће и дигиталног насиља је што се од њега не може побећи у загрљај родитеља и тражити заштита, јер је то непрекидни процес који траје на друштвеним мрежама а носи се у ранцу, у џепу...“

 digitalllll

Истраживања су показала да је 70 одсто клинаца присуствовало неком дигиталном насиљу, а да их је реаговало свега један одсто“. Упитани зашто нису реаговали изнели су гомило разлога изговора типа: није на њима да се мешају. Мирковић поручује да је важно да се уклључимо и иницирамо гашење пожара. Она је објаснила да ради на изради апликације захваљујући којој ће млади људи који су изложени насиљу или посматрачи насиља моћи да добију психолошку помоћ или савет шта треба да учине. Према њеним речима снага друштвених мрежа је огромна. „Неко ко има 1000 пријатеља на Фејсбуку има снагу једног билборда на Тргу Републике“, каже Мирковић. „Али, оно што је проблем је што млади не знају да се заштите, да поделе прави садржај са другима“. Упозорава на још једну статистику: да 50 одсто подели свој pasword са дечком, пријатељем а да 30 одсто касније зажали због тога.


Лазар Радосављевић и Никола Цимбаљевић, чланови су BarFoo тима који је представљао Србију на светском финалу Imagine Cup-a а у Сијетлу 2014. креатори су специјалне, која помаже људима са оштећеним видом да доживе боје на један нов и занимљив начин - помоћу звукова. Инспирисани говором Неила Харбисона на ТЕД конференцији направили су апликацију која ће свим особама са оштећеним видом омогућити да унапреде свој свакодневни живот и прошире своја чула www.sonochrome.org.


У свом говору они су објаснили како је нешто што је у почетку било само идеја и жеља успело да постане нешто што им је изгледало немогуће – апликација која звукове претвара у боје.

 

Говори које је тешко препричати

Целу конференцију су на крају са својим смислом за хумор, али и објашњењем како су успели у животу „зачинили“ Срђан Динчић stend-up комичар и члан креативног тима популарне ТВ емисије „Вече са Иваном Ивановићем“ и Срђан Ерцег, оснивач и сувласник једне од водећих дигиталних маркетиншких агенција у региону – Huge Media.

dinceeeee 

Динчић поручује: крени увек од себе и промени угао гледања на ствари, од лошег ка добром. Он је признао да је сагледао себе и схватио да има једну особину која је непожељна а то је да је лењ, али га та особина није спречила да успе у животу, има сталан посао и постане један до познатијих комичара.


Када је реч о Срђану Ерцегу његов говор (Мотивацијом и истрајношћу до великог успеха) као и уосталом и његов живот немогуће је препричати на овим страницама те је најбоље говор погледати га када буде окачен на Yu-tube или на званичном сајту TEDxZemunED. Реченица која нам је остала у сећању била је само да се не треба „плашити страха“. „Мени је страх сигнал да сам успео“, поручио је Ерцег.

 

Током конференције приказани су и снимци са едукативних конференција у свету, па је један од занимљивих био и говор Даниела Пинка у Оксфорду 2009. године. Он је покушао да докаже да систем награђивања запосленог бонусима и новцима више не функцинише и да су аутономија, самусмеравање и сврха оно што покреће на иновативност, креативност и успех у данашњим занимањима.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 15 септембар 2014 17:06
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија