Кућа Добрих Вести

Login

Декларација о развоју села

Оцените овај чланак
(5 гласова)

28-09-2012-Razvoj-seoskih-podrucja-uvodnaБЕОГРАД - Српско друштво и привреда, а у оквиру њих село и пољопривреда, налазе се у озбиљној кризи, а излазак је могућ активирањем свих расположивих ресурса, уз заједничку акцију науке, привреде и политике, сматрају представници Српске академије наука и уметности (САНУ) и Привредне коморе Србије (ПКС).

"Села су важно ресурсно и тржишно подручје, која обухватају око 70 до 80 одсто територије Србије, а у њима живи око 40 до 45 одсто становништва", указао је председник САНУ Никола Хајдин на скупу у организацији Одбора за село САНУ и ПКС.

pks-logo

На овом скупу, који је одржан протекле седмице у ПКС, усвојена је заједничка „Декларација о развоју села и сеоских простора“( чију Вам целину представља „Кућа добрих вести“), уз нагласак да би овај документ требало да усвоји и Скупштина Србије као основ за доношење Националне стратегије развоја села и пољопривреде на нивоу државе и локалних самоуправа.

 

Изумирање села
 
Упозорено је да од 4.600 села у Србији, свако четврто је на путу нестајања.  Учесници скупа су се сложили да је српско село тренутно руинирано и запуштено, а за заустављање таквог стања и отварање перспективе његовог развоја неопходна је заједничка акција науке, привреде и политике.

Хајдин је, између осталог, истакао да су српско друштво и привреда, а у оквиру њих, село и пољопривреда, у озбиљној кризи, а излазак из те кризе је могућ активирањем свих расположивих ресурса у области  производње и рада.

 

Важност села

 

Села су важно ресурсно и тржишно подручје. Села нису само производни полигон за производњу пољопривредних производа, већ и место за живот више од три милиона становника Србије.

"С обзиром да су равномеран регионални и рурални развој европски тренд, нема разлога да и код нас у Србији развој села нема приоритет у развоју, не због Европе, већ због нас и будућих генерација", нагласио је Хајдин.

Потпредседник ПКС Мирослав Милетић упозорио је да су сеоска подручја у Србији запуштена у развојној политици Србије, а негативни трендови на селу трају деценијама.

 

Миграција против села

 

"Велика миграција становништва из села у град доприноси демографским променама у којима ће за 15 до 20 година нестати око 1.200 од постојећих 4.600 села", казао је Милетић. Он је предочио да се ПКС залаже за развој сеоских подручја, посебно због расположивих ресурса у тим срединама и перспективних могућности за развој малог и средњег предузетништва, бизниса у бројним привредним активностима - производњи, преради, услугама. Милетић је подсетио да су ПКС, као респектабилна национална институција у области привреде и САНУ, као кровна институција науке, културе и стваралаштва у Србији, која делује више од 170 година, пре годину дана потписали протокол о сарадњи у интересу развоја привреде и науке у нашој земљи.

 

Богати и сиромашни

 

У уводном излагању ,,Могућности развоја сеоских подручја и улога локалне самоправе’’, које су припремили Данило Томић, Бранислав Гулан и Миле Мандић, речено је да у Србији мали број богатих постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији. Неравномерни однос капитала разара српска села. Посебан проблем  су села у брдско-планинским и пограничним подручјима.

 

Лепи примери

 

На радном састанку у ПКС представљени су и успешни примери развоја Крагујевца и околних села, о чему је говорила Снежана Живановић- Катић. Позитивна искуства најнапреднијих села у околини Пожеге, затим опстанак и развој села Петровац у општини Лесковац, представила је Весна Ђорђевић, док је о развоју села Селенча у општини Бач говорио Никола Стојшић.

 

Скупштина Србије да усвоји Декларацију развоја села

 

Одбор за село САНУ и ПКС усвојили су Декларацију о развоју села и сеоских подручја. Образлажући Декларацију Зорица Васиљевић је истакла да је неопходно покренути доношење ,,Декларације развоја села и пољопривреде у сеоским подручјима на нивоу Скупштине Србије, која би представљала основ за доношење Националне стратегије развоја села и пољопривреде на нивоу државе и локалних самоуправа’’. Тиме би се пројектовао и обезбедио пут за нове аграрне реформе и свеобухватне социјалне реформе и омогућило рационално коришћење природних и активирање људских ресурса, као и потенцирање нове модерније друштвене организације.
 

 

Приоритет сточарству

 

Приоритет је да се мерама аграрне политике да већи значај развоју сточарства као кључног фактора у привредном развоју села. Будући приступи у производњи хране захтевају усвајање нових технологија које ће омогућити производњу довољних количина квалитетне и здраве хране и заштиту животне средине.

 

Место локалне самоуправе и региона

 

За реализацију постављених задатака, неопходно је формирати и јачати друштвену свест и одговорност о значају, месту и улози села у развоју локалне самуправе, региона и Републике Србије у целини, током 21. века. На крају посебно се истиче да су села била и остала значајни чиниоци друштвеног, културног и демографског становништва, па су неопходни заједнички напори да се њихово пропадање и нестајање заустави.

 

Повратак сеоских одбора

У САНУ је раније постојао Институт за село, а од 1982. године и Одбор за проучавање села, али су оба угашена у протеклих десет година. Имајући у виду проблеме села - САНУ је прошле године поново формирао Одбор за село, чији је председник уважени академик Драган Шкорић.

Декларација о развоју села и сеоских простора

1. Неопходно је покренути доношење Декларације развоја села и пољопривреде у сеоским подручјима на нивоу Скупштине Србије, која би представљала основ за доношење Националне стратегије развоја села и пољопривреде на селу на нивоу државе и локалних самоуправа. Тиме би се пројектовао и обезбедио пут за нове аграрне реформе и свеобухватне социјалне реформе и омогућило рационално коришћење природних ресурса и активирање људских ресурса као и потенцирање нове модерније друштвене организације.

Да би се ово реализовало, намећу се као приоритети три скупа практичних мера које ће се институционално припремити и истовремено спроводити:

Техничко уређење обрадивог земљишта и добровољно укрупњавање  поседа где је то могуће (са или  без  промене својинских односа; уз  комасације, арондизације, мелиорације, као и друге мере) ;

Уређење водотокова (ради спречавања поплава и изградње  преко потребних  система за наводњавање);

Хоризонтално и вертикално  организовање пољопривредника (у задруге, акционарска друштва, пословна удружења и друге видове удруживања).

Задруге и други облици удруживања на савременим принципима треба да омогуће: да поред основне делатности (производња и промет) имају способност организовања и других делатности у сеоским подручјима (сеоски туризам, домаћа радиност, услуге поште и комуналних предузећа, организовање превоза сеоских ученика до школа, отварање обданишта, занатства, организовање културних и спортских  активности и друго).

2. Мерама аграрне политике дати већи значај развоју сточарства као кључног фактора у привредном развоју села. Интензивирати  подстицајима  развој високо акумулативних производњи, као што су производња поврћа и цвећа у отвореном и затвореном простору, воћа, грожђа, вина  итд.

Отварати  мала и средња  предузећа за производњу финалних производа у општинским и сеоским срединама, како би се створили предуслови за запошљавање младих генерација и њихов останак на селу.

3. Будући приступи у производњи хране захтеваће усвајање нових технологија које ће омогућити производњу квалитетне и здравствено безбедне хране и заштиту животне средине (екосистема).

4. Обезбедити бржи развој примењених наука које ће допринети бржем развоју села. Посебно побољшати положај пољопривредних стручних служби у Србији, које треба да буду непосредни  носилац  будућег развоја села.

5. За реализацију напред изнетих задатака, неопходно је формирати и јачати друштвену свест и одговорност о значају, месту и улози села у развоју локалне самоуправе, региона и Републике Србије у целини, током 21- ог века.

6. Републичка Влада, као и одговорни на градском и општинском нивоу, треба да усвоје конкретне развојне програме  прилагођене  природним, климатским, и људским потенцијалима у свом делокругу рада. Затим треба разрадити мере и инструменте за финансијску подршку овим програмима. Подразумева се да програми морају бити тржишно, извозно и профитабилно усмерени. Како ово остварити, то најбоље знају људи у својим срединама.

7. За реализацију напред наведених програма, неопходна је синергија између физичког, финансијског и интелектуалног капитала. Посебну пажњу треба посветити наменском, рационалном и економски оправданом коришћењу финансијског капитала.

8. Присутна је неопходност формирања руралних буџета на градском, односно општинском нивоу. Такође, неопходно је формирати експертске тимове на локалном нивоу. Предуслов за њихов успешан рад је извршити анализу и снимање природних и људских ресурса на сеоском, општинском и градском нивоу.

9. Све ово треба да прати и снажна материјална подршка на свим нивоима надлежних институција, пре свега, руралног буџета, развојних  међународних и домаћих  фондова и банака.

10. Потребно је покренути иницијативу о формирању  развојне аграрне банке ДИЈАСПОРЕ, у којој би они имали кључну улогу, надзор и контролу, водили пословну политику и бирали пројекте за финансирање са представницима локалне самоуправе. Рецимо, нека  сваки наш човек у дијаспори уложи у акције  по 500 долара, то би био  позамашан капитал у реализацији сеоских пројеката.

11. Развој кластера и удруживање субјеката по фазама производње - од њиве до трпезе, односно јачање хоризонталне и вертикалне координације, с обзиром да су ове везе покидане током процеса приватизације у претходних 20 година, а нове нису  успостављене.

12. Обавезна едукација свих врста, на локалном нивоу становништва, а посебно у зимском периоду.

13. Стимулисати, подстицати заснивање бракова и рађање деце.

14. Значајну улогу у реализацији напред зацртаних циљева има лична иницијатива  мештана у сеоским насељима и у локалним самоуправама и њихов предузимачки дух, а што се мора препознати и подстицати.

15. Намера нам је да овај скуп да позитивне ефекте у вашим срединама, и да се састајемо сваке године у вашим срединама, како би видели реализацију наших заједничких идеја.

16. И на крају желимо да подсетимо да су наша села била, јесу и биће значајни чиниоци са економског, друштвеног, културног и демографског становишта. Зато учинимо све да пропадање села заједнички зауставимо, наводи се у Декларацији Одбора за село САНУ и ПКС.

Агнеза Трпковски и Александар Цвејић

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 02 октобар 2012 15:17
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

1 Коментар

  • pavle

    oživljavanje poljuprivrede u selima u Srbiji..i podizanje životnog standarda..gradjana..Srbije na viši nivo u selima...i povratak mladih na selo..iz grada...(*)

    pavle недеља, 27 април 2014 12:39 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија