Закључак истраживања урађеног за потребе Удружења новинара Србије и Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије је да ти медији нису место на које ће српска заједница у дијаспори или региону свакодневно долазити као на свој основни извор информисања. Постојећи садржаји се не ажурирају редовно због недостатка садржаја из сопствене продукције и садржаја који се директно односе на локалну заједницу, али и непрегледности, односно лоше навигационе структуре сајта.

Истраживање, које је представљено на панелу "Професионализација онлајн медија дијаспоре", показало је и да се од двадесетак анализираних медија као најчитанији издваја портал "Вести онлајн", који месечно има три милиона посета, односно око 100.000 дневно, пре свега из Србије (57 одсто), а затим из Немачке, Босне и Херцеговине, Аустрије, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава и Аустралије.

Према речима одговорног уредника портала "Вести онлајн" Бранка Рајчевића, портали са вестима се у овом тренутку налазе у једној врсти транзиције у којој се сусрећу са проблемом нејасне економске рачунице, односно исплативости тог посла.

Он лајн медији морају превазићи инертност

Директор пословног развоја "Huge media" Срђан Ерцег указао је на чињеницу да је тржиште он-лајн медија веома тешко јер се мења на дневном нивоу и да оно што се данас сматра као правим моделом можда неће више важити за три месеца.

Он је указао и на проблем интертности он-лајн медија када је реч о "продаји своје робе", односно својих посетилаца.

"Сви кажу да је долазак до новца проблем, али не видим да је неки он-лајн медиј урадио бизнис план. Сви говоре о дијаспори, али не види се која је то дијаспора, колико је то људи, мушкараца, жена, која је њена демографска структура, која су њена интересовања, колико имају новца, ста троше и где троше...", истакао је Ерцег.

„Слажем се да би медији требало да се плаћају како не би дошли у ситуацију када ће морати да подилазе оглашивачу. То би била катастрофа за друштво, јер медији неће моћи да критикују производ оглашивача који му даје плату“, закључио је Ерцег.

На питања Срба у дијаспори одговарала су стручна лица попут Николине Милатовић Поповић, Алекса Петровића, шефа одељења за информационе технологије у адвокатској канцеларији „Јоксовић Стојановић и партнери“, Милана Ковачевића, директора компаније "Гемиус Србија".

Потребно заинтересовати шири круг дијаспоре за овај вид комуникације

Помоћник директора Владине канцеларије за дијаспору Николина Милатовић Поповић навела је да је потребно проширити број заинтересованих припадника дијаспоре за улазак у онлајн заједницу српске дијаспоре, а да је то могуће учинити једино комуникацијом.

„Он-лајн заједница дијаспоре подразумева сајтове медија, организација и удружења, али и сајтове епархија Српске православне цркве и црквено школских општина. Он-лајн заједница дијаспоре је изузетно активна на друштвеним мрежама. Уколико желимо да спознамо дијаспору потребно је истражити све категорије“, рекла је помоћник директора Канцеларије.

Канцеларије ће, према њеним речима, подржати иницијативу УНС-а да у наредном периоду са власницима и уредницима медија дијаспоре разговара о њиховим професионалним и економским плановима и потребама када је реч о он-лајн каналу комуницирања.

                                                                                    Извор: Кућа добрих вести/Канцеларија за дијаспору