Пре само десет година најважније питање на разговору за посао било је где сте завршили факултет и колико година искуства имате. Данас се све чешће поставља сасвим другачије питање – шта можете да научите већ сутра?

Културни центар „Чукарица“ је припремио за своје најмлађе суграђане велики број бесплатних креативних радионица за лето, тако да ће малишани и ове године своје слободно време моћи да проведу у дружењу са вршњацима, савладавајући нека нова знања и вештине.

Отворен је конкурс за учешће у програму Creator Lab, намењеном дигиталним креаторима који желе да унапреде своје вештине, развију аутентичан медијски израз и стекну искуство у раду са професионалним редакцијама.

Нови извештај показује да ће кључни фактори успеха на тржишту рада 2030-их бити практичне вештине, а не класична факултетска диплома.

Извршни директор компаније "Нвидиа" Џенсен Хуанг саветовао је људе да користе бесплатни програм који ће им помоћи да науче вештине о којима не знају.

Тржиште рада је у претходној години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Према подацима сајта Послови Инфостуд ту су се нашли трговина или продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и наравно ИТ сектор.

Сведоци смо да последњих година дефицит радне снаге највише погађа занатски сектор и да послодавци муку муче да пронађу фризере, зидаре, лимаре, пекаре, водоинсталатере, куваре.

Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица сматра да за то постоје два разлога. Први је да младима који почињу да траже посао није интересантно да буду конобари и керамичари, односно не употпуњује им слику о животу који они замишљају, а други су миграције радне снаге:

Наше тржиште рада није довољно вредновало занатлије и они су отишли у земље Западне Европе. Плате тамо јесу више, али се више и потроши. Процентуално је све то приближно као и овде ако се у обзир узму трошкови живота, али је зато уважавање радника на знатно вишем нивоу. Зато људи одлазе, а ми смо сада суочени да увозимо раднике са Далеког истока.

Млади људи у Србији, сматра он, имају лепу поставку живота и не мире се са моделом старијих генерација које сматрају да се обавезно иде на посао од девет до пет. Узелац објашњава да данас сви имају све и све им је доступно:

Млади боље разумеју да је потребно минимално радити, док је досадашњи систем био успостављен на другачијим основама. Сваки степен образовања гарановао је већу плату, а одређен број година стажа и више дана годишњег одмора. Данас све функционише другачије. Послодавац понуди 50.000 ако хоћеш хоћеш, ако не има ко ће. Газде запошљавају оне који доносе највиши профит, а по правилу ти људи који су најмање плаћени. За то постоји контралек, тражите већу плату.

То, сматра он, не мора да буде окршај и да почиње реченицом: "Ја захтевам", већ да буде отворени дијалог. Ми, на жалост, нисмо научени да продајемо, чак ни своје знање и вештине, али зато младе генерације јесу.

Пошто развој друштва не можемо да ограничимо, онда ћемо морати своје способности да монетизујемо у постојећем систему. У тој причи су најоштјећенији они који су ограничени системом попут учитељице, па за њих тржиште не постоји. Млади то врло добро знају и зато бирају послове.

Погрешан је приступ да пођу од плате у избору професије. Тачно се данас препознају програмери који раде само због плате, они је и зарађују, али је то скупо плаћено, није им лако да науче нове технологије, нервозни су. Њихове каријере су сличне са каријерама професионалних спортиста, на почетку одлично зарађују, под притиском некад не савладају игрицу управљања финансијама и баш због тога ће им бити теже у остатку радног века.

Статистика показује да су у претходном периоду у Србији највише зарађивали лимари, а високо се котирају возачи, па чак и телефонски оператори.

   Ствар је јасна, док не будемо направили роботе који ће радити као лимари, они ће бити све плаћенији. Када компаније израчунају колико су потрошили за раднике на таквим позицијама, они траже начин уштеде. Робот је идеалан не само што не тражи плату, већ му не треба пауза, не организује штрајк, не иде на боловање и годишњи одмор – закључује Узелац.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести

Потрага за одговарајућим послом уме да буде веома напоран и компликован процес. У свим фазама тог поступка наилази се на одређене препреке, а како се тржиште рада константно мења највише због убрзаног напретка технологије, од кандидата се очекује константно учење и прилагођавање на нове захтеве.

Нова научна студија оспорава традиционално мишљење да је за образовање најважнија интелигенција и отвара нов приступ усвајању знања.

Да ли сте спремни да се упознате са светом стартапа и стекнете вештине и знања која ће вам помоћи да развијете своје пословне идеје?

Друга по реду „Европска недеља могућности“ одржаће се у Београду и Нишу од 23. до 27. септембра 2024. године.