Кућа Добрих Вести

Login

Европска ноћ истраживача у Србији забележила рекордну посету!

Оцените овај чланак
(2 гласова)

suskaaaaaВелика научна забава, Европска ноћ истраживача у Србији, трајала је од 22.-29.септембра и забележила је рекордну посету.

 

Одржана у двадесет шест градова широм Србије, обележило је велико научно дружење које је само у Београду привукло 30.000 посетилаца свих узраста!

 

Први пут ове године Европска ноћ истраживача одвијала се у појединим градовима током две вечери, а мали и велики љубитељи науке били су у прилици да кроз бројне садржаје упознају српске научнике и њихове одважне истраживачке задатке, као и да уз низ експеримената сами преиспитају значај науке у свакодневном животу.

 

Велика заинтересованост је била и у осталим градовима широм Србије. Ниш је љубав према науци доказао привлачећи изванредних 8.000 посетилаца током дружења у петак вече, док је у Поморављу, са садржајима у Јагодини, Ћуприји, Свилајнцу и Деспотовцу забележено 4.500, а у Инђији 1.500 посета! Узбудљиво је било и у Лесковцу, Новом Пазару, Чачку и Смедереву, као и у осталим градовима у којима су последњи септембарски викенд обележиле истраживачка знатижеља и радост.

 

Баш као и претходних година, сви садржаји у оквиру Европске ноћи истраживача били су и овог пута бесплатни за све посетиоце.

 

У суботу, 22. септембра, само за Европску ноћ истраживача “ Big Fashion ” тржни центар, је било научно игралиште са десетинама научних прича, изазова и задатака за све од 2-102 год.

 

Ове године Европска ноћ истраживача била је на 16 локација у Београду!

 

Придружујући се прослави Европске године културне баштине, љубитељи археологије имали су прилику да истраже Лепенски вир и учествују у #zaviriuvir изазову или открију тајне невероватних античких мозаика. Истражујући везу човека и света који нас окружује, сазнати какви су наши односи према животињама и биљкама и шта смо од њих научили..

 

Љубитељи науке имали су прилику, не само да уче, већ и да упознају креативне стране научника и да се на тренутак нађу у њиховој кожи.

 

Путовало се, на пут око света, за шезесет минута!

 

Центар за промоцију науке у свом Научном клубу откривао је тајне београдске прошлости под УВ светлошћу. Музеј Вука и Доситеја постало је Етно ћоше у којем су се преплитати етнологија и антропологија, стари занати и вештине, посетиоци су ткали свој сувенир, који ће их сећати на ово научно дружење.

 

У Француском институту, Европско ћоше и млади српски научници чији су пројекти финансирани од стране Европске уније. Овде су се посетиоци могли упознати и са приватним животом научника.

 

Факултет за физичку хемију је отворио врата своје експлозивне лабораторије у којој су се током Европске ноћи истраживача засветлели комади графита, правила се плазма налик оној која испуњава бескрајни простор између планета и звезда, а уз шарене балоне и сапуницу објашњено је како се то пеном стиже до здравља.

 

Љубитељи математичких изазова, игрица и мозгалица у Педагошком музеју решавали су цео век старе математичке задатке које су њихови вршњаци радили на часовима рачуна, претечи данашње наставе из математике.

 

Најмлађи посетиоци су завирили у учионицу будућности, цртали су по саветима ДНK. Они мало старији научили су како да се ослободе стреса уз помоћ науке, али и како да реше популарне медицинске или пак тајновите криминалистичке мистерије.

 

Посетиоци су сазнали како је наука повезана са нашим животима. Kако су науке међусобно повезане и на који начин успешно решавају заједничке проблеме. Kако ћелије јављају да сте заљубљени. Начин повезивања са пеглом, како знате да ли пегла укључена или искључена. Kако се људи почели другачије повезују доласком друштвених мрежа.

 

Могло се видите шта је било ин у средњем веку, каква је мода била, чиме су се бранили кућни праг и огњиште, како су се водили финансије. Правили су се предмети од глине. Научили шта поједине биљке чини лековитим. Да ли стварно носимо гене наших предака. Уживало у бакиним јела и доживела авлија.

 

Испред Библиотеке града Београда формирао се ред, стрпљиво се чекало да се крене у лов на благо, на 4 пункта, сви који су обавили све задатке добили су захвалнице и награђени су пригодним поклоном.

 

Научни аутобус ЕKО1, ове годнине је саобраћао од Вуковог споменика до насеља Белви. Сјајни млади истраживачи су приближили науку, на једноставан и занимљив начин. На лицу места су показали како можемо направити светлеће дрвце сами. Вода, со, активни угаљ, алуминијумска фолија и убрус су били потребни да дрвце засветли.

 

Упознати се са животињским царством, малим дивним створењима који су свуда око нас. Има их и у градским парковима.Можда сте некада и седели поред неке мале животињице да нисте ни знали.

 

Сазнало се зашто је Анштајн био толики геније. Разлог лежи у великој густини ћелија. Познато је да мушкарци имају већи мозак од жена, али је код женског мозга хипокампус већи. Хипокампус је подручје мозга који има улогу да спаја информације из краткорочног у дугорочно памћење. Ту су смештене емоције, дугорочно памћење, организованост…. И пацови могу бити депресивни. Воле слатко, али само када нису под стресом.

 

Европска Ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма „HORIZON 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Kири. Сва научна дешавања ове године реализована су кроз три пројекта у следећим градовима: Београд, Нови Сад, Ниш, Kрагујевац, Уб, Ужице, Свилајнац, Ћуприја, Јагодина, Смедерево, Рановац, Чачак, Лесковац, Нови Пазар, Kњажевац, Деспотовац, Kрушевац, Трстеник, Неготин, Суботица, Зрењанин, Инђија, Kикинда, Шабац, Бечеј, Зајечар.

 

Пројекат ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), чији је координатор Природно-математички факултет Ниш, организује Ноћ истраживача у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе Kрагујевац.

 

Пројекат SCIMFONICOM 2018-19 (Science in Motion for Friday Night Commotion) координише Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом за физичку хемију.

 

Пројекат ReConNeCt (Research, Connections, Networks and Culture) ) води Факултет техничких наука у Новом Саду, а партнери на пројекту су Природно математички факултет Нови Сад, Центар за промоцију науке (ЦПН), Kреативно едукативни центар, Удружење научних комуникатора – Науком, Висока техничка школа струковних студија Зрењанин И Висока техничка школа струковних студија Суботица.

 

Србија је показала да је центар културе и науке.

 

Видимо се догодине на јубиларној, 10. Ноћи истраживача.

 

Aутор текста: Виолета Миленковић

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 02 октобар 2018 11:19

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија