Научнопуларне трибине Института привлаче велико интересовање и покрећу разноврсна питања.

И као што су неке теме актуелне неколико дана, а друге обележавају дужи временски период, постоје трајне теме које се тичу читаве цивилизације. На предновогодишњој трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче”, у Великој сали СКЦ, у понедељак, 23. децембра, у 19 часова, отварамо једну од њих: Има ли живота после антропоцена? Разговарамо са научницима из више области о будућности, свемиру, Земљи, животу и ефектима доба које се назива антропоцен.

Наиме, за неколико милиона година, геолози будућности – који можда неће бити са овога света - могли би у слојевима тла препознати доба када је планетом Земљом владао човек. Но, да ли ће трагови данашњих људи трајати довољно дуго и представљати посебну геолошку епоху? Да ли ће овај слој откривати како је планету једном настањивало узвишено створење или чудовишно биће које је уништило екосистеме, изазвало масовно измирање и потпуно изменило животну средину? Да ли ће уопште, заправо, бити слојева тла? Да ли ће постојати планета након човека? И шта ће са њим бити?

Током претходне године, Радна група за антропоцен предложила је увођење новог доба у геолошку историју Земље. Мада је човек у геолошким скалама изузетно кратко на планети, његово деловање на окружење у последњих 12.000 година (од пољопривредне револуције до данас) толико је драматично да је Међународна геолошка унија прихватила антрпоцен као део геолошке скале. Поједини научници се не слажу, али, ова тема, свакако, отвара бројне дилеме о улози и месту човека.

На трибини о случају антропоцена говоре: др Милан Ћирковић, астрофизичар и футуриста, Астрономска осперваторија Београд, др Александар Белић, физичар, Институт за физику у Београду, др Ева Камерер, филозоф биологије, Одељење за филозофију Филозофског факултета у Београду, др Милица Кашанин Грубин, геолог, ИХТМ.

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, “Наука кроз приче”.

Извор: Кућа добрих вести