Кућа Добрих Вести

Login

Тесла и Змај - Једина посета Николе Тесле Београду

Оцените овај чланак
(12 гласова)

teslaБЕОГРАД – На данашњи дан, пре 121. године, највећи српски научник Никола Тесла боравио је једини пут у Београду и том приликом сусрео се и са песником Јованом Јавановићем Змајем, чије је поезију, како је рекао, “када му је било најтеже у Америци и када је био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао”.

Никола Тесла је те 1892. године, после одржаних предавања у Лондону и Паризу - од фебруара до априла, хитно допутовао у Госпић, како би се опростио од своје мајке Ђуке, која је била на самрти. После сахране, посетио је Загреб. У Будимпешти га је дочекала делегација града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва са молбом да посети Београд.

Тесла је 2. јуна 1892. године једини пут посетио Београд

Приликом једине Теслине посете Београду, 2. јуна 1892. године, он је обећао песнику Јовану Јовановићу Змају да ће његове песме превести на енглески и објавити у Америци. Тесла је ово своје обећање и испунио.
У среду, првог јуна 1892. године одазвавши се позиву делегације београдске општине, Тесла је допутовао у Београд. Стигао је око 11 сати увече брзим возом из Пеште.
После дочека одсео је у хотелу “Империјал” који се налазио поред зграде “Капетан Мишиног здања” на садашњем платоу код филозофског факултета.
Следећег дана, 2. јуна Тесла је у пратњи председника општина Маринковића, професора Велике школе и члана Српске краљевске академије Клерића, као и министра просвете Андре Николића био примљен у аудијенцију код младог краља Александра Обреновића.

На данашњи дан пре 121. године Тесла је говорио о предности електрификације у Србији

Краљ га је срдачно дочекао. Почео је присан разговор и Тесла је говорио краљу о предности електрификације и благодетима које би она донела Београду, па и целој Србији.
Млади краљ пожелео је да својом руком одликује Теслу, орденом Св. Саве I степена, но због тога што Тесла као амерички држављанин не сме примати никаква одликовања, јер би могао изгубити америчко држављанство, њему је накнадно додељен и уручен орден Св. Саве II степена.
У хотелу “Империјал” био је приређен свечани ручак у Теслину част, а после ручка Тесла је посетио и Велику школу, обишао њене кабинете и Музеј.
Ректор, Никола Алковић одржао је поздравни говор, а Тесла је пред окупљеним студентима, са одушевљењем устао и рекао : “Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету. ”

Здравице за Николу Теслу

У Теслину част била је организована игранка на Калемегдану, а увече је у “Вајфертовој пивари” на Топчидерском брду, која се налазила на месту садашње Београдске индустрије пива, била приређена свечана вечера.
На банкету је прву здравицу напио председник општине Маринковић Његовом Величанству Краљу, пожелевши да га Бог поживи на срећу земље и народа, а на корист науке, којој је поклонио пажњу, примивши необично љубазно и радосно нашега драгога госта.
Господину Тесли прву здравицу наздравио је г. Алковић, ректор Велике школе. У лепоме говору напоменуо је, између осталога, да се радује, у име највећег просветног завода у Србији, што је српско име његово стекло толико гласа у научном свету, да се сви Срби њиме могу поносити. Господин Тесла је захвалио на здравици, и у своме говору поменуо, да ће његово срце, далеко преко Атлантског океана, вазда куцати за Српство и његову будућност и у часовима, кад га његове мисли буду носиле у сферу електричних таласања. Одговор Теслин дочекан је бурним и дуготрајним : “Живео!” Даље су се ређале здравице...

Песма Јована Јовановића Змаја посвећена Николи Тесли

Господин Ђока Станојевић изнео је у лепом и живом говору, на начин разумљив и за шири свет, какве су заслуге господина Тесле у електротехници, и напио је за дуг живот овог великана, а после је на ред дошао песник и лекар, Јован Јовановић Змај.
Он га је поздравио песмом коју је сам прочитао:

Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о

На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.

Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.

Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја

Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.

Никола Тесла, ганут песмом скочио је и са сузама пољубио песникову руку. Многи су заплакали. Тесла у заносу каже: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“. 

Касније је о преводу Змајеве поезије у Америци и објављивању у часопису Century (Столеће), написао у писму од 17. маја 1894. године ујаку Паји Мандићу: „ По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета”.
Тесла је превео у прози четири Змајеве песме: Три хајдука, Два сна, Циганин хвали свога коња и Тајна љубав, а Роберт Андервуд Џонсон их је препевао на енглески. Ови преводи Змајевих песама, били су први пут објављени у часопису "Тhе Century Magazin" бр. XLVIII за 1894. годину, чији је уредник био Џонсон. Касније су објављене у једној антологији поезије различитих народа и аутора издатој у Лондону и Њујорку 1897. године, по избору P. А. Џонсона под насловом: Песме о слободи и остале поеме (R. U. Johnson, “Songs of Liberty and other Poems”, The Century Co; N. Y., 1897.). Други део ове антологије садржи препеве-превод тринаест Змајевих песама.

Змајев катрен Тесли у част

Осим песме којом је поздравио Теслу приликом његове посете Београду, Змај је парафразирајући Библију, испевао и катрен Тесли у част:

Природа и њени закони
-Све беше мркли мрак;
Нек буде Тесла! - рече Бог
И блесну светлосни зрак...

Захваљујући Теслином залагању, Змај је био једини српски песник уз Вука Караџића, чије су песме могли да читају амерички читаоци још у 19. веку, за Змајева живота (1833-1904). Дуго времена ово је био једини превод Змајеве поезије на енглески језик.

                                                                                                                                  Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 02 јун 2013 12:18
Жељко Сарић

Жељко Сарић је рођен 1963.године у Краљеву. По образовању је инжењер електротехнике. Такође је и прозни писац, песник и новинар. Објавио је две књиге поезије и два романа. Роман о Николи Тесли под насловом "Посвећеник" штампан је у 5 издања и преведен је на руски језик и објављен 2010. године у Москви..

Жељко Сарић је организатор и покретач манифестације "Теслини дани у Београду", која се од 2002. до 2006. године одржавала у јуну и јулу. Такође је објавио мноштво чланака и дао низ интервјуа о Николи Тесли. Одржао је више предавања и учествовао у мноштву емисија на радију и телевизији посвећених животу и раду великог научника.

Жељко Сарић, члан је Удружења књижевника Србије и био је секретар Теслиног меморијалног друштва из Њујорка, за Балкан.Стално је запослен и ради као кустос у Музеју ПТТ-а у Београду. Ожењен је и има ћерку Жељану.  

1 Коментар

  • Slobodan Jarčević

    Вид Маливук
    Невесиње

    ТЕСЛА МОРА И У ПЕСМИ БИТИ

    Гусле моје, моје чаробнице,
    Од како је и века и света,
    Ви сте биле небески дарови,
    Сваки Вас је Србин обожав'о,
    А душманин бац'о и ломио,
    А почесто Србе усмрћив'о,
    Пошто гусле одбацили нису -
    На што их је душман присиљав'о,
    Кад су српску земљу освојили,
    А најчешће Турци и Бечлије,
    Те Бечлије земље аустријске.
    Моје гусле, моје чаробнице,
    Србима сте ви светиње биле,
    Ваши звуци уз јуначке песме,
    Баш од свега вреднији су били –
    Од имања и богатства сваког,
    Те вреднији од жеженог злата.
    Сваки гуслар који вас је држ'о,
    Из срца је васке обожав'о.
    И највећи јунак од давнина,
    Који беше у Тројанском рату,
    Који уби принца тројанскога,
    А чувеног јунака Хектора.
    То је Ахил син Богиње Мора,
    Син чувене Богиње Тетиде.
    Гусле су му омиљене биле,
    Те је уз њих певао и ово,
    Што описа чувени Хомере,
    А у својој песми „Илијади“:
    „Ту нађоше дивнога Ахила,
    Он је своје срце веселио,
    Уз гусле је - и лепе и звонке.
    (Коњић на њој урађен од сребра).
    Њу је Ахил био запленио,
    Кад разори тврду Етиону.
    Уз гусле је срце веселио
    И певао у славу јунака“.
    Моје гусле, моје чаробнице,
    Одавно сте вредније од злата,
    Те Вас људи жељно и слушају.
    Уз ту славу и сопствени значај,
    Ипак ћете бити обавезне,
    Да цените једног великана,
    Те ћете се саме поносити,
    Што сте таквом у славу гудиле.
    То је умник којем равна нема,
    Нема равна на земљиној кугли,
    Јер је знањем већи од осталих,
    Не беше му, како народ каже,
    Не беше му нико до колена.
    То је главом највећи научник,
    А именом Никола је Тесла,
    Дивни Тесла од Госпића града,
    Рођен беше у селу Смиљану,
    А у српској и јуначкој Лици,
    Која беше и гранични појас,
    А гранични појас Аустрије,
    Што се зваше и Граница Војна,
    А звала се и Крајина Војна,
    У њој беше све војници српски,
    Граничари силне Аустрије.
    Рођен беше јула десетога,
    А године педесет и шесте,
    У столећу броја деветн'естог.
    Отац му је Тесла Милутине,
    Часни попе вере православне,
    А мајка му мудра Георгина,
    Чије гене Тесла наследио,
    Те је пост'о највећи научник,
    Даровао свим људима света,
    Седам стотин' великих изума,
    Који јесу препород створили,
    Створили га у целоме свету,
    Те је човек природом овлад'о,
    Освојио море и планине,
    Винуо се високо у небо,
    Те крочио на далеки Месец,
    Летилицам' стиг'о и до Марса.
    Важан изум његов електрични,
    Изум тај је светлост неугасла,
    Која сија у кућама људи,
    Осветљава улице насеља,
    Те у погон ставља и моторе
    И бродове и возове брзе.
    Тесла свету подари радио,
    А остави мотор електрични,
    Струју откри наизменичнцу,
    Те и моћни створи генератор,
    С фрекфренцијом петн'ест килохерца.
    Напис'о је да ће људи имат',
    А имати даљинску команду,
    Па управљат' возилима могу,
    Са даљине и више стотина,
    А стотина дугих километар'.
    Умни Тесла имао је тако,
    Стошеснаест својих патената
    Али само у тој Америци,
    А пре тога им'о у два града,
    У Лондону и дичном Паризу,
    А укупно двадесет и девет.
    У Белгији створио је много,
    Уписао патенте је вредне,
    А укупно двадесет четири.
    Осамнаест остави Немачкој,
    И у Риму баш вредних дванаест.
    Још по који изум убележи,
    Убележи и у земљам' другим.
    Но, његово највеће откриће,
    Везано је за електрицитет,
    Открио је да је та појава,
    Баш присутна у Свемиру целом,
    Те да може лако се користит' –
    Као што се користи и струја,
    А та струја са речне централе.
    Тесла рече да струја из етра,
    Неће коштат ниједног долара,
    Свакој кући довољно ће бити,
    Да имаде металну антену,
    Преко које струја ће стизати,
    Баш бесплатна из небеског етра.
    Кад то чули пословни Амери,
    Који тада много зарадише,
    Зарадише на продаји дрва,
    Те продаји и мркога угља,
    Па на нафти и гасу из земље,
    А такође из речне централе,
    Која даје струју Америци.
    Схватили су да ће Теслин изум,
    А тај изум струје из свемира,
    Уставити њихову зараду,
    Јер никоме више требат' неће,
    Неће требат ни дрво, ни угаљ,
    Нити нафта, нити плин из земље,
    А ни она централа на реци...
    Зато они вешто урадише,
    Те спалише Тесли просторије,
    У којим' је чуда откривао,
    Која јесу људе усрећила,
    Али даље није ни радио.
    Многи су му изуме и крали,
    Пријавили да су аутори,
    А то Теслу ни љутило није,
    Јер је само доброћудно слуш'о,
    Говорећи да је једно важно,
    Да ће изум људима помоћи,
    А да творац у том важан није.
    Још је Тесла покушао помоћ',
    Да се војска Немачка устави,
    Да ће изум који он предлаже,
    Лако рушит' брзе авионе,
    Те потапат' и лађе на мору,
    А устављат' ђулад из топова...
    То прихвати британски премијер,
    А премијер Невил Чемберлене.
    Ни од тога ништа није било,
    Јер га брзо Черчил заменио,
    Тај чувени Винстон Черчил славни,
    Који одмах јесте поручио,
    Да му помоћ Теслина не треба.
    Тако Тесла беше и спречаван,
    А спречаван да открије више,
    Што је могло помоћи напретку,
    А напретку човековог друштва.
    Тесла мудри унапред је знао,
    Да ће човек имат' телефоне,
    Који неће бити повезани,
    Повезани жицом проводљивом.
    Студентима само је рекао,
    Да ће бити величине сата,
    Оног сата што се ручни зове,
    А моћи ће успоставит' везу,
    С телефоном билогде на Земљи.
    Још је Тесла открио оружје,
    Убитачно више од громова,
    Ал' о томе не остави трага,
    Јер је човек јоште недораст'о,
    Недораст'о да се тиме служи,
    Јер би само себе уништав'о.
    Наш је Тесла често спомињао,
    Спомињао Србе на Балкану
    И уз то је често говорио,
    Језик Срба да је савршенство,
    Какви нису језици германски,
    И германски и уз њих романски.
    Сав је срећан стиг'о у Београд,
    Тамо дође деведесет друге,
    Те године века деветн'естог,
    Стиг'о маја двадесет и првог.
    Народ га је радо дочекао,
    Ђорђе Вајферт, велики привредник,
    За Теслу је пријем припремио,
    Припремио у пивари својој.
    Житељи су Београда стигли,
    Стигли они у толиком броју,
    Да за сваког места било није,
    Те су многи шетали улицам'.
    Тад је Тесла нешто прозборио.
    Рекао је да је у Свемиру,
    Сваки кутак с електицитетом,
    Да се може лако користити,
    Ал' је призн'о да схватио није,
    А схватио његову суштину –
    Шта га ствара и у коју сврху.
    Тад се Тесла само насмешио
    И овако о том' говорио:
    „Сигуран сам да ће један Србин,
    А у време дуго после мене,
    Ту свемирску тајну да открије
    И да сазна шта је електицитет“.
    Ово јесте врло занимљиво,
    А и мене, певача уз гусле,
    Дотакло је ово предвиђање,
    Предвиђање великога Тесле.
    Кад сам стиг'о једном у Београд,
    Било је то прије две године,
    Ја сам срео једнога Србина,
    Који ми је мотор показао –
    Говорећи да ће бит' покретан,
    А покретан Теслином антеном,
    Преко које стизаће баш струја,
    А та струја из небеског етра!
    Још је рек'о да му је и јасно,
    Откуд струја у небеском етру
    И на који начин се створила!
    Кад сам ово с пажњом саслушао,
    Тад се сетих Теслине поруке,
    Да ће ово један Србин открит'.
    И Тесла је баш у праву био,
    Овај момак јесте рода српског,
    Мада су му родитељи рекли,
    Да припада народу другоме.
    Он је мени ово објасни –
    Аустрија и Ватикан јесу,
    Постварале несрпске народе,
    Међу њима – Бошњаке, Хрвате,
    Македонце, па и Црногорце,
    Те Бугаре, па онда Румуне,
    Још Мађаре, а и многе Немце.
    Јест - и Немци многи су од Срба,
    Само су се Срби сачували,
    Они што се Лужичани зову.
    Овај момак што сад прави мотор,
    Који хоће антена покретат,
    А антена великога Тесле,
    Поручи ми да не зборим ником,
    Да не зборим где су њему преци,
    Где су силом из Српства прогнани,
    Те су од тад морали говорит',
    Да су они из народа другог.
    Моје гусле, моје чаробнице,
    Сад видите да сте почашћене,
    Јер гудисте о великом Тесли,
    Који беше највећи научник,
    - Такав беше по Божијој вољи!

    Невесиње, 24, јул 7525 (2017)

    Slobodan Jarčević уторак, 25 јул 2017 14:32 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија