Александар Цвејић
Новинар Александар-Саша Цвејић рођен је 1953. године у севернобанатском селу Ђала. Основну и средњу школу похађао је у родном месту и Београду. Факултет политичких наука, на одсеку за новинарство, завршио је у Београду. Ожењен је супругом Светланом са којом има кћерку Катарину и сина Илију. Радио је у Спортској рубрици Новинске агенције Танјуг од 1978. до 2011. године. У новинарској каријери пратио је догађаје из више од 40 спортова. Извештавао са више Олимпијских игара, светских и европских шампионата у фудбалу и боксу. Пет година је обављао функцију генералног секретара Удружења спортских новинара Србије.
Фудбалери Атлетика из Билбаоа, савладали су у Београду, у оквиру реванш утакмице Купа сајамских градова, домаћи ОФК Београд са 2:0. У првој утакмици резултат је био 2:2. Овим поразом ОФК Београд се опростио од даљег такмичења на међународној сцени.
Београђани су играли су саставу: Вукићевић, Миловановић, Гаврић, Марић, Кривокућа, Дакић, Гуглета, Петковић, Милошев, Бановић, Скоблар.
Умро је један од најуспешнијих и најтрофејнијих олимпијских спортиста Американац Реј Јури. Он је био први спортиста на свету који је у модерним олимпијским играма освојио десет златних медаља.
Каријера Јурија је веома поучна. Још као дечак оболео је од дечије парализе, па су лекари прогнозирали да ће бити прикован за инвалидска колица цео живот. Да би ојачао ноге и победио опаку болест, лекари су Јурију препоручли да вежба скокове из места. Не само да је победио болест, већ се винуо у највеће спортисте света.
Амерички атлетичар Реј Јури (Rаy Еwry) (1873-1937), десетоструки олимпијски победник из времена пре Првог светског рата, 1900. године, на другим Олимпијским играма у Паризу, у истом дану је освојио три златне медаље. Осим тога, што је по броју златних медаља дуго био најуспешнији олимпијац света, овај амерички атлетичар јединствена је појава и по томе што је у једном дану освојио три златне медаље.
Одржана је земаљска Скупштина и основан Југословенски стрељачки савез. На том скупу били су делегати из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Осијека, Зајечара, Јагодине и Краљева.
Стрељачки спорт, међутим, ухватио је корене у Србији много раније. Забалежено је да је у Београду још 1851. године основана прва стрељачка дружина.
Крајем 19. века стрељачки покрет у Србији нагло се ширио. Због тога је 1887. године дошло до стварања Савеза стрељачких дружина. Том приликом донето је прво правило (статут) савеза. Године 1889. почео је да излази први лист из области стрељаштва ,,Стрељачки гласник". Рад Савеза после Другог светског рата обновљен је 4. априла 1948. године, под називом Стрељачки савез Југославије.
